Kako navodi stručnjak za voćarstvo Živomir Nikolić iz PSSS Kruševac, krečno mleko se dobija mešanjem pet kilograma negašenog kreča sa vodom, dok se ne dobije željena gustina.
Krečenje debla i ramenih grana je stara i jeftina mera borbe protiv mrazeva. Ova mera se prvenstveno preporučuje kod koštičavih voćnih vrsti koje brzo reaguju na temperaturne promene u toku zime. Okrečena stabla se sporije zagrevaju, jer bela boja odbija sunčeve zrake, čime se smanjuje zagrevanje kore voćaka, a samim tim i usporava kretanje vegetacije za nekoliko dana, objašnavja stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac Živomir Nikolić.
Nagla promena temperature u toku dana i noći kada je kambijum počeo aktivnost dovodi do pucanja kore, uglavnom sa južne i jugozapadne strane gde su temperaturne promene najveće.
Kako smo ranije pisali, "sokovi" koji krenu kroz voćku, zbog naglog zahlađenja, mogu izazvati smrzavanje, koje dovodi do pucanja sprovodnih snopića, kapilara i kore, odnosno do pojave mrazopuca.
"Upravo ta mesta mogu biti u rano proleće idealna staništa za razvoj gljivičnih i bakterioloških infekcija. Krečenjem stabla pomeramo kretanje voća u proleće, pa izbegavamo štete na stablu i pupoljcima usled pojave ranih prolećnih mrazeva i naglih temperaturnih kolebanja. Ukoliko dođe do spiranja kreča, treba ponoviti krečenje krajem zime", napomenula je Lidija Vulović, stručnjak za zaštitu bilja PSSS Kragujevac, ranije u intervjuu za Agroklub.
Dakle, krečenjem stabla uništavaju se i neki patogeni. Krečenje je najbolje obaviti posle tretiranja voćaka sredstvima na bazi bakra (plavo prskanje) - krajem novembra ili početkom decembra, a najkasnije sredinom januara i to po suvom vremenu i kada je temperatura vazduha nula stepeni.
Krečenje debla ima bitnu ulogu i na visokim temperaturama jer smanjuje mogučnost pojave ožegotina na kori stabla izazvanim dejstvom sunčevih zraka.
Kako navodi Nikolić, krečno mleko se dobija mešanjem pet kilograma negašenog kreča sa vodom, dok se ne dobije željena gustina. Ovom rastvoru se dodaje 500 gr kuhinjske soli i 250 gr sumpora u prahu radi boljeg lepljenja krečnog mleka za koru voćaka.
Dezinfikujte rupe za sadnju voća - krajnje je vreme za krečenje stabala
Ovako pripremljen rastvor treba da odstoji nekoliko dana. Sa ovim krečnim mlekom se premazuju debla i deo ramenih grana u dužini od 20-30cm.
Izvori
Tagovi
Autorka
Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"
Zoran je otišao u penziju, pa počeo da uzgaja borovnice. Sada brine o 1.100 stabala
Šljiva i trešnja posebno ugrožene zbog najavljenog žestokog mraza. Kakvu ulogu ima humus?
Kako formirati vretenasti žbun kod mladih šljiva i šta nikako ne raditi?
Grad naneo štete voćkama, što pre obaviti tretman zaceljivanja rana
Alternativna rodnost jabuke može se lako sprečiti ili zaustaviti, evo kako
Koje fungicide sada primeniti u zaštiti koštičavog voća?
Mraz potpuno uništio rod bresaka i nektarina u Moravičkom okrugu. Šta preostaje voćarima?
Milkica
pre 4 godine
Mnogo njih voli da vidi urednost okrečenih stabala, a ne zna ili se ne zapita zbog čega se to radi. I sama sam otkrila poprilično kasno. Svejedno, veoma značajan tekst!
Ljiljana71
pre 4 godine
moja baba je krečila u selu i drveće ispred kuće, ali zašto, nikad je nisam pitala
Slavko Gajić
pre 4 godine
Izuzetno koristan članak o krečenju voća. Koristan je početnicima u uzgoju voćnjaka, ali i nama koji to radimo već godinama. Bitni je kako napraviti smesu-sastav za krečenje stabala i zašto je to bitno raditi u jesen. Posebno mi je drago što to dolazi od osobe koja nije formalno obrazovana za ovu vrstu poljoprivredne delatnosti. Sve pohvale za koristan tekst.