Šljivin smotavac pravi velike ekonomske štete na plodovima

Smotavci su najveće štetočine na voćkama, kako u svetu tako i u našim krajevima. Voćari navode kako je jedna od najproblematičnijih štetočina upravo šljivin smotavac (Cydia funebrana). S obzirom na štete koje prave, podeljeni su u savijače pupa i lista i kožice ploda. Savijači lista i pupa pojavljuju se vrlo rano u proleće, a već krajem marta i početkom aprila napadaju pupove, listove i cvetove. Štetu čine grizući i zapredajući napadnute delove, a često listovi i izdanci ostaju deformisani. Savijači pupa i lista napadaju gotovo sve voćke naših krajeva, a u njih se ubrajaju šljivin savijač pupova, ali i crveni, zeleni i sivi savijači.

Dve generacije u vegetaciji

Šljivin smotavac prezimljava kao gusenica - larva ispod popucale kore stabla i u osnovi skeletnih grana. Šljivin savijač pravi štetu na plodovima. Plodovi su crvljivi i nisu za konzumnu upotrebu. Izaziva opadanje plodova i velike gubitke. Pored šljive, uzrokuje štete na breskvi i kajsiji.  Najčešće razvija do dve generacije godišnje. Prva generacija počinje polaganjem jaja. Ženka prve generacije polaže jaja po precvetavanju na tek formiranim plodićima ili lišću blizu plodova. Gusenica prodire u plod, hrani se u njemu, a plod zaostaje u porastu i dobija plavičastu boju i otpada. Na mestu ubušivanja, javlja se kapljica smole.

Druga generacija puno je štetnija jer se hrani mesom, a ponekad i semenom ploda. Napadnuti plodovi prevremeno opadaju. Ova generacija javlja se krajem juna ili početkom jula. Jaja polaže na plodove, a gusenice se ubušavaju u odrasle plodove.

Suzbijanje ove štetočine

Tokom zimskog prskanja može se uz bakarni oksihlorid, poput Fungohema dodati belo (mineralno, parafinsko) ulje poput Galmina, koje će onemogućiti razvoj larve ili jaja u imaga budući da ovaj insekt u stadijumu larve prezimljava u kori i ispod debljih grana. Ipak, dosta jedinki preživi nakon što belo ulje prestane zbog dejstva, najčešće zbog ispiranja padavinama pa je potrebno vršiti preventivnu i kurativnu zaštitu insekticidima u prvoj i drugoj generaciji ove štetočina u vegetaciji. Hemijska zaštita u vegetaciji nužna je, a uspeh se postiže i postavljanjem feromonskih klopki na stabla i u međuprostor redova.

Prva generacija se uspešno suzbija insekticidima poput Afinex, Grom, Karate Zeon dok se druga generacija uspešno suzbija insekticidima Calypso i Decis. Decis je posebno značajan jer ima kontaktno i želudačno insekticidno delovanje.

Stanje u Republici Srpskoj

Darko Milošević iz Ugljevika jedan je od najvećih proizvođača šljiva u regionu. Ovaj voćar je i predsednik Upravnog odbora Udruženja voćara Republike Srpske. Na 7,5 ha svoje plantaže ima sve voćne vrste koje se uzgajaju u regionu. Četvrta generacija proizvođača šljive u porodici je upravo Darkova porodica. Sa 42 godine Darko je vanredni student Zaštite bilja na Višoj strukovnoj Poljoprivrednoj školi u Šapcu.

"Proizvodnja je poslednjih nekoliko godina postala jako zahtevna, od potrebe za uvođenjem novih standarda do primene novih agrotehničkih i hemijskih mera u proizvodnji šljive. Kada je reč o šljivinom savijaču, kod nas je prisutan svake godine, i u većoj ili manjoj meri uzrokuje štete. U zaštiti su se koristila razna hemijska sredstva, ali u poslednjih par godina njih nekoliko povučeno je iz upotrebe u EU, a nama je ostalo da se prilagodimo. Uglavnom se štetočine prate feromonskim klopkama i na osnovu praćenja ide i u korišćenje SZB. Prvi tretman radimo u periodu 7.-11. maja sa preparatima na kraće karence, a koji mogu da suzbiju položena jaja i ispiljene larve. Drugi tretman je negde oko šest nedelja kasnije, u zavisnosti od sorte šljive, leta štetočina i vremena berbe. Takođe, radi se sa sličnim preparatima. Naši kupci šljive su najčešće iz Evrope i od nas traže zdrav proizvod. Bez crvljivih, trulih i duplih (blizanačkih) plodova", istakao je Darko za Agroklub.