Kod sadnica sa prevremenim grančicama prekraćivanje se radi na 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grančice.
Posađene sadnice jabuka i krušaka se nakon sadnje skrate na 80 - 90 cm iznad zemlje i vezuju za naslon. Ali to nije sve.
Pre sadnje jabuke treba skinuti sve etikete sa sadnica. Potom jednogodišnje orezati do visine koja je predviđena za deblo buduće voćke, što zavisi od izbora sistema gajenja jabuke. Kod vretenastog žbuna jednogodišnje sadnice sa prevremenim grančicama skraćuju se na 70 - 80 cm, a dvogodišnje sa slabo bujnim bočnim letorastima na 90 - 100 cm, dok se jednogodišnje sa prevremenim grančicama i dvogodišnje obrasle letorastima, kod vitkog vretena skraćuju na 80 - 90 cm iznad površine zemlje i u oba oblika krune vezuju za naslon (kolac ili žicu špalira).
Najčešće se zasadi jabuka podižu jednogodišnjim sadnicama, proizvedenim okuliranjem na spavajući pupoljak jula ili avgusta, a ređe dvogodišnjim.
Za uzgojni oblik vitko vreteno obavezno je postavljanje naslona uz sadnicu, najjednostavnije kolje za koje se ona vezuje na osmicu. Letorasti, spiralno raspoređeni na sadnici, skraćuju se za 1/4 do 1/3, što zavisi od sorte jabuke. Kod sorata, koje su sklone premeštanju vegetacije ka periferiji krune i ogoljavanju, letoraste jače prekratiti.
Posađene sadnice jabuke obavezno štitimo od zečeva, srna i drugih životinja.
Sistem gajenja jabuke obuhvata oblik krune, gustinu sadnje, odnos sorte i podloge i odgovarajuću agrotehniku. Vitko vreteno i vretenasti žbun koriste se za savremene intezivne (guste) zasade ove voćke, palmeta kosih grana za poluintezivne zasade, a poboljšana piramidalna kruna za ekstenzivne zasade u koje se relativno malo ulaže.
Podizanje gustih zasada kruške radi se prvenstveno jednogodišnjim sadnicama, ređe okulantima i dvogodišnjim. Ukoliko se radi o sadnicama bez prevremenih grančica prekraćivanje se radi na visini od 90 cm. Ako se koriste dvogodišnje, one treba da su dobro obrasle letorastima pod širim uglovima, za što je potrebna posebna nega u rastilu sa intervencijama na zeleno. One se orezuju 30 cm iznad poslednje grančice.
Za vitko vreteno sadnice treba da budu kao i kod jabuke sa prevremenim grančicama, a za palmetu sa kosim granama bez njih.
Slabo bujne sorte krušaka se nešto slabije ukorenjavaju na podlozi dunje MA, ali primenom posrednika, na primer kaluđerke, ukorenjavanje se znatno poboljšava. Dunja MC ima jače izraženu inkopatibilnost sa sortama kruške od dunje MA. Dunja Ba 29 je najotpornija prema visokom sadržaju kreča i tolerantnija prema suši od navedenih dunja, a ima i nešto bolji afinitet sa plemenitim sortama. Kao posrednik između inkopatibilnih kombinacija dunja/kruška koriste se kaluđerka i hardijeva, manje amanliška i druge. Proces proizvodnje sadnica zbog toga najčešće traje godinu dana duže.
Kruška ima znatno veće zahteve u pogledu izbora lokacije u odnosu na jabuku. U tom smislu najpogodnije za ovo voće su tipične vinogradarske zone. Zasadi u ravnici su vrlo često izloženi povećanom riziku od poznih prolećnih mrazeva, te ih treba podizati, gde je to moguće, na blagim padinama ili zaravnima, na severu na južnijim ekspozicijama.
U većini postojećih zasada kruške na dunji, potpora se ne primenjuje. Izuzetno, na vetrovitim položajima, pri formiranju pljosnatih uzgojnih oblika, ona može da se primeni. Takođe, potreban joj je naslon u toku celog života. S obzirom da je i potpora vrlo skupa, treba je, gde god je to moguće, izbegavati.
Autor