Na kojim voćnim vrstama se skraćuje centralna grana?

Rezidba voća predstavlja jednu od najvažnijih mera za ostvarivanje rodnosti. Voćari kažu da je bolja bilo kakva rezidba nego njen izostanak. Ovo se naročito odnosi na godine kada voćke nemaju rod i kada hraniva odlaze više na formiranje lisne mase, odnosno, veću bujnost.

Na većini koštičavih, ponekoj jabučastoj i suptropskoj voćnoj vrsti, poželjno je skratiti centralnu granu kako bi se podstaklo bolje grananje i prinos na stablima.

Komercijalne sorte vole provodnicu

Svaka voćna vrsta ima specifičnosti što se tiče rezidbe. Komercijalne sorte jabuka, krušaka i šljiva režu se tako što se ostavi centralna grana, provodnica, koja se skraćuje u prvoj godini nakon sadnje, a kasnije se prevodi na jednu bočnu granu koja je zamenjuje.

Ostale grane koje nastaju iz rezova povijaju se pod ugao od 90 stepeni kod jabuka i krušaka, a kod šljiva 60 stepeni. Pri vrhu se ostavlja nekoliko kraćih jednogodišnjih ili dvogodišnjih grančica.

Zašto je važno osloboditi vrhove krošnji šljiva?

Najvažnije je da, zbog težeg branja, visina ne prelazi više od tri i po ili četiri metra, jer velika većina voćara nema platforme za berbu plodova. Sa strane se ostavlja 10 do 15 skeletnih grana koje nose većinu roda i koje se skraćuju na kraće, bočne grane, a nakon četvrte ili pete godine, vade se do osnove.

Kotlasta krošnja za autohtone sorte

Autohtone sorte jabuka i krušaka mogu da se režu po istom principu ili da se ostave tri do četiri jake grane koje će biti na približno jednakom odstojanju i izgledom ličiti na kotlastu krošnju, odnosno, kotlastu vazu i biti u mogućnosti da nose više roda.

Drugim rečima imali bi tri do četiri provodnice na stablu. Dunja, kao jabučasta voćka, takođe podnosi takvu rezidbu, kao i savka, autohtona sorta šljiva.

Od ostalih koštičavih voćaka višnja i trešnja mogu da se režu na oba načina, dakle da se ostavi jedna ili više provodnica, mada se u praksi više preporučuje jedna provodnica sa tanjim rodnim granama pri vrhu. Breskva i kajsija najviše vole, kao i dunja, kotlastu krošnju.

Jake grane za suptropske voćke

Isto je sa suptropskim voćnim vrstama. Dakle, smokve, agrumi u koje spadaju nar, šipak i mandarine, takođe najviše vole uzgojni oblik kotlaste krošnje. Ovaj oblik podrazumeva da se posle sadnje sadnica prikrati na 80 centimetara. Tokom godine, pošto je rez jak, biraju se tri, najviše četiri grane, odnosno, mladara koji su na jednakom odstojanju i međusobno su pod uglom od 120 stepeni.

U drugoj godini nakon sadnje ti mladari, odnosno letorasti se skraćuju kako bi se formirale sekundarne grane koje će nositi najviše roda. Mandarine, pomorandže i limun imaju robusna, visoka i razgranata stabla sa mnogo plodova i zato je važno da imaju jake grane koje će nositi rod.

Kod njih će skoro sav rod biti na rubovima krošnje. Ono što je najvažnije kod svih rezidbi jeste da bi krošnja trebalo da bude koliko toliko otvorena kako bi sunčevi zraci mogli lakše da prodru u njenu unutrašnjost jer svako zatvaranje krošnje zahteva više borbe protiv insekata i bolesti. Zid od lišća i grana sprečava 100 posto prodiranje zaštitnih sredstava u unutrašnjost krošnje.

Smokva je takođe voćka sa razgranatom krošnjom i sa mnoštvom izdanaka koji stvaraju jake debele grane, šireći se na sve strane. Može da se ostavi i pet do šest grana koje bi se u visinu rezidbom trebalo kratiti na dohvat ruke, odnosno dokle se može dohvatiti makazama, a da se rezidbom na bočne grane spreči preterano širenje krošnje u širinu. Treba imati na umu da smokvin koren može da bude toliko jak da može da podigne beton iznad sebe. Zato je važno da voćka ne ide preterano u širinu.