• Mravi u vrtu
  • 31.01.2020. 10:00

Suzbijte mrave u vrtu prirodnim preparatima

Veliki je izazov rešiti se mrava. Postoje prirodni načini koji će vam pomoći. Samo budite uporni.

Foto: Pixabay/Myriams-Fotos
  • 1.119
  • 110
  • 0

Kada se u vrtu i dvorištu pojave mravi, biljke su najugroženije jer se na mrave nadovezuju i drugi problemi kao što su biljne vaši. Ako se pojave, sa suzbijanjem treba krenuti što pre jer se kolonije razmnožavaju jako brzo i u samo nekoliko nedelja mogu zauzeti čitav vrt.

Veliki je izazov rešiti se mrava, ali svakako nemojte odmah pohrliti za insekticidima, već probajte neke od prirodnih načina suzbijanja. 

Biljne vaši i mravi – zajednica obostrane koristi

Biljne vaši i mravi su jedna od čestih zajednica na koje ćete naići u vrtu. Tamo gde se pojave biljne vaši, dolaze i mravi koji zapravo budno prate kad će se vaši pojaviti. Ova neobična zajednica ima obostranu korist- biljne vaši su mravima važne zbog "medne rose" koju luče, zbog čega ih mravi štite od prirodnih neprijatelja. Baš je ta simbioza najveći problem u vrtu i voćnjaku. 

Suzbijte lisne vaši prirodnim putem

Čaj od duvana protiv biljnih vaši

Jedan od prirodnih preparata je čaj od duvana. U dve i po litre tople vode pola sata potopite 15 g suvog smrvljenog lišća duvana, pa procedite. Dodajte 1 čajnu kašiku tečnog sapuna i dobro promućkajte. Čajem dobro pošpricajte lišće. Ako niste sve potrošili, smesu možete čuvati na hladnom mestu do dve nedelje. 

Protiv mrava i sa sodom bikarbonom i sokom od narandže

Mravi ne podnose jake, oštre mirise poput peršuna, lovora, anisa, lišća paradajza, origana, belog luka, pelina, cimeta, lavande, nevena, taloga kafe, limunove korice, krastavca, duvana. Različite vrste mrava različito reaguju na mirise.

Soda bikarbona za deblo drveća

Mravima nikako ne odgovara soda bikarbona. Pomešajte 1 litru vode, 5 grama sode bikarbone i 30 grama lanenog ulja. Dobijenu tečnost poprskajte po deblu. Isto tako zajedno sa sodom možete koristiti šećer u prahu. Sve što trebate je pomešati ta dva sastojka i posipati oko drveta gde se stvorio mravinjak.

Kora od krastavca, ljuta paprika, paradajz

Kora je prirodni otrov za mrave pa stavite koru od krastavaca tamo gde se skupljaju, a ljuta paprika će delovati kao repelent koji će ih poterati. Dovoljno je poprskati mesto na kome se nalaze mravi rastvorom ljute paprike.

Koprivom, paprikom i duvanom u borbu protiv štetočina

Ponekad je samo dovoljno u mravinjak zabosti grančice paradajza ili listove peršuna i oni će pobeći.

Limunov i sok od narandže

Mravima smeta miris citrusa. Izribajte kore narandže ili limuna te ih pomešajte s toplom vodom i pošpricajte.

Sirće je čudotvorno

Možete ga koristiti na više načina - nanositi direktno na površine gde ima mrava ili napraviti smesu sirćeta i deterdženta pa njome poprskati mesto na kojem se nalaze.

Eterična ulja - najgori neprijatelj mravima

Pomešajte vodu, malo tečnog sapuna i nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, pa u to ubacite malo mlevenog lovora ili karanfilčić. Dobro promućkajte pa smesu nanesite na područja na kojima se sakupljaju.

Miris cimeta i vruća voda

Cimet insketima nikako nije ugodan i beže od njega. Pospite cimet po tlu gde se stvorio mravinjak i on će za vrlo kratko vreme nestati.

Ipak nešto češća metoda, ako imate mali vrt  je polivanje mravinjaka vrućom vodom. Postupak ponovite 2-3 puta dnevno, ali pazite da to ne radite u blizini bilja jer ćete i njega "ošuriti". 

Ipak zapamtite, mravi znaju biti korisni jer štite biljke od drugih štetočina

Mravi blagotvorno deluju u polju tako što su prirodni neprijatelji gusenica, larvi muva, puževa i krpelja. Prema tome, njihova prisutnost automatski smanjuje broj štetnih insekata.

Da li su mravi štetni ili korisni na parceli - određuje njihova brojnost

Većina mrava gnezde se u zemlji kopajući tunele i na taj način provetravaju zemljište, hrane se organskim otpadom i sitnim insektima, a povećavaju sadržaj i pojedinih elemenata kao što su to naprimer kalijum i fosfor


Tagovi

Mravi Vrt Prirodni preparati Suzbijanje


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Deo muyejskog kompleksa u Brankovini (foto: Branko Petrović)