Suptropska voćka - smokva, osetljiva je na hladnoću, ali uspeva na svim zemljištima. Postoje jednorodne i dvorodne sorte sa belim i crnim plodovima pogodnim za upotrebu u svežem stanju i sušenje.
U vrtovima i na okućnicama širom Srbije često se može videti i po koje stablo smokve. Iako je ova suptropska voćka osetljiva na niske zimske temperature, posađena u nekom ćošku ili zaklonu dvorišta - gotovo svake godine uspeva da se odbrani od mrazeva. Tako se njenim svežim plodovima krajem leta slade deca i odrasli, a mogu se sušiti i za potrošnju tokom zime.
Ipak, treba znati da je smokva osetljiva na temperaturna kolebanja u rano proleće. Izmrzava kada krenu hranljivi sokovi u stablu, a temperatura se naglo spusti. Kolika će oštećenost tada biti zavisi od starosti i ishranjenosti stabla, sorti, đubrenju... Naime, mlada stabla do treće-četvrte godine starosti osetljivija su na niske temperature od starijih stabala. Takođe i stabla prekasno i obilno đubrena azotom češće stradaju od hladnoće.
Raznobojni plodovi ove voćke (beli, žuti, ljubičasti, crni...) sazrevaju u julu, avgustu i septembru, u zavisnosti od toga da li potiču od jednorodnih ili dvorodnih sorti. U našim rasadnicima uglavnom mogu da se nabave okalemljene sadnice sledećih sorti: zamorčice, petrovače i bjelice.
Kada se sadi pokoja smokva u vrtu i na okućnici - to može biti ožiljeni izdanak starijeg stabla. Za veću plantažu, međutim, trebalo bi nabaviti jednogodišnje sadnice proizvedene iz reznica divlje smokve, na koje su okalemljene određene sorte.
Posađenu sadnicu obavezno zaštititi od mraza omotavanjem višeslojnim papirom ili slamom. Po izlasku iz zime, ako su proleća sušna - sadnice smokve je neophodno umereno zalivati.
Prema rečima diplomiranog inženjera voćarstva Aleksandra Antića iz Kruševca, krošnja mlade smokve formira se u narednih četiri-pet godina. To se radi na sledeći način: u prvoj se godini sadnica ne skraćuje, već se pušta da slobodno raste, a samo ako potera koji postrani pupoljak - on se odstrani kako bi sadnica što više narasla i ojačala.
Tek druge godine po sadnji sadnica se može skratiti kako bi iz nje porasle postrane grane. Treće godine, ako se želi uzgojni oblik - piramida, ponovo se skraćuje produžnica da bi se razvile grane druge etaže ili, ako se želi - kotlasta vaza, tada se produžnica odstranjuje, a ostavljaju se samo tri grane prve etaže.
"U četvrtoj se godini zelenom rezidbom odstranjuju sve mladice koje konkurišu ostavljenim granama za razvoj. Tada je oblikovanje krošnje završeno i idućih godina samo se neznatnom zimskom i letnjom rezidbom održava željeni uzgojni oblik," objašnjava Antić.
Odmah po sadnji (u jesen) sadnicu nađubriti sa pola kilograma NPK đubriva, u kome ima više fosfora i kalijuma. Đubrivo se razbaca u širokom krugu oko stabla i taj prostor prekopa motikom.
U drugoj, trećoj i četvrtoj godini - količina đubriva se povećava. Stabla koja su u rodu se đubre sa 300 grama uree i oko dva kolograma NPK.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autor
