Značaj primene fungicida u fenofazi cvetanja višnje

S obzirom da je višnja jedna od najzastupljenijih voćnih vrsta u našoj zemlji, važno je voditi računa o čitavom procesu proizvodnje kako bi kvantitet i kvalitet na kraju bio na najvišem mogućem nivou. Pored mnogih agrotehničkih i pomotehničkih mera, preventivne mere zaštite od bolesti i štetočina su neophodne tokom vegetacije, jer ovu voćnu vrstu napadaju mnogi patogeni, ali je ubedljivo u mnogim zasadima najprisutnija monilioza, čiji je prouzrokovač Monilinia laxa. Simptomi ove bolesti se javljaju na cvetovima, letorastima, granama i grančicama, ali i na plodovima nanoseći velike dugoročne štete ukoliko se ne odreaguje na vreme.

Profesor fitopatologije na Poljopivrednom fakultetu u Zemunu Milan Ivanović ističe da je višnja najosetljivija u fazi cvetanja. Obuhvata formiranje belih balona, zatim pun cvet i na kraju precvetavanje. Najbolje je, kaže, kada bi vremenski uslovi dozvolili da cvetanje traje od sedam do 14 dana.

Zaštitite koštičavo voće od monilioze pre kiše

"Međutim obilne kiše i sneg početkom aprila su svakako uticali, kako na mogućnost pojave monilioze, tako i na lošu oplodnju višnje. Takođe, postoje slučajevi da se severna strana stabla oplodi, dok sa južnom to nije slučaj, bez obzira što su cvetovi na istom stablu. Zbog toga su odabir parcele, ali i izbor sorti koje su otpornije na bolesti, podjednako važni segmenti u jednoj proizvodnji", napominje Ivanović i dodaje da je pored dobrog odabira parcele i sorte izuzetno važna prihrana, primena pesticida za zaštitu ali i redovna rezidba voćaka kako bi proizvodnja protekla bez većih problema.

Primena fungicida u fazi cvetanja

Prema Ivanovićevim rečima postoji program zaštite višnje od monilioze koji podrazumeva primenu fungicida u fazi cvetanja i to čak tri puta, kada su formirani beli baloni, potom u punom cvetu, a onda i u precvetavanju.

"Idealno bi bilo kada bi se tretiranje fungicidima obavilo tri puta u toku cvetanja, međutim zbog loših vremenskih uslova, ponekad i zbog uštede novca, nije moguće izvršiti njihovu primenu, ali se svakako preporučuje bar jednom i to kada je višnja u punom cvetu", ističe naš sagovornik.

Neizostavno "plavo prskanje"

Pored primene fungicidnih sredstava koji se primenjuju u fazi cvetanja ne treba zaboraviti bakarne preparate, takozvano "plavo prskanje" u zimskim mesecima kada je višnja u fazi mirovanja. Ovo tretiranje je možda značajno za druge bolesti, ali ne toliko za moniliozu s obzirom da ovaj patogen prezimljava u mumificiranim plodovima i granama koje su bile zaražene prethodne godine i aktivira se u rano proleće.

Važno je napomenuti da pesticidi na bazi bakra ne prodiru u biljku, već mogu da smanje populaciju spora samo na površini, pa je iz tog razloga primena fungicida posebno u fazi cvetanja jako bitna.

Postoji nekoliko grupa fungicida koji se mogu koristiti u kontroli monilioze, a u svakoj od njih se nalazi po nekoliko aktivnih materija, ističe Ivanović.

"Sistemični fungicidi kao što su benzimidazoli, triazoli, imidazoli, imaju specifičan mehanizam delovanja na gljive, tako što ulaze u cvet, ali i u novoformirana tkiva, kreću se kroz biljku i tako uništavaju spore. Međutim, loša strana je to što patogen brzo razvija rezistentnost, pa se mogu koristiti maksimalno dva puta u toku vegetacije kako bi se sprečila rezistentnost", ističe Ivanović i dodaje da se zbog toga pomenuti pesticidi kombinuju sa nesistemičnim, kako bi efekat na spore bio što efikasniji.

Kako sprečiti monilioze koštičavog voća

"Tokom perioda cvetanja višnje najbolje je prvo primeniti neki nesistemični, potom sistemični i na kraju ponovo nesistemični fungicid".