Kako pripremiti plodove šljiva za proizvodnju rakije

Situacija sa šljivom u našoj zemlji iz godine u godinu varira, a sve češće plodovi završe u kazanima za rakiju ili se prerade na neki drugi način jer je ovogodišnja otkupna cena od 15 dinara obeshrabrila sve proizvođače. U Loznici je šljiva ovo leto slabo rodila zbog kasnih prolećnih mrazeva i loših vremenskih uslova u vreme cvetanja, ali na pojedinim lokalitetima situacija je potpuno drugačija jer postoje šljivici sa izuzetnim prinosima. 

Šumadijska šljivovica dobila oznaku geografskog porekla

U šljivarstvo treba ulagati 

Šljiva je prema rečima Zlatice Krsmanović, savetodavca za voćarstvo, dragocen plod za svežu potrošnju ali i za sušenje i preradu u slatke prerađevine i preradu u rakiju. "Šljiva se u svetu sve više troši i postaje značajan izvozni proizvod pre svega u osušenom ali i duboko smrznutom stanju. Kod nas bi trebalo mnogo više raditi na razvijanju plasmana prerađene šljive u interesu daljeg razvoja i osavremenjavanja našeg šljivarstva," rekla je ona, jer se neretko dešava da upravo zbog neisplativosti ove proizvodnje mnogi proizvođači zapuste ili čak krče svoje šljivike.

Zreli plodovi sa najviše šećera, daju najbolju rakiju 

S obzirom na činjenicu da svake godine velike količine "plavog zlata" završe u kazanima za rakiju, a da u Srbiji svi znaju da peku rakiju nije na odmet ponekad poslušati i savet stučnjaka kako bi rakija bila još kvalitetnija. 

"Za rakiju se biraju isključivo potpuno zreli plodovi, jer tada imaju najviše šećera i samo takvi daju najviše rakije (s bogatom i karakterističnm aromom). Nikad u kominu ne ubacivati trule i nedozrele plodove, a zdrave i čiste šljive u kominu treba stavljati po suvom i toplom vremenu radi bržeg i lakšeg vrenja. Čisti i dobro pripremljeni sudovi, zdrave drvene kace ili plastični sudovi koje treba puniti do 80 odsto zapremine da u punom vrenju komina ne kipi, se podrazumevaju," ističe ona.

Srpske rakije putuju u Rusiju, Australiju i Brazil

Cepani, izmuljani plodovi najbolje fermentišu

Zreli plodovi bi po pravilu trebalo da idu u muljaču na muljanje i odvajanje koštice, jer izmuljani plodovi šljive mnogo brže i ujednačenije fermentišu u odnosu na cele plodove koji fermentišu usporeno i daju nešto manje rakije, često lošijeg kvaliteta. 

Krsmanovićeva savetuje da punjenje sudova za vrenje šljive treba obaviti odjednom i završiti najkasnije za 24 sata jer punjenje u većim vremenskim razmacima vrlo je opasno, jer može izazvati ukiseljenje i najbolje ukomljene šljive. 

Ukomljenu šljivu nije dobro držati u otvorenim sudovima, jer pod uticajem kiseonika iz vazduha stvaraju se uslovi za rad sirćetnih bakterija i gornji deo komine će se sigurno ukiseliti i propasti. Prema njenim rečima, sudove obavezno dobro pokriti, povezati i ubaciti vranj radi izlaska ugljendioksida iz fermentisanog kljuka.

Kvasci za posepešivanje fermentacije  

Umesto vranjeva kako je pojasnila može se koristiti crevo koje se uroni u posudu sa vodom. "Vrenje se obavlja u anaerobnim uslovima, a tako se proizvede i 10 posto više rakije. Ukoliko ispoštujete ove bitne stavke stvorili ste odlične preduslove za proizvodnju kvalitetne rakije od šljive. Za brže, bolje i sigurnije vrenje preporučljivo je na 100 kg izmuljane komine šljive dodati 30 grama selekcionisanog kvasca. Takođe se praktikuje za sigurniju fermentaciju i aromatičniju rakiju uz kvasce koristiti i specijalnu hranu za kvasce koja sadrži potrebna hraniva za kvalitetniju fermentaciju," savetuje Krsmanovićeva.

Kako je navela, burno vrenje šljive, u skladu sa vremenskim prilikama traje obično 12-14 dana, a posle toga dobro je kominu ostaviti da odstoji još desetak dana, da tiho vri, a odmah zatim je peći, jer se brzim pečenjem komine dobije više rakije sa manje kiselina. Prilikom pečenja - destilacije obavezno odvajati prvenac, srce i patoku u različite sudove, a svi sudovi koji se koriste u proizvodnji rakije obavezno moraju biti čisti. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor