• Mahovina
  • 27.10.2021. 14:00

Uklonite mahovinu sa voćaka sodom, pepelom, rendanim sapunom

Mahovina može izazvati propadanje pojedinačnih grana, ali i celog voćnog stabla. Suviše vlažna područja pogoduju njenom razvoju.

Foto: Depositphotos/emm888
  • 240
  • 41
  • 0

Veoma često na stablima voćaka i ukrasnog bilja možemo uočiti mahovinu. Najčešće se primećuje na stablima šljive, jabuke, kruške, oraha. Uglavnom je zastupljena na onima koja su starija, zapuštena, slabijeg imuniteta, kao i ona već napadnuta štetočinama ili su obolela.

Prisustvo mahovine može nam biti pokazatelj da vrsti ili sorti koju smo posadili ne odgovaraju klimatski uslovi područja ili da je previše vlage. Za rast joj ne treba zemlja jer nema koren. Možemo je pronaći na različitim površinama - kamenju, krovovima, vrtnom nameštaju, stepeništima, spomenicima i raznim dugim mestima.

Površina voćnih stabala idealno je stanište za mahovine zato što ona pružaju zaštitu od sunca, vetra, a ima i dovoljno vlage. Isto tako je i listopadno drveće pogodno za njen razvoj jer ne stvara kisele materije, poput četinara.

Korisna zaštita od mraza

Ako je ne uklonimo, tokom vremena može u potpunosti prekriti površinu. Usvaja vodu i mesto gde se nalazi ostaje dugo vlažno što dovodi do propadanja biljke domaćina. Takođe može da bude sklonište za razne štetne organizme i u njoj se nakupljaju prouzrokovači mnogih oboljenja. Zbog toga je potrebno suzbijati.

Međutim, uloga joj nije samo negativna. Mahovina štiti stablo od opekotina od sunca, ali i od delovanja mraza.

Prevencija njene pojave i rasta od ključnog je značaja u rešavanju ovog problema. Potrebno je stvoriti uslove koji joj ne odgovaraju. Prvi korak u tome je da ne sadimo voćne sadnice na lokalitetima sa povišenom vlagom zemljišta i vazduha. Na zabarenim zemljištima preporučljivo je uraditi odvodnjavanje pre sadnje.

Povećanje pH reakcije zemlje ima uticaj na pojavu mahovine. One više naseljavaju kisele i blago kisele sredine. Kada se poveća pH vrednost, manje će se pojavljivati.

Na jesen očetkajte pa okrečite stabla 

Najjednostavniji način suzbijanja je mehaničko. Četkanjem pomoću grubih četki možemo je ukloniti sa grana i stabla. Za taj posao ne treba koristiti metalne četke jer su pregrube i mogu ošteti koru.

Najbolje je to odraditi tokom jeseni, a posle toga okrečiti stabla. Krečenje izvesti po danu koji je suv, sunčan i sa temperaturom vazduha iznad 2°C.

Soda bikarbona može se takođe iskoristiti u borbi potiv pomenutog organizma, pošto je alkalna, a to mahovinama ne pogoduje. Kada se rastvori sa vodom, s tim se premazuju naseljene povšine stabla.

Lišajevi - štete li voćkama i zbog čega su korisni?

Za dobre rezultate možemo iskoristiti pet do deset procentni rastvor željeznog sulfata. Na deset litara vode dodaje se 500 gr ovog sulfata. S tim rastvorom premazujuju se mahovine koje se sasuše posle nedelju dana. Rastvor je delotvoran i za lišajeve. Jaka smesa nije opasna za koru drveća, ali može izazvati opekotine na mladim granama i listovima.

Pripremite masu za premazivanje i od jednog kilograma soli, dva kilograma pepela, rendanog sapuna. Ti sastojci dodaju se u vrelu vodu i pusti se da proključa. Kada se ohladi, može se primenjivati. 

Rezidbom voćnih stabala poboljšava se cirkulacija vazduha, veća je izloženost suncu i manje se zadržava vlaga posle kiše.


Tagovi

Mahovina na voću Stabla šljive Voćna stabla Listopadno drveće Uklanjanje mahovine Krečenje stabala Četkanje stabala Rezidba


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.