Posaditi voće u jesen mnogo je bolje nego kada se taj posao obavlja u proleće. Ipak, ove jeseni u valjevskom kraju manje je interesovanje, pa se mnogi pitaju šta je razlog?
Jesenja sadnja voćaka u valjevskom kraju tradicionalno predstavlja važan period za poljoprivrednike, jer je to vreme kada se podižu novi zasadi i obnavljaju stari. Ovaj kraj je poznat po voćarstvu, a najviše zasada je pod šljivama, malinama, kupinama, ali ima i lešnika, oraha i borovnica.
Ove godine, ipak, primećuje se da je jesenja sadnja voćaka u ovom delu Srbije bila skromnija u poređenju sa prethodnim godinama. Prema procenama stručnjaka za voćarstvo, manja je potražnja sadnica šljiva, ali i malina.
U našem narodu postoji verovanje da u prestupnoj godini, što je upravo 2024., ne treba saditi voće jer će ono onda rađati svake četvrte godine. Stručnjaci kažu da nema naučnih dokaza za ovu tvrdnju i da se pre svega mora voditi računa o onome što je važno: kvalitet zemljišta i sadnica, a potom i primena agrotehničkih mera.
Poljoprivredna škola sa Domom učenika Valjevo dugi niz godina ima svoj rasadnik, a prema rečima profesora voćarstva i vinogradarstva Nikole Spasojevića, ove godine u rasadniku je obezbeđeno 10.000 sadnica.
"Manje je intresovanje ove jeseni za sadnice, pre svega za šljivu i verovatno tu ima uticaja i narodno verovanje da ne treba saditi voće u prestupnoj godini. Ipak, to verovanje svakako nije utemeljeno na agronomskoj struci", kaže naš sagovornik i dodaje da je razlog smanjenog obim sadnje najverovatnije niska otkupna cena voća.
"Pre svega šljive koja je niska već dve, tri godine unazad. Zbog toga je manje onih koji žele da ulažu u podizanje voćnih zasada."
Stručnjaci ističu da nema prepreka niti dokaza da se voće ne posadi ove jeseni, kao i da voćari treba da znaju da je izbor kvalitetnog sadnog materijala i priprema zemljišta najvažnija stavka.
Prema podacima PSSS, u valjevskom kraju je prošle godine zasađeno oko 70 hektara pod šljivama.
"Ove godine će biti manje novih šljivika, najviše do 40 hektara. Svakako voćarima savetujemo da je najbitnije da izaberu odgovarajuću parcelu. Tu pre svega mislimo na njen položaj", kaže Milivoj Timotić, stručni saradnik za voćarstvo PSSS Valjevo.
Savetuje da se pre podizanja zasada obavezno uradi analiza zemljišta.
"Na osnovu toga mogu znati da li je će taj zasad davati dobar rod, a takođe, mogu konkurisati i za podsticajna sredstva."
Kada je šljiva u pitanju, najviše površina je pod sortom stenlej, ali je kod voćara sve veće interesovanje za čačansku rodnu, čačansku lepoticu i crvenu ranku koje su ove godine imale relativno dobru cenu na tržištu.
Ukoliko se obavi jesenja sadnja, biljka će mirovati tokom zime, a u tom periodu se obrazuju i žile koje će u proleće imati svoju funkciju u početku prolećne vegetacije. Jesenja sadnja se preporučuje u nižim predelima, dok se na većim nadmorskim visinama smatra da je zbog vremenskih uslova bolje saditi voće u proleće.
Tagovi
Autorka
Flavonoidi su značajni za naše zdravlje, ali igraju važnu ulogu i za biljke
U jesenjoj zaštiti maline, proizvođači najviše veruju jednom preparatu
Kačarevići proizvode više od 70.000 sadnica godišnje - šljiva najtraženija
Druga najlošija berba jabuka u poslednjih 10 godina Evropske unije
