Neke odluke teško je sprovesti u delo, posebno ako se radi o velikim, značajnim stvarima. Od takvih se najčešće odustaje. Zato je važno donositi manje odluke za koje ste sto posto sigurni da ćete moći da ih sprovedete.
Novogodišnje odluke nisu samo moda novog veka. Oduvek je čovek početkom novog razdoblja sebi davao zadatke kako će uvesti promene dolaskom novog ciklusa - bilo da je to nova godina ili početak vegetacije...
Istina, njih je nekada teško sprovesti u delo, posebno ako se radi o velikim, značajnim odlukama. Od takvih se najčešće odustaje. Zato je važno donositi manje ciljeve za koje ste sto posto sigurni da ćete moći da ih sprovedete u delo.
Ja svake godine govorim kako ću uvesti velike promene u svojoj bašti. Često jedva stignem posejati, okopati i obrati ono glavno. Ipak, prošle godine sam posadila aroniju. Letos sam posadila još žalfije uz ivice bašte jer ovu lekovitu biljku koristimo na sve načine u našem domaćinstvu. Za ovu godinu odlučila sam da napravim bolji plan sejanja i sadnje, na vreme da kupim veće količine glistenjaka, ogradim deo bašte kako mi prolaznici (jer je bašta deo urbanog vrta) ne bi svako malo ulazili u nju i da dobro obradim deo gde planiram da posejem razne tikve.
A šta vi možete da napravite? Evo sedam dobrih odluka:
1. Odlučite da koristite manje veštakih, a više organskih đubriva. Ne mora to biti stajnjak koji je teško nabaviti. Možete sami napraviti organsko đubrivo od različitog bilja kao što je kopriva, gavez, detelina i slično. Na našim stranicama imate zaista puno saveta o tome.
2. Isto je i sa pesticidima. Svake godine se susrećemo sa sve većim brojem različitih insekata koji napadaju plodove našeg truda i rada. Smrdibube su prošle godine napadale sve što su mogle. Ipak, iz sopstvenog iskustva mogu vam reći sledeće: nisam se puno opterećivala korovom. Okopavala jesam, pazila sam da baš ne ode u seme, ali u mojoj bašti uvek raste bar pokoji grm lobode, štavelja, sikavice i drugih. Na njima se skupljaju vaši, smrdibube - a što više na njima, manje ih bude na povrću. Osim toga, i to su živa bića koja su ovde iz nekog razloga. Mi ljudi smo poremetili ravnotežu u prirodi i sad nam se tako vraća. Zato se nemojte ljutiti na njih. Takođe, možete koristiti i preparate koje ćete sami pripremiti.
3. U baštu posejte i posadite cveće jer korist je višestruka. Brojno cveće kao što su neven i kadifica štite biljke od insekata i štetnih mirkoorganizama. Istovremeno, cveće privlači velik broj pčela čime ćete pospešiti oprašivanje biljaka u svojoj bašti. Takođe, cveće privlači i korisne insekte kao što su bubamare i osice koje će onda rešavati problem vaši i drugih insekata koji mogu naštetiti vašim biljkama. Cveće nemojte saditi samo na ivicama nego i usred bašte. Neka se šareni!
4. Odučite se za nešto novo. Uvedite u baštu neku novu biljku koju nikada niste jeli. Potražite seme na grupama za razmenu semena. Verujte, mnogi će vam u tome pomoći - poslati seme, dati savet. Ja sam prošle godine prvi puta posejala ren salatu. Istina, dobila sam seme koje je trebalo da bude kineski kupus. Ali nema veze. Ren salata pokazala se kao sjajan izbor jer je brzo narasla i mesecima nas hranila vitaminima i mineralima.
Ljubav prema biljkama povezala tri žene s 10 hiljada članica Facebook grupe
5. Odlučite se za drugačiji pristup uzogju. Ako ste do sada uvek krastavce sejali na zemlji, pokušajte ove godine da ih podignete na mrežu i obrnuto. Ako ste do sada uvek kolčili paradajz, posadite jednu gredicu koju nećete kolčiti niti pleviti. Ili deo povrća posadite u vrećama, na primer krompir. Ili u posudama. Deo bašte možete iskoristiti za podignute gredice kojima ćete posvetiti posebnu pažnju. Eksperimentišite.
6. Klimatske promene su jedan od najčešćih pojmova kojim smo bombardovani u poslednje vreme. I nije to bez razloga. I sami smo svedoci sušnog leta, zima bez snega, kasnoprolećnih mrazeva. Možda vam se ne čini bitnim, ali i sami možete da doprinesete pozitivnim promenama. Umesto da okopavate i stalno zalivate - malčirajte biljke. Skupljajte kišnicu. Umesto kupovnim kanapom, paradajz vežite iscepanim starim majicama. Seme posejte u fišek od toalet papira umesto u plastične, kupovne posude. Alat popravite umesto da kupite drugi, a isto je i sa svim drugim predmetima.
7. Kompostiranje, kada je reč o klimatskim promenama, je posebna stavka. Ove godine odlučite se za ovaj način zbrinjavanja biljnog otpada koji ne samo da će smanjiti količinu smeća u vašem domaćinstvu nego će kroz neko vreme dati humus koji će obogatiti zemlju. Čak ne morate ni praviti komposter. Dovoljno je iskopati mali bazenčić metar sa metar, dubine 20 cm i na njega odlagati biljni otpad. Odmah napravite dva takva mesta kako biste, kada jednu gomilu ostavite da sazri, mogli koristiti drugu.
8. Fotografišite svoju baštu bar jednom nedeljno. Svi danas imamo telefone koji daju relativno kvalitetne fotografije. Putem fotografija možete da pratite promene. Istovremeno vodite dnevnik radova. Kada ste šta posejali, presadili, na koje ste probleme naišli, šta ste koristili da biste ih rešili, koliko je to bilo uspešno. Svaka takva beleška pomoći će vam u idućim godinama.
Srećna nam bila nova baštovanska godina!
Tagovi
Autorka
