Evo sedam recepata za prirodne biostimulatore - pomozite biljkama da prežive toplotni talas

Ne nazire se kraj toplotnom talasu koji nas je zadesio. Ekstremno visoke temperature koje jedva da se spuštaju noću, u nekim delovima zemlje već beležimo sušu, a u nekim štete nakon grada. Sve ovo vrlo negativno utiče na biljke kojima osim redovnim zalivanjem, malčiranjem i zasenjivanjem možemo pomoći biostimulatorima. 

Stimulišu prirodne procese

Reč je o prirodnim ili sintetičkim materijama koje mogu poboljšati rast i razvoj biljaka, ali i njihovu otpornost na stresne uslove. Deluju tako što stimulišu prirodne procese u biljkama, kao što su rast korena, apsorpcija hranljivih materija i otpornost na bolesti i štetočine - što je najvažnije u ovo doba godine i pri ovakvim vremenskim uslovima.

Mogu da uključuju aminokiseline, huminske kiseline, alge, ekstrakte biljaka, mikroorganizme i druga jedinjenja. 

Na tržištu postoje mnogobrojni biostimulatori koje koriste veći proizvođači žitarica, povrća, voća. Ipak, ova sredstva možete napraviti i sami, od sastojaka koje najčešće svi imamo u svojim domaćinstvima. 

Oni biljkama mogu pomoći da bolje zadrže vlagu, poboljšaju otpornost na stres i prežive ekstremne uslove. Treba ih koristiti redovno tokom perioda visokih temperatura i suše, svakih deset dana do dve nedelje. Budući da je reč o prirodnim sredstvima, ne morate razmišljati o karenci. 

Evo sedam domaćih biostimulatora 

Donosimo vam sedam recepata za izradu biostimulatora u kućnoj radinosti. 

1. Aloe vera

Gel u listu aloe vere sadrži mnoge hranljive materije koje mogu pomoći biljkama da se oporave od stresa izazvanog toplotom i sušom. Takođe pomaže u zadržavanju vlage u zemljištu. Za izradu biostimulatora koristite listove biljke stare barem godinu dana. 

Izvadite gel iz dva do tri lista aloe vere. Pomešajte ga sa jednom litrom vode i dobro promešajte. Ostavite smjsu da odstoji nekoliko sati. Procedite tečnost i koristite je kao folijarno đubrivo ili za zalivanje biljaka. 

Kako iskoristiti aloe veru u bašti? Evo osam predloga

Koristite uvek sveže pripremljeno sredstvo, a ostatke od ceđenja možete koristiti kod opekotina ili uboda insekata. 

2. Kvasac 

Kvasac može pomoći biljkama da ojačaju korenov sistem, omogućujući im da dođu do vlage iz dubljih slojeva i tako poboljšaju otpornost na stres. 

Njegov izrada je vrlo jednostavna. Otopite 10 grama svežeg kvasca i jednu kašiku šećera u malo tople vode. Dobro promešajte i smesu dodajte u 10 litara vode. Ostavite da odstoji nekoliko sati. 

Đubrivo od kvasca za papriku i paradajz - kako pripremiti i primeniti?

Važno je naglasiti da se ovo sredstvo za zalivanje koristi razređeno, u razmeri 1:10. Nemojte ga koristiti prečesto, jer može negativno delovati na plodove. 

3. Kompostni čaj 

Kompostni čaj pomaže poboljšati strukturu tla i kapacitet zadržavanja vode, što je ključno tokom suše. U platnenu vrećicu ili staru jastušnicu stavite dve šolje komposta, zavežite i potopite u 10 litara vode. Dodajte dve kašike šećera ili melase. Ostavite smesu da se potapa 24 do 48 sati, povremeno mešajući. Ovo možete raditi i u kući jer ne ispušta neprijatne mirise poput đubriva od koprive, na primer.

Kada je gotovo, procedite i tečnost koristite kao folijarno đubrivo ili za zalivanje biljaka.

4. Ljuske od jaja 

Kalijum i kalcijum iz ljuske jajeta mogu pomoći biljkama da se bolje nose sa visokim temperaturama i sušom, što je posebno važno kod plodonosnog povrća poput paradajza i paprike koji su skloni vršnoj truleži. 

Evo osam razloga zašto dolazi do pojave vršne truleži

Za jednu litru vode potrebne su vam ljuske pet do 10 jaja. Osušite ih i sameljite u prah, najbolje u mlinu za kafu. Prah pomešajte sa litrom vode i ostavite da odstoji 24 sata. Procedite tečnost i  koristite za zalivanje. 

5. Kopriva  

Đubrivo od koprive najčešće pravimo na početku vegetacije jer podstiče rast i razvoj biljaka. Ipak, ono će pomoći biljkama da se bolje nose sa uslovima i stresom koji uzrokuju visoke temperature. Ipak, ne preterujte sa njim jer sada nam nije cilj da podstičemo biljku da što više raste, da troši energiju na bujnost lišća nego da se oporavi od vremenskih neprilika.  

Stavite 1 kg svežih ili 200 g suvih kopriva u veliku kantu ili bure. Prelijte ih sa 10 litara vode i pokrijte. Ostavite da fermentiše što inače traje nedelju do dve dana, ali u ovim uslovima to se može odviti i u tri do pet dana. Držite posudu što dalje od kuće i povremeno mešajte. Pre upotrebe tečnost procedite i razredite vodom u razmeri 1:10 za zalivanje, a u slučaju folijarne upotrebe, 1:50. 

6. Kora od banane

Kora od banane sadrži visok procenat kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma i drugih mikroelemenata koji su korisni za rast i zdravlje biljaka. Kalijum im posebno pomaže u razvoju snažnog korena i cvetanja, fosfor takođe poboljšava korenov sistem i otpornost na bolesti. 

Treba vam četiri ili pet kora i litra vode. Nasecite ih na manje komade, stavite u posudu, prelijte vodom i ostavite da odstoji dva, tri dana. Tečnost procedite i koristite za zalivanje cvetnica i povrća. 

7. Alge

Istina je da alge nisu baš tako često na našem jelovniku, ali mogu se kupiti u većim trgovačkim centrima i prodavnicama sa zdravom hranom. One su bogate hranljivim materijama, uključujući makro i mikroelemente, aminokiseline, vitamine i prirodne hormone rasta (auksine, citokinine i gibereline). Biostimulator koji ćete napraviti od njih pomoći će biljkama da povećaju otpornost na stres, poboljšaju fotosintezu i podstaknu rast korena.

Potopite 100 grama sušenih algi u litru vode i ostavite da stoje 24 sata. Nakon potapanja, alge dobro promešajte i procedite. Pre upotrebe razredite sa vodom u razmeri 1:10 i njome zalivajte ili koristite kao folijarno sredstvo. 

Ako imate pristup svežim morskim algama, možete ih koristiti na sličan način. Samo ih dobro isperite kako biste uklonili so pre nego što ih potopite.

Kada i kako koristiti biostimulatore? 

Važno je napomenuti da u slučaju zalivanja, biljke prvo dobro zalijte vodom, a tek onda biostimulatorima jer će ih tako bolje apsorbovati.

Kada je najbolje zalivati biljke tokom vrućina?

Ako ćete ih koristiti kao folijarno sredstvo, biljke prskajte ujutru, nakon što se digne rosa, ali pre nego što sunce postane prejako ili predveče, pre nego što padne rosa. Nemojte prskati ako je vetrovito.