Ranijim pojavljivanjem plodova na tržištu postižu se znatno više cene i uz veće prinose koji su takođe karakteristični za zaštićeni prostor (ponekad i do 40 - 50 odsto), ovaj način uzgoja jagoda može biti dosta rentabilan.
Potražnja za jagodom van sezone, ali sve češći nepovoljni klimatski faktori (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi, grad i jako sunčevo zračenje nakon oblačnosti) uticali su na proizvođače da pokušaju pronaći uspešan sistem uzgoja jagode u zaštićenom prostoru. U zavisnosti od tipa zaštićenog prostora, jagoda se može uzgajati u niskim ili poluvisokim tunelima. Svi tuneli se zasnivaju na potrebi da se biljkama obezbede što bolji uslovi za rast i razvoj i u onim periodima godine kada im klima to ne dozvoljava.
Investicije u ove tunele su manje i mogu se otplatiti već posle prve godine uzgoja jagode. Visoki su do 60, a široki do 150 centimetara zavisno od širine gredice. Najčešće pokrivaju jednu gredicu sa jednim do tri reda jagoda na crnoj foliji. Ovakvom proizvodnjom postiže se zaštita jagode od poznih prolećnih mrazeva, obilnih padavina i grada. Plodovi sazrevaju ranije za 10 i više dana nego na otvorenom polju. Zaštitu je lakše sprovoditi ali i berbu jer su plodovi suvi i čisti.
Nedostatak niskih tunela, pored investicionih ulaganja, je i obaveza čestog podizanja folije sa strane duž reda radi obavljanja berbe i zaštite, a zatim ponovo spuštanje folije ukoliko temperatura pada ili imamo najavu padavina i grada, što zahteva dodatnu radnu snagu. U uslovima visokih dnevnih temperatura, na pola podignuta folija služi kao zaštita od sunca, a ujedno potpomaže strujanje vazduha da ne bi došlo do pregrevanja biljaka.
Proizvodnja u poluvisokim tunelima je sve prisutnija. Tuneli su visoki su od 180 do 250 centimetara, široki su od tri do osam metara i dugi do 50 metara. Tuneli se prave od drveta ili cevi sa folijom koja se učvršćuje ukopavanjem u zemlju. Provetravanje tunela obavlja se otvaranjem čeonih strana. Pokrovna plastična folija najčešće je jednostruka, debljine 0,15 - 0,20 milimetra, sa rokom trajanja od jedne do nekoliko godina. Generalno, ovi tuneli su najjeftiniji jer traju više godina.
Jagoda se u poluvisokim tunelima može uzgajati na zemljištu i hidroponski u vrećama i u koritima ili u gajbama na nosačima uz prekrivanje folijom.
Nedostatak su veća ulaganja u izdizanje iznad zemlje i pripremu korita i gajbi.
Prednosti su u uštedi radne snage kod izvođenja radova i berbe, nema korova, bolji je kvalitet ploda i ranije sazrevanje.
Ranijim pojavljivanjem plodova na tržištu postižu se znatno više cene i uz veće prinose koji su takođe karakteristični za zaštićeni prostor (ponekad i do 40 - 50 odsto), ovaj način uzgoja jagode može biti dosta rentabilan, iako nisu mali troškovi oko nabavke materijala za postavljanje zaštićenog prostora.
Autor: Aleksandar Popović, Savjetodavna Srpske
Tagovi
