• Izbori 2020 Srbija
  • 17.06.2020. 17:00

Izbori 2020: Za poljoprivredu - svi junaci nikom ponikoše?

U jedinstveni birački spisak upisano je oko 6,8 miliona birača - od toga 4,8 miliona upisanih živi u Srbiji. Naša zemlja broji 1,3 miliona poljoprivrednika koji treba da svoj glas da jednoj od čak 21 stranke na izbornoj listi. I za koga glasati?

Foto: Julijana El Omari (ilustracija)
  • 776
  • 161
  • 0

Nakon ukidanja vanrednog stanja i određivanja novog datuma za Parlamentarne izbore u Srbiji, Agroklub je krenuo u sprovođenje projekta u kom bi svaka stranka kandidovana na izborima kroz 10 pitanja predstavila svoj program o poljoprivredi.

Svaka stranka dobila bi prostor na našem mediju putem kog bi predstavila svoje mišljenje o srpskom agraru i konkretne mere za rešavanje nekih od gorućih problema.

Tek četiri od 21

Interesantno je to, što čak od 21 stranke samo četiri je odlučilo da iskoristi priliku i zapravo velikoj izbornoj ciljnog grupi u vidu poljoprivrednika predstavi svoje ideje i namere. To su Koalicija za Kraljevinu Srbiju, Savez vojvođanskih Mađara, Ujedinjena demokratska Srbija i Koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije.

Monarhisti su istakli 'čišćenje' tržišta od preprodavaca, socijalisti da ono može da se uredi kroz udruživanje i zakonsku regulativu, vojvođanski Mađari da sistem konkurisanja za subvencije treba da bude jednostavniji, dok demokrate smatraju da treba da bude poput evropskog.

Iako je ovaj projekat imao za cilj da bude jednostavan vodič našim čitaocima kroz poljoprivredne programe kandidovanih stranaka, bilo je jako interesantno 'loviti' stranke nekoliko nedelja i podsećati ih da zapravo mogu sa istim tretmanom kao i druge stranke da iskažu svoja mišljenja.

'Devojka koja je izašla na 10 minuta'

Slali smo više mejlova, zvali smo više puta i na tom 'putu' zabeležili mnoge anegdote, na koje bi naišao prosečan građanin prilikom kontaktiranja datih stranaka. Dve stranke nisu imale svoju zvaničnu stranicu, već samo fejsbuk stranu - jedna čak ni zvaničnu već različitih gradskih odbora. Dve stranke koje su istakle zvaničan kontakt broj na svom sajtu, kad smo pozvali - bio je nepostojeći! Na broj većine stranaka, uvek bi dobijali osobe koje nisu zadužene za javljanje na taj broj i nekako bi uvek 'uboli' vreme kad je 'devojka koja se javlja na ovaj broj nakratko izašla na 10 minuta'.

Imali smo sreće kod nekolicine stranaka da zapravo dobijemo odgovornu osobu koju možemo da pitamo da li su primili naš meil, da li žele da učestvuju i predstave svoj program i koja bi nam pozitivno odgovorila, ali na kraju nismo imali sreće da i dobijemo te obećane odgovore.

Ono što nam je preotalo jeste internet pretraga.

Za koga onda glasati?

Naša istraživanja su pokazala da Srpska napredna stranka u svom programu iz 2011. godine ističe između ostalog, da će u cilju omasovljenja stočarske proizvodnje ići na dodeljivanje u višegodišnji zakup, ili na besplatno korišćenje postojećih objekta za stočarsku proizvodnju koji se u tu svrhu ne koriste, a koji su u državnom, zadružnom ili nekom drugom vlasništvu (uz odgovarajuće kompenzacije vlasnicima), i to pre svega zainteresovanim mladim ljudima koji su bez zaposlenja ili nemaju uslova za otpočinjanje proizvodnje.

Srpska radikalna stranka u svom programu iz 2009. godine, navodi da potrebne mere u poljoprivredi podrazumevaju nekoliko postulata koji se moraju realizovati što pre: privatizacija agroindustrijskog kompleksa; ostavljanje pune slobode za razvoj zadrugarstva, na bazi privatno svojinskih odnosa; uvođenje stimulativnih mera koje će podsticati ukrupnjavanje privatnih poseda i razvoj privatnih poljoprivrednih gazdinstava; obezbeđenje zaštitnih cena na osnovne poljoprivredne proizvode i drugo.

Na primer, Zavetnici bi obavljali strogu kontrolu nad radom poljoprivrednih stručnih službi i sprovođenjem mera protivgradne zaštite i nastojaće da Republika Srbija postane prepoznata u Evropi i svetu kao zemlja sa dominantno organskom poljoprivredom.

U programskim načelima stranke Aleksandra Šapića nismo pronašli niti jedno slovo koje se tiče poljoprivrede. Takođe, ni u SDA Sandžaka. U statutu i u delu "Vrednosti i ciljevi" Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, poljoprivreda kao takva se ne pominje. Čak, ni u Grupi građana 1 od 5 miliona. U okviru koalicije na čelu sa Čedomirom Jovanovićem, poljoprivreda nije našla mesto u programskom manifestu.

Što se tiče stranke Levijatan, Pokret je nastao kao posledica sistemskog problema i nesprovođenja Zakona o zaštiti životinja, te svojim delovanjem apeluje na potpunu primenu i pridržavanje istog.

U načelima Muamera Zukorlića, agrar se ne pominje i jedino što je približno pitanju sela i poljoprivrede jeste; da za sela do 600 metara nadmorske visine, predlažu poreske olakšice od 40 odsto, a sela iznad 600 metara nadmorske visine, sva pravna i fizička lica treba potpuno osloboditi poreza.

U programu Metle 2020, sadašnje podsticaje za mlade koji se opredele za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu treba značajno povećati subvencionisanjem zapošljavanja novih radnika i davanjem dugoročnih kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije sa godišnjom kamatom do visine inflacije. Stav Suverenista jeste da je poljoprivreda tržišna okrenuta ka porodičnim gazdinstvima i zadrugama.

Koalicija Milana Stamatovića i Dragana Jovanovića, zapravo ističe poljoprivredu u prvi plan, pa na primer, politika Bolje Srbije u sferi privrede bazira se na oživaljavanju poljoprivrednog resusrsa okretanjem malom proizvođaču, pospešivanju prerađivačkih kapaciteta, garantovanjem otkupa poljoprivrednih proizvoda, ulaganjem u seosku infrastrukturu i podsticanjem mladih da ostanu ili se dosele u seoske sredine.

Koalicija Zelene i Nove stranke predlaže i u svom programu navodi da državno poljoprivredno zemljište treba ponuditi u dugoročni zakup ozbiljnim investitorima.

Na zvaničnom sajtu Narodnog bloka Velimira Ilića, strana sajta o programu stranke je u pripremi. Sajt Albanske demokratske alternative kao takav ne postoji, a autorka nije mogla da pronađe isti ni na albanskom jeziku, jedino fejsbuk stranu koja nije obogaćena informacijama o samoj stranci. Interesantno, ali ni zvaničan sajt Ruske stranke pod tim nazivom ne postoji.

U jedinstveni birački spisak upisano je oko 6,8 miliona brača - od toga 4,8 miliona upisanih živi u Srbiji. Naša zemlja broji 1,3 miliona poljoprivrednika koji bi trebalo da svoj glas daju jednoj od čak 21 stranke na izbornoj listi.

I za koga, onda, glasati?

A naša pitanja bila su:

1. Koje današnje izazove srpske poljoprivrede biste označili kao najveće?

2. Šta vidite kao najvažnije strateške ciljeve poljoprivrede Srbije?

3. Kako biste ocenili mandat ministra Nedimovića?

4. Kako bi ste ocenili program mera pomoći u poljoprivredi: novčana pomoć i finansijska podrška poljoprivrednim gazdinstvima?

5. Šta vidite kao najveći izvozni potencijal srpske poljoprivrede?

6. Da li biste neku od grana agrara subevencionisali više od ostalih - koju i zašto?

7. Kako biste unapredili domaće tržište poljoprivrednih proizvoda?

8. Otvaranjem Srbije prema EU smanjuje se mogućnost zaštite domaćih proizvođača, a evropska roba iz uvoza puni police trgovačkih lanaca. Koje je Vaše mišljenje - kako tu treba da se postavimo? Da li je domaći proizvođač dovoljno konkurentan za tu utakmicu?

9. Mnoga sela se prazne, depopulacija sela je sve češća pojava. Šta predlažete, šta treba preduzeti da bi se to sprečilo? Na koji način biste zadržali mlade na selu ili dodatno privukli?

10. Kako ocenjujete sistem konkursa i isplate poljoprivrednih subvencija? Da li imate i koje predloge za poboljšanje?


Tagovi

Izbori 2020 Srbija Glasanje Poljoprivreda Poljoprivrednici Kandidovane stranke Parlamentari izbori Poljoprivreda u programu Agrarna politika


Autorka

Julijana El Omari

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...