Vreme je za uzimanje reznica smokve: Gde rezati, kako ih čuvati?

Nije retkost čuti uzgajivače da su posadili smokve, ali ne dobijaju plodove ili se oni brzo kvare na granama i imaju neugodan ukus. Iz tog razloga, pre nego što odlučite da nabaviti reznice (sadnice) smokve, treba se raspitati o sorti i da li ona može da daje plodove na otvorenom prostoru. Treba imati na umu i da je to biljka kojoj su potrebni dug dan i prijatne temperature.

Zbog toga je potrebno odabrati sorte najpogodnije za naše prostore, odnosno one kojima su poznata kratkotrajna zahlađenja, sneg i mraz, i koje se lakše prilagođavaju našim uslovima.

Otporne sorte

Pogodne sorte za ovdašnju klimu uključuju one koje rastu najbliže nama: na obali Crnog mora, na Krimu, u Zakavkazju i Turskoj. One su poznate po svojoj otpornosti na kratkotrajna zahlađenja, sneg i mraz, te se lakše prilagođavaju našim uslovima. Pored klimatskih faktora, mora se uzeti u obzir i ukus smokava.

Postoji mnogo varijanti i sorti koje daju veoma različite plodove i nisu svi po našem ukusu. Na primer, kod nekih od njih plodovi ukisnu po toplom vremenu ili kiši i brzo propadaju na granama.

Odabir sorti

Smokva je ginodiodomna vrsta (cvetovi zavise od oprašivanja iz druge biljke da bi proizveli plodove), što znači da ima dva različita oblika stabala: kaprifig (muško drvo, koje je tehnički hermafroditsko) i smokvu (žensko drvo). Ženske imaju dva roda, dok muške imaju tri useva: Profichi, Mammoni i Mamme.

Polen koji se nalazi u muškim smokvama koristi se za oprašivanje glavnog roda ženske smokve. Time menjamo kvalitet roda i razvoj glavne kulture. Za sorte tipa Smyrna i San Pedro, glavni rod će opadati i neće se u potpunosti razviti ako se ne opraši. Kod običnih sorti, glavni rod će se razviti sa ili bez oprašivanja, ali oprašivanje može značajno promeniti sastav ploda. Neke obične sorte imaju izvanredan ukus kada se opraše, u suprotnom on je osrednji ili ispodprosečan.

Shodno tome, kada se porede oprašene i neoprašene smokve, važno je znati ne samo da li je sorta obična, već i da li je kvalitet ploda dobar kada se ne opraši u odnosu na oprašene. S obzirom na to da je polje oprašivanja veoma široka tema, to ćemo ostaviti za poseban naslov. Takođe, pri odabiru sorti treba obratiti pažnju na njihovu visinu. U prirodi ovo drvo dostiže visinu od 11-12 metara, i samo su nisko rastuće sorte pogodne za uzgoj u zatvorenom prostoru.

Vreme sakupljanja reznica

Reznice su zapravo oblik kloniranja biljke. Kod njih potomstvo ima istu genetiku kao i matična biljka, jer se razmnožavanje ne vrši oplodnjom (kod biljaka oprašivanje), već korišćenjem dela biljke (kod smokve deo stabljike) u vlažnom mediju, čime se podstiče formiranje dodatnog korena.

Postoji više načina razmnožavanja stabla smokve - margotiranjem, povijanjem grana, kulturom tkiva, kalemljenjem, ali najčešći način je ukorenjivanje iz reznica. Pogodno vreme za uzimanje reznica često zavisi od toga da li je drvo uzgajano u saksiji ili u zemlji. Za ove prve najbolje je uzimati reznice u proleće (mart-maj) i jesen (septembar-oktobar).

Smokva sve popularnija u kontinentalnim krajevima, kako je štititi?

Za sadnice smokve koje se nalaze u zemlji, najbolje vrjeme za prikupljanje reznica je kasna jesen/rana zima, kada stablo miruje, ali pre prvih mrazeva. Prikupljanje reznica sa uspavanih sadnica smokve je poželjno jer se one bolje ukorenjuju nego sa aktivnih sadnica. Međutim, ako mrzne, to može oštetiti pupoljke koji kasnije formiraju listove na novim reznicama. Kada ih prikupljamo na ovaj način, moramo ih čuvati do prolećnog ukorenjivanja.

Za smokve koje se uzgajaju u saksijama i zaštićene su od smrzavanja, reznice je najbolje uzeti pre nego što se drvo probudi u proleće. Tada su pune snage i spremne za ukorenjivanje. Uzimanje u rano proleće ima dodatnu veliku prednost: možete ih odmah ukoreniti. Zima će biti iza vas dok se reznice dobro ukorene i prolistaju.

Rezovi na mirujućem drvetu

Prilikom sakupljanja reznica moramo odrediti najbolje grane kako bismo postigli što bolji uspeh prilikom ukorenjivanja. Najuspješnije reznice su od tek odrvenelih delova stabla koji su debljine u proseku od 1,5 do 3 cm i sa dužinom od 15-20 cm. Drugim rečima, tražimo drvo koje je postalo smeđe u poslednjoj sezoni (ili pre najviše dve sezone), za razliku od drveta koje je staro nekoliko sezona.

Novoodrvenele reznice su pune snage i lakše će se ukoreniti od starog drveta smokve, dok su reznice tanje od olovke vrlo podložne truljenju i isušivanju.

Kada odaberemo najbolje grane, potrebno je analizirati gde je pogodno da se naprave rezovi. Svaka reznica treba da ima najmanje tri čvora/pupoljka, pri čemu se mora voditi računa da bude dovoljno duga da imamo čvorove ispod i iznad zemlje.

Hormoni koji pospešuju ukorenjivanje su koncentrisani u blizini čvorova gde se pojavljuju pupoljci (slika levo). Ponekad će biti potrebno uzeti reznicu sa više od tri čvora ako su čvorovi bliski i sa malim razmakom (slika desno).

Za kvalitetnu reznicu moraju biti ispunjeni osnovni uslovi:

• Smeđa, nije zelena, ali još uvek relativno mlada (maksimalno jednu ili dve sezone)
• Šira od olovke
• Ima najmanje tri čvora, ali više je bolje
• Dovoljno dugačke da se sigurno pričvrste kada se sade u podlogu za ukorenjivanje

Kada pravimo rezove na reznicama, potrebne su oštre makaze za ispravan rez kako ne bi došlo do nagnječenja drveta/reznice. Dno treba biti rezano pod uglom, a gornji deo da bude ravan. Na taj način možemo lako raspoznati gornji i donji deo reznice što ponekad može biti zbunjujuće ako su reznice odvojene od drveta.

Stopa ukorenjivanja 

Stopa preživljavanja reznica se smanjuje kada se sadržaj vode u reznicama smanji, pa je iz tih razloga prečnik jako bitan za ukorenjivanje jer reznice imaju veliku tendenciju da se isuše posle rezanja.

Poželjno je reznice uzimati u periodu kada je prosečna dnevna temperatura ispod 15℃.

Uzimanje reznica smokve leti

Kao što je gore spomenuto, univerzalno se smatra da je vreme mirovanja najbolje vreme za uzimanje reznica smokve. Ukorenjivanje sa zelenih grana može biti vrlo teško jer imaju osobinu truljenja ili razvoja plesni pre nicanja. Naravno, mogu se uspešno ukoreniti, ali zahtevaju više nege i pažnje nego lignifikovane reznice.

Morate pažljivo pratiti letnje reznice zelenog drveta, stalno pratiti njihov nivo vlage, uvek održavati odgovarajuću temperaturu, redovno cirkulisati vazduh u njihovoj okolini i odmah odlagati reznice koje nisu ispravne.

Zbog toga, ako želimo da sečemo reznice smokve leti, ključno je da to učinimo ispravno kako bismo povećali svoje šanse za uspeh.

Reznice koje uzimate sa zelenih grana trebalo bi da imaju najmanje tri čvora, ali bolje je više. Uklonite s njih sve osim jednog ili dva lista jer grana neće moći da ishrani puno lišća posle odvajanja od matičnog stabla. Ukorenjivanje će biti mnogo uspešnije ako je moguće da se odseče grana na način da na dnu reznice ostane malo smeđeg odrvenelog drveta iz razloga što se trulež najviše pojavljuje na delu koji se nalazi ispod zemlje ili vode (zavisno od metode ukorenjivanja).

Kako čuvati reznice smokve

Ako reznice planiramo da čuvamo duže od nekoliko dana zahvalno je da ih dezinfikujemo jer se na takvima teže razvija plesan, a gornji kraj teba premazati voskom jer se njegovim zatvaranjem smanjuje isušivanje. Korisno je napomenuti da se zelene reznice ne čuvaju dobro, pa je pogodno da čuvamo samo one koje smo uzeli tokom sezone mirovanja sa zrelim drvetom.

Ako imamo više sorti smokava, obavezno je da označimo svaku reznicu posebno jer time izbegavamo čest problem zaboravljanja ili mešanja različitih sorti.

Za dezinfekciju, možemo ih potopiti u 3% vodonik peroksid.

Jedan od  načina za čuvanje je pomoću aparata za vakumiranje. Samo umotajte reznice koje želite da čuvate u papirnu maramicu, postavite ih u vrećicu za vakumiranje i izvucite vazduh. Čuvajte ih u frižideru. Uspavane se mogu čuvati u hladnom okruženju mesecima, jer nastavljaju da miruju kao da je još uvek zima. 

Takođe, jako uspešno možemo da ih čuvamo tako što ih zakopamo u zemlju na dubini do 15 cm ili ih ostavimo u nekoj od posuda i zaspemo peskom.

Ako planirate da ih prenosite na veće udaljenosti dobro se mogu sačuvati od isušivanja tako što ih zamotamo u vlažnu maramicu/papir pojedinačno i umotamo najlonskom folijom (pogledaj fotogaleriju ispod).

Oprez zbog mlečnog lateksa

Potrebno je napomenuti da smokva sadrži mlečni lateks koji se pojavljuje na drvetu kao odgovor na fizička oštećenja. On se nalazi u većini delova smokve, a sadrži enzim ficin koji izaziva iritaciju kože.

Posle rada oko smokava, kod mnogih ljudi budu izražene kružne ili nepravilne crvene mrlje koje dosta liče na opekotine, a koje peku i stvaraju plikove. Te reakcije izaziva lateks kod ljudi koji su osetljivi, a furokumarin, supstanca koja izaziva fotosenzitivnost, odgovorna je za pojavu simptoma. Nalazi se u soku biljke, a razgrađuje i aktivira pod uticajem UV-A zraka sunca, izazivajući upalu na koži. Njegov opseg najviše zavisi od količine biljnog soka sa kojom je naša koža došla u kontakt i koliko je dugo bila izložena suncu. Simptomi se obično javljaju nakon otprilike jednog dana, a nakon dva-tri dana se pogoršavaju, što ljude uplaši.

Navedena reakcija može nastati i kada se jedu plodovi.

Zbog toga nije preporučljivo jesti delove smokve u nezrelom stanju. Supstanca koja izaziva reakciju nestaje iz potpuno zrelih smokava. U slučaju blagih simptoma važna je opšta dezinfekcija kože, nakon čega sledi nanošenje umirujućih pena i krema.

Iako samo određeni procenat ljudi ima tako jaku reakciju na kontakt sa mlečnim sokom, pojava nije zanemarljiva. A ako neko nije posebno osetljiv, može uzrokovati i blago crvenilo kože ili blage simptome opekotina. Važno je smanjiti šanse za to i prići grmovima smokava u odgovarajućoj odeći i jesti samo zrele smokve.

^{Naslovna fotografija: Shutterstock/dafographer/Elvir Husić}