Sadnja voćaka - obavite je pred kraj zime

Na našem području sadnja voćaka se može obaviti tokom čitavog razdoblja mirovanja vegetacije, pa čak i zimi ako su povoljni uslovi, a zemljište to omogućuje. Jesenja, ali i zimska sadnja su bolje od prolećne jer što su sadnice ranije posađene, imaju snažniji vegetativni rast podzemnih i nadzemnih organa, kako na početku vegetacije tako i tokom cele godine.

Čuvanje sadnog materijala

Pre sadnje potrebno je pripremiti teren - prokrčiti prethodnu vegetaciju, poravnati teren ako je potrebno, obaviti duboko oranje te poravnavanje površine i obeležavanje sadnih mesta.

Ako neki od ovih koraka pripreme nije izvršen, a sadni materijal je već nabavljen, onda ga je potrebno trapiti. Trap je jarak dubine 50 cm, a širine malo veće od promera sadnice. Kod trapljenja treba paziti da sadnice ne budu povezane u snopove jer na taj način ostaju šupljine među korenjem. Sadnice je potrebno koso postaviti u trap tako da i spojno mesto bude u jarku, a u njih nasipati rastresito zemljište, kako bi se popunile sve šupljine među korenjem. Sve se lagano nagazi da zemljište bolje sedne uz korenje. Na kraju se nasipa još zemlje, a u hladnijim područima dobro je postaviti sloj slame kako sadnice ne bi smrzle. Potrebno je paziti da se u trap ne uvuku voluharice i miševi. Trapljenje se može obaviti i u pesku u zatvorenim prostorijama, pri čemu treba voditi računa o uslovima dobrog čuvanja sadnica do sadnje (vlažnost, temperatura, svetlo).

Izbor sadnog materijala

Prilikom odabira sadnice treba izabrati razvijene i zdrave jednogodišnje sadnice koje imaju dobro razvijene mladice, dobro sraslo cepljeno mesto i snažan koren.

Kako posaditi voćke - od pripreme zemlje do zaštite sadnice

Kod donošenja sadnice do mesta sadnje i prilikom pripreme za sadnju, treba voditi računa da sadnice budu što kraće izložene uticaju sunca i vetra. Na mestu sadnje treba izvršiti klasifikovanje sadnica prema debljini. Tada se detaljno pregledaju nadzemni delovi u pogledu kvaliteta, zdravstvenog stanja i mehaničkih oštećenja, a zatim se obavlja pregled i priprema korenovog sistema za sadnju.

Priprema korena za sadnju

Prilikom vađenja sadnice u rasadniku na žilama korena je nastao rez kog je potrebno obnoviti na način da se makazama ponovno napravi rez koji treba biti gladak i poprečan. Tim rezom se pospešuje stvaranje novog tkiva. Praktikuje se još i skraćivanje žila na dužinu od 20 do 25 cm, a tanko korenje nije potrebno orezivati, osim kod mehaničkih i drugih oštećenja.

Posadio sam voćku - šta sad da radim?

Žile korena u preseku moraju biti svetle boje i svežeg izgleda, jer odsutnost svetle boje i svežine najčešće je posledica niskih temperatura, suvišne vlage u rasadniku, slabog trapljenja ili dugog stajanja na otvorenom. Pregledane, pripremljene i klasifikovane sadnice trebale bi se potopiti do korenovog vrata u rastvor gline i goveđe balege radi navlaživanja korenova sistema i boljeg sljubljivanja s tlom.

Tehnika sadnje

Na pripremljenom, okopanom i obeleženom zemljištu otvaraju se jame za sadnju, neposredno uz oznaku unutar reda i uvek na istoj strani. Jame su obično dimenzija 40x40 ili 50x40 cm. Kopanje jama se danas obično radi uz pomoć burgije, a otvorena jama se pre sadnje zaprašuje sredstvima za zaštitu od štetočina (larve žilogriza, grčice i sl.). Nakon toga se po potrebi doda na dno jame mineralno đubrivo (NPK), ali pazeći pritom da ne dođe u dodir s korenom sadnice.

Dezinfikujte rupe za sadnju voća - krajnje je vreme za krečenje stabala

Za sadnju su obično potrebne dve osobe. Onaj koji sadi, drži sadnicu u voćnoj jami tako da korenov vrat, bude na površini tla. Pomoćnik nasipa rastresito zemljište, dok onaj ko sadi pažljivo raspoređuje žile, nastojeći da one zauzmu prirodan položaj i da sitno, rastresito tlo ispuni sve praznine između njih. Pomoćnik dalje nasipa sitno tlo iznad korena i zatim ga lagano nagazi kako bi što bolje prilegao uz korenje. Sitno zemljište se dodaje i dalje, ali se pritom pazi da iznad korena ostane odgovarajući prostor za dodavanje zrelog stajskog ili drugog organskog đubriva. Pritom treba paziti da prilikom sadnje organsko đubrivo ne dođe u dodir sa korenom.

Sadnja voćaka u okućnici

U kućnim vrtovima uglavnom nismo u mogućnosti vršiti duboko oranje, te sadnju obavljamo u voćne jame. Pritom, voćna jama mora biti što šira, najmanje od 1 do 2 m, ako se nalazi u vrtnom zemljištu fine strukture, pa do 2 m na glinastim i težim zemljištima. Preporučuje se prosečna širina 1,5 m. Dubina jame kreće se oko 50 cm na laganijim površinama, a na težim i do 1 m. Ako je na dnu kamena podloga ili lapor potrebno ih je razbiti. Gornji sloj zemlje do oko 25 cm je mekši i plodniji. Taj se sloj iskopa i stavi na hrpu na jednu stranu. Donji sloj, oko 35 cm debljine, a na težim tlima i deblji, izbacuje se na drugu stranu. Predstavlja manje plodno zemljište. Potom se jama ostavi prazna na nekoliko dana kako bi izmrzla i provetrila se. 

Đubrenje pre sadnje

Zasipanje jame i meliorativno đubrenje obavljaju se tako da se jedna trećina izbačene zemlje izmeša sa 2 do 3 kg mineralnog NPK đubriva i cca 5 kg zrelog stajnjaka. Ostali deo jame zatrpamo s ostatkom zemlje i pustimo da se slegne. Kada se zemlja u jami slegla, započinjemo sadnju.

Jesenja sadnja voćki - posadite neobične, a ukusne voćne vrste

Zemlju treba otkopati i koren rasporediti po jami, a nakon toga prekriti ga slojem zemlje debljine od 2 do 3 cm i dobro ugaziti. Na to se opet nabacuje plodno tlo do debljine od desetak centimetara, nagazuje i preostalim zemljištem napuni do vrha. Stajsko đubrivo stavlja se nakon završene sadnje oko voćke u prečniku od 1 do 1,5 m i pokrije se zemljom.

Sadnici obezbedite podršku

Kako bi sadnica bila što stabilnija i ne bi se polomila usled nepovoljnih vremenskih uslova potrebno joj je osigurati podršku. To je jednostavno uz pomoću kolčića koji je potrebno zabosti pored sadnice i povezati ga za deblo grubim vezom u obliku osmice, čiji je gornji kraj uz deblo. Vez ne sme biti čvrst, tako da se sadnica može spustiti kada se zemlja slegne. Nakon sadnje, potrebno je sadnicu zaliti, a prevremene izdanke porezati na dva pupoljka i radi dezinfekcije zaštiti nekim bakarnim sredstvom.