Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Izvoz voća
  • 27.01.2021. 14:00

Zoran Keserović: Hrabrije ulažite u podizanje savremenih zasada voća

Perjanice u izvozu su bile maline, prate ih jabuke, onda i smrznute kupine i višnje, a najveći napredak u izvozu ostvarila je borovnica.

Foto: Đorđe Simović
  • 1.820
  • 396
  • 2

"Nekom rat, nekom brat", stara je narodna izreka. Zbog pandemije virusa COVID-19 ljudi su globalno počeli više da vode računa o svom zdravlju. Kako bi se u organizam uneli što veće količine minerala i vitamina logično je što je porasla prodaja voća. Od toga su koristi imali naši voćari pošto je značajno porastao izvoz. To je bila dominantna tema razgovora sa profesorom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednikom Društva voćara Vojvodine Zoranom Keserovićem.

Prošle godine gotovo da nije bilo dana da se u medijima nije pojavio sadržaj o uspešnom izvozu našeg voća. Da li imate neke opipljivije rezultete koliko smo izvezli i prihodovali?

Napravili smo dobar rezultat, ali se valja podsetiti da prošla godina, u proizvodnom smislu, uopšte nije bila laka. Imali smo dosta temperaturnih ekstrema. Niske temperature uticale su na izmrzavanje kod koštičavih voćnih vrsta kod kajsije i breskve, ali i trešnje koja je kalemljena na podlozi gizela 5, a koja je posađena u neodgovarajućim agroekološkim uslovima. Loše oprašivanje i oplodnja je bila kod šljive i višnje.

Velike štete je bilo od grada i poplava. Bez obzira na sve to 2020. će biti zapamćena po izuzetnom kvalitetu plodova jer je raspored padavina bio dobar što je bilo bitno za one voćnjake gde nisu instalirani sistemi za navodnjavanje.

Obim proizvodnje voća prosečan, kvalitet solidan, a cena natprosečna

Prema našim analizama vrednost izvoza u 2020, u odnosu na 2019., veća je za 20,1 odsto iako smo izvezli daleko manje voća, izvezli smo ga po daleko višoj ceni. Zanimljivo je da je kod nas bio povećan i uvoz voća za 28,8 odsto.

Perjanice u izvozu su bile maline, koje su bile na drugom mestu u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda. Imamo i rekordan izvoz jabuke sa više od 120 miliona evra. Odlično su se prodavale smrznute kupine i višnje. Između prvih 10 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste. Najveći napredak u izvozu ostvarila je borovnica. U 2019. smo izvezli plodova u vrednosti 6,5 miliona evra, a u 2020. smo imali izvoz više od 16 miliona evra. Zbog upotrebljene savremene tehnologije proizvodnje mislim da će borovnica vrlo brzo ući u 10 izvoznih poljoprivrednih proizvoda.

Nemamo dovoljno naše maline?

Kažete da smo dosta voća uvozili. Koja voćna vrsta je tu prednjačila?

Srpska malina je brend. Ali ipak smo je uvezli u vrednosti od 16 milona evra. Dakle, nemamo je dovoljno. Moramo poraditi na klonskoj selekciji i na uvođenju savremenih tehnologija.

Kada već govorimo o malini ne mogu da vas ne zamolim da prokomentarišemo aferu sa prepakivanjem maline iz Kine u Čileu što je nanelo nesagledivu štetu tom voćarskom gigantu. Sa druge strane voćari u Arilju su počeli hologramima da štite svoju smrznutu malinu kako bi potvrdili njen identitet.

Nisu samo u Čileu napravili grešku. Mi smo pre nekoliko godina mešali kvalitetne sorte vilameta i mikera sa polkom i polanom iz Vojvodine. I tako smo oborili kvalitet. To nam je urušilo cenu na evropskom tržištu. Dobro je što je to zaustavljeno.

U Čileu kineska malina, u Srbiji naša zaštićena hologramom

Naš je cilj je da okupimo proizvođače i da oni budu vlasnici hladanjača i prerađivačkih kapaciteta i da imaju znak po kome će biti prepoznatljivi. Velike šanse imamo u izvozu sveže maline u zaštićenom prostoru. Nažalost, u proizvodnim centrima maline malo ima zasada sa sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama ili mrežama za zasenjivanje. Čak neki, koji su tek počeli da rade, kao opština Despotovac, već imaju bolju tehnologiju u odnosu na Arilje koji je tradicionalan proizvođač ove voćne vrste.

Pratiti nove sorte borovnice

Kada je o borovnici reč, tu se ništa ne prepušta slučaju. Postavlja se najkvalitetnija oprema i primenjuje vrhunska tehnologija. Vidimo da niču zasadi borovnice i u Vojvodini. Koliko je ta voćna vrsta u ravnici "kod kuće"?

U toj proizvodnji imate veliku zaradu. U punoj rodnosti možete imati i 15 tona po hektaru, a plodove prodati po ceni od 5,5 evra po kilogramu. Naravno, ako te sorte stignu na vreme kao što je sorta djuk. Očekujem da će doći do pomaka u tehnologiji proizvodnje borovnice na gredicima pa čak i kontejnerske proizvodnje borovnice.

Vojvodina nije najpovoljnija za proizvodnju borovnice i nikada proizvođači ne mogu biti konkurenti proizvođačima u centralnoj Srbiji.

Počeo otkup borovnice - kvalitet bolji od prošlogodišnjeg

Veliki je potencijal za ovu voćnu vrstu kada se završi berba u Maroku, potom i u Španiji i Portugaliji, i krajem maja i početkom juna nestaje jedna praznima u Evropi koju možemo da popunimo. Krajem maja početkom juna u periodu od dve nedelje cena borovnice je na beogradskoj veletržnici bila i više od šest evra. Već krajem juna cena je počela polako da pada. Sorta djuk se baš uklopila u naše agroekološke uslove i sa njom možemo biti konkurentni na evropskom tržištu. Ali u narednom periodu bi trebalo pratiti nove sorte.

Kako ih pratiti?

Ja sam predložio Ministarstvo da se u Srbiji, u Čačku, Beogradu i Novom Sadu formiraju tri centra u kojima bi se ispitivale nove sorte i podloge kako bi se proizvođačima dale preporuke sa kojim sortama da podižu nove zasade. Ne treba to da rade proizvođači. Oni zasade nešto što nije adekvatno, pa se posle razočaraju. U Italiji, recimo, postoji 13 centara gde se ispituju jabuke.

Da li smo nešto preskočili, a trebalo je da kažemo u ovom intervjuu?

Neka proizvođači hrabrije ulaze u podizanje savremenih zasada voća. I da primene najsavremeniju tehnologiju. Istina je da je investicija u savremen zasad borovnice više od 50.000 evra po hektaru. Ako ste sve dobro uradili i imate kvalitet, u drugoj godini možete da imate prinos od pet tona, a u trećoj i četvrtoj godini da vratite uloženi novac. A taj zasad se eksploatiše 10 do 12 godina.


Tagovi

Izvoz voća Zoran Keserović Uvoz maline Cena borovnice Mraz Navodnjavanje Savremeni zasadi


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."