Za obilne prinose smokve obezbedite joj dovoljne količine vode

Kod nas se smokva slabo uzgaja u monokulturi. Pretežno su prisutna pojedinačna stabla, kombinovana sa vinovom lozom ili nekom drugom voćnom vrstom. Podela sorti ove voćke može da bude na osnovu njenog plodonošenja - na jednorotke i dvorotke, kao i na osnovu boje pokožice - na bele i crne smokve. 

Od jednorotki kod nas su zastupljene: zimica (zelenka, ozimica), zamorčica (sušilica, poljarica) i šaraguja (crnica, šaragulja). Kada je reč o dvorotkama, najpoznatije su petrovača bela (petrovka bela, dvoletka) i belica (beluša, morkinja), kako navodi PSSRS.

Kako uspešno da odnegujete smokvu u dvorištvu i na okućnici

Za ovu voćnu vrstu neophodna je odgovarajuća priprema zemljišta. Ona se sastoji, pre svega, od čišćenja parcele na kojoj će se gajiti od biljnih ostataka prethodnog useva, kao i ravnanja terena. Takođe, trebalo bi ukloniti eventualne korove, kamenje, ostatke sistema korena. Nakon toga se pristupa meliorativnim radovima i đubrenju organskim i mineralnim đubrivima i rigolovanju. Bilo bi poželjno pre početka proizvodnje smokve nekoliko godina gajiti ratarske ili krmne biljke, kako bi se popravila struktura i plodnost zemljišta.  

Obilno đubriti fosfornim i kalijumovim đubrivima

Đubrenje je obavezna agrotehnička mera, ali se često ne primenjuje u zasadima smokvi, što se neminovno odražava kasnije na kvalitet i količinu plodova koji zbog nedostatka đubriva budu slabiji. Međutim, u intenzivnom uzgoju, redovno đubrenje mineralnim i organskim hranivima je obavezna mera. Azot koji se dodaje biljkama trebalo bi svesti na minimum, a obilnije đubriti kalijumovim i fosfornim đubrivima. Ovakav način se primenjuje kako bi smokva bolje odrvenila. Drvo će biti manje sunđerasto, a samim tim i otpornije na niže zimske temperature. 

Za visoke i kvalitetne prinose, potrebno je biljke snabdeti prosečno onom količinom vode koja je potrebna i u uzgoju citrusa. Navodnjavanje je obavezna agrotehnička mera u cilju postizanja stabilnih i obilnih prinosa, odgovarajućeg kvaliteta. Redovnim zalivanjem, stabla će biti bujna, sa velikim brojem plodova. Ipak, usled čestih letnjih kiša, plodovi će biti mekaniji i podložni mehaničkim povređivanjima prilikom transporta i skladištenja.

Agril folija - najbolje rešenje za smokvu tokom mraza

Tri godine nakon sadnje, smokva počinje da donosi plodove dok proizvodni maksimum dostiže (u zavisnosti od sorte i uslova uzgoja), u petoj ili sedmoj godini. Redovno plodnošenje nastupa nakon osme godine i traje u periodu od 50 godina pa čak i duže. Berbe se obavljaju sukcesivno, zato što plodovi ne sazrevaju istovremeno. Kako su osetljivi na mehanička oštećenja, trebalo bi pažljivo da se beru. Ukoliko je plod namenjen za sušenje, bere se u momentu kada počne da se smežura. Punu tržišnu vrednost imaju plodovi ekstra klase, kao i prve i druge. 

Orezivanje u vreme pune rodnosti

Orezivanje je takođe neophodna pomotehnička mera kod formiranja krošnje pa se sprovodi kod mladih stabala, ali i u periodu pune rodnosti. Kada smokva dođe u ovu fazu, potrebno je obaviti zimsku rezidbu ili orezivanje obaviti tokom letnjih meseci.

Šta je cilj zelene (letnje) rezidbe voćaka?

Rezidba podrazumeva skraćivanje mladica, odnosno letorasta desetak centimetara ispod vrha kako bi se podstaklo postrano grananje. U našim uslovima se najčešće praktikuje takozvano čišćenje stabla smokve svake dve godine, kako bi se uklonile starije grane. Na početku svakog novog vegetacijskog ciklusa, trebalo bi da se orežu izmrzle grane i izdanci koji se dodiruju uz istovremeni zahvat proređivanja. Lagana rezidba pre prolećnog kretanja vegetacije pospešuje izbijanje novih postranih mladica i formiranje cvetova.