Šljiva u Osečini - prodaja sušene, ali se isplatila i sveža

Tradicija se ne sme zaboraviti ni u teškim vremenima pa je ovogodišnji Sajam šljiva u Osečini obeležen skromno, uz poštovanje svih epidemioloških mera. Izostalo je tradicionalno druženje kod lampeka i uživanje u specijalitetima od šljiva ali su orgnizatori odali počast plavom zlatu ali i njenim proizvođačima koji uglavnom i žive od uzgoja šljive.

Najveći izvonici suve šljive iz Srbije i ove godine su firma "Jovanović voće" iz Osečine i "Tehno Božić" iz Šapca. Ruža Božić iz ove kompanije nam je rekla da je ove godine poslovanje bilo otežano zbog situacije sa koronom ali da su uspeli da sve planirane količine isporuče kupcima, pre svega zahvaljujući dugogodišnjem poslovanju.

Suve šljive - mala količina, dobra cena

"Ove godine sve kupovine i ugovori sklapali su se u poslednjem trenutku, jer je sve bilo neizvesno ali smo se prilagodili i uspeli da ispunimo planove. Naše šljive uglavnom idu put ruskog tržišta, ali smo prisutni i na tržištima gotovo svih evropskih zemalja, jer znajte, ma šta pričali, šljiva iz Srbije je bez konkurencije", rekla je Božićeva.

Lepa šljiva u lepu kacu

U konkurenciji od 134 uzorka prvo mesto za najbolju šljivovicu ove godine podelili su Milorad Marković iz Bratačića i Slavko Živanović iz Lopatnja koji kaže da rakiju pravi već 30 godina isključivo iz ljubavi.

"Nema tu velike filozofije, lepa šljiva se stavi u lepu kacu, sačeka se da prevri, ispeče se i stavi se u hrastovu burad da odleži. To je sva mudrost, ako želite dobru rakiju ne možete da "fušerite". Koristite najbolje plodove, a ne najlošije. Moja rakija je isključivo od požegače, sigurno i to ima svoju draž", ispričao je Živanović.

U rakiju, ali i sirova za 60 dinara

Podaci govore da je u Osečini zasađeno preko milion stabala šljive i da gotovo 70 odsto ovdašnjeg stanovništva živi od ovog voća. Poslednjih godina i Opština je finansijski pomagala obnovu zasada što su mnogi proizvođači iskoristili. U ovom mestu se, što je možda i najbitnije još uvek mogu pronaći veći zasadi pod, kako Osečinci vole da kažu, najboljom šljivom - požegačom, koja je zbog virusa šarke praktično na nekim terenima Srbije uništena. Ovde odoleva svim izazovima. 

Šarka šljive je neizlečiva bolest - naučite kako da je prepoznate i sprečite

Iako se većina proizvođača šljive žali na ovu godinu, jer vremenske prilike nisu išle na ruku i zbog kasnih prolećnih mrazeva rod je prepolovljen, Dragan Jovičić iz Gunjaka, rekao je da se ove godine isplatilo prodavati čak i sirovu šjivu.

"Moja šljiva je ove godine rodila dobro ali joj se nešto desilo - sav rod stenlejke obrao sam za deset dana, a to nije bio slučaj predhodnih godina. Čačanka je opala i pre nego je sazrela jedino je požegača ispunila sva očekivanja. Ja ima zasad požegače od hektar i po ali nažalost sve je manje zastupljena u našim šljivicima", rekao je Jovičić, koji je ove godine veliku količinu šljive preradio u rakiju, ali je starim mušterijama prodavao u sirovom stanju po 60 dinara. 

Smanjenje površina zbog nedostatka radne snage

Prethodnih godina je šljivu sušio, ali ove to nije bio slučaj jer većina sorti nije dočekala da bude osušena, a požegača nije tražen proizvod u suvom stanju. Jovičić je nekada imao velike šljivike, a danas je površinu sveo na četiri hektara. Razlog tome je nedostatak radne snage.

"Prirodni uslovi ovde su takvi da će šljiva roditi i ako joj date minimum potrebnog. Voli terene od 300 do 500 metara nadmorske visine, i na takvim terenima ne treba puno ulaganja jer su to njeni prirodni uslovi. Okolina Pecke, prema planini Rožanj Bogom je dana za šljivu, a sve ispod 300 metara, traži mnogo prskanja i zaštite. Verujte mi, ja ta zaštitna sredstva retko koje godine upotrebim, jednostavno nema potrebe", iskren je naš sagovornik i dodaje da su prošle godine ljudi iz Lajkovca koji su kupovali šljivu od njega nakon što su napravli rakiju rekli da je njegova šljiva po kazanu "bacala" i do pet litara više rakije nego neke druge.

Kako pripremiti plodove šljiva za proizvodnju rakije

"Šljivi dajte njene prirodne uslove i ona će vam višestruko vratiti."

Proizvodnja šljive ima budućnost, a to dokazuju mnogobrojni proizvođači iz ovog kraja koji godinama žive od plavog zlata, a sajam koji se održava od 2006. godine imao je nemerljiv uticaj na razvoj šljivarstva ovog kraja.