Vladimir Popić: Celokupnu proizvodnju trešanja izvozimo u Italiju i Nemačku

Na bezmalo 19 hektara Vladimir Popić proizvodi trešnje vrhunskog kvaliteta. Deo zasada je u Staparu, a deo na Čeneju kraj Novog Sada, gde smo ga i posetili povodom intervjua za Agroklub. Kišni dani su se nizali kao na traci, a berači su svaki trenutak bez kiše koristili da prikupe plodove.

Poslednji put smo se videli u februaru na najvećem sajmu svežeg voća i povrća "Fruit logistica" u Berlinu. Predstavili ste se sa ostalim kompanijama zahvaljujući Razvojnoj agenciji Vojvodine. Da li ste tamo ugovorili neke poslove?

Sastanci na tom sajmu urodili su plodom. U subotu šaljemo prvi šleper trešanja za Italiju kupcu sa kojim smo pregovarali na sajmu "Fruit logistica". Tražili su trešnju ekstra prvog kvaliteta što mi možemo da ispunimo. Uradili smo i hemijske analize u akreditovanim laboratorijama. Za to nam je subvencijama pomogla naša državna administracija. Ispunili smo sve uslove koje su tražili po normama Evropske unije.

Pre svega zbog ljudi koji razmišljaju da podignu savremen zasad trešanja, moram da Vas pitam kako ste se opredelili za ovu proizvodnju?

U opisu moje kompanije "Sweet cherry lady" stoji da sam ja peta generacija poljoprivrednika. Moji su poreklom iz Stapara. Tamo imam voćnjak na deset hektara. Na tom istom mestu, početkom prošlog veka, moj čukundeda je imao zasad trešanja na površini od jednog hektara. Meni je otac pričao da je kao mali brao trešnju i da je to zemljište veoma pogodno za gajenje ovog voća. To se ispostavilo kao tačno. Pre toga radio sam i kukuruz, soju, pšenicu, gajio sam ovce il de frans, ali mi se voćarstvo svidelo najviše.

Sluga trešnji

Savremena proizvodnja trešnje je, uz borovnicu, verovatno, najzahtevniji vid voćarstva. Šta je sve potrebno od ideje do investicije da bi se uspelo u ovom poslu?

Kada treba brati višnje i trešnje i koje greške prave voćari?

Na početku je najvažnija edukacija. Ja sam dosta vremena proveo na internetu, obilazio moderne zasade i razgovarao sa najboljim ljudima u ovom poslu. Išao sam i u Italiju i Nemačku da vidim kako oni tamo rade. Važno je da pričate sa voćarima koji vam prenesu sve izazove iz proizvodnje. Ova proizvodnja je izuzetno zahtevna. Ovde si ti sluga trešnji, nisi gazda. Moraš da poznaješ stablo i list. On ti priča kroz njegov izgled. Naravno da imamo pomoć zaštitara, ali ja sam taj prvi koji mora da uoči simptome. Jeste zahtevno, ali je i isplativo.

Koji sortiment je zastupljen u zasadu?

Nisam želeo u početku mnogo da eksperimentišem. U prve tri godine posadio sam sorte koje imaju najveći 'prolaz' u Italiji i Nemačkoj. To su italijanske sorte sa Instituta u Bolonji. Posadio sam grej star i blek star. To su najslađe rane sorte. Sorte ferovija, regina i kordija su sorte koje su u Italiji opštepoznate i koje će svi da kupe. Tek nakon treće godine sam posadio veoma ranu sortu - vera. Ona zahteva pokrivanje folijom protiv kiše. To ulaganje je veće, ali i cena tih trešanja je najmanje veća za trećinu do polovine u odnosu na ostale sorte.

Na osnovu kordije se na berzi formira cena

Koje su specifičnosti sorti u vašem zasadu?

Blek star i grej star su najzahtevnije. One su samooplodne sorte. Grej star jako puno cveta i veliki deo toga se oplodi. One imaju veliki kalibar. Minimum je bio 30 mm. To je ekstra prva klasa. Međutim, takvih plodova nema mnogo. Dosta mi pomažu i solitarne pčele koje su bolje od običnih pčela. Oko 500 solitarnih pčela zamenjuje 1.500 medonosnih pčela. Kordija je vrlo osetljiva, često strada od mraza, ali to je 'top' sorta u svetu. Na berzi se na osnovu kordije formira cena. Ferovija je stara italijanska sorta iz Pulje.

Ove godine je mraz naneo puno štete voćarima. Kako ste vi branili zasad?

Zaštita voća nakon mraza - hemijskim preparatima i skidanjem zaraženih grančica

Ove godine sam 13 noći voćnjak branio od mraza. Sve prethodne četiri godine su bile zahtevne. Imam mašine iz Belgije. One se zovu frostbuster. To je mašina koju konstantno vučete kroz voćnjak kada znate da će biti mraz. Počinje se sa temperaturom od + 0,5°C. Mašina izbacuje vazduh temperature 85°C i zamrznute čestice vode na biljnim delovima pretvara u paru. Za osam minuta smorate da se vratite na isto mesto pošto se već u tom trenutku hvata nova ledena skrama. Ovo se ponavlja dok opasnost od mraza ne prođe. Dakle, mašina se koristi celu noć. Ipak, teško je zaštiti cvet u potpunosti.

Osnova voćarske proizvodnje je zdrav sadni materijal. Gde ste vi kupili sadnice?

Na internetu sam istraživao. Video sam da postoje tri ozbiljne kuće u Italiji: Maconi, Salvi i Top plant su firme od kojih sam ja kupio sadnice. Uz sadnice, prodavci su dostupni za konsultacije 24 časa. Ako ne možemo da rešimo problem, uspostavimo video vezu iz voćnjaka i oni nas posavetuju.

Celokupna proizvodnja izvozi se u Italiju i Nemačku

Kako ste uspeli da isfinansirate jedan ovakav zasad?

Uz pomoć države, imao sam dosta subvencija i sopstvenog novca. Započeli smo sa manjom površinom i sada je uvećavamo.

Kako teku razgovori sa strancima u vezi sa plasmanom? Koji su njihovi zahtevi?

Mi celokupnu proizvodnju izvozimo u Italiju i Lidl u Nemačkoj. Prvo smo na sajmu "Fruit logistica" u Berlinu dogovorili količine, a kupci su definisali koji je neophodan kvalitet. Trešnju smo slali DHL-om u laboratoriju koju su oni tražili. Potom su došli i pogledali rod. Vrlo lako smo se dogovorili. I pakovanje smo kupili u Novom Sadu tako da nismo morali da ga uvozimo iz Italije.

Evropskom tržištu nedostaje trešanja, a sezona tek krenula

Nakon berbe, trešnje se prehlađuju hidrokulerom na dva do četiri stepena Celzijusa, a potom idu na Unitekovu sortirku kapaciteta 700-1.000 kg po satu. Plodovi se razvrstavaju po boji i kalibru. U kompaniji "Sweet charry lady" planiraju i da investiraju u mašinu koja bi odvajala plodove koji su oštećeni od pucanja, što je česta pojava kod trešnje, naročito kada ima padavina u vreme zrenja.

Inače, prema Popićevim rečima, naši proizvođači trešanja su udruženi u klaster. Trenutno ukupno imaju 50 hektara savremenih zasada. Uz voćnjake na Čeneju i u Staparu, značajni zasadi trešnje su u Turiji, Novim Banovcima i Pančevu u Vojvodini, a zasada ima i u centralnoj Srbiji.