Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zemljište
  • 13.08.2023. 09:00

Koliko pesticidi i mineralna đubriva zagađuju zemljište?

U povrtarskim kulturama, poznato je da se ostaci, na primer glifosata, mogu naći i nakon godinu dana u salati i šargarepi.

Foto: Depositphotos/simazoran
  • 1.304
  • 114
  • 0

Odavno je poznato da se u ratarskoj, voćarskoj, pa i povrtarskoj proizvodnji, za borbu protiv korova koriste herbicidi, a za ishranu mineralna đubriva. Ipak, nema podataka o tome kolika je njihova štetnost po okolinu i zdravlje ljudi.

Što se tiče herbicida najviše se koriste sredstva na bazi glifosata. Ovaj totalni herbicid čija je upotreba trebalo da bude zabranjena krajem 2022. godine, i dalje se koristi jer je rasprava nekoliko agencija za zaštitu životne sredine o tome da li je on štetan za okolinu i zdravlje ljudi, ostavljena za 2023. godinu. Naravno da je u pozadini sve priče novac jer se godišnje troši na hiljde tona ovog herbicida, a novčani iznosi dolaze i do nekoliko milijardi evra. Istina je da su neke zemlje izbacile glifosat, ali on je i dalje prisutan i zbog toga što farmeri insisitiraju na tome jer, na velikim površinama, ne mogu da se na druge načine izbore s korovima.

Žuti pojas trave

Najveći problem jeste što se teško može ustanoviti koliko glifosata ima u zemljištu jer ga mnogi koji žive na selima, pa čak i u predgrađima, koriste za suzbijanje korova na međama sa komšijama ili ako im dvorište izlazi blizu puta. Drugim rečima suviše su lenji da pokose travu u dvorištima duž ograda pa se često može videti uži, žuti, pojas sasušene trave oko ograda.

Dokazano je da glifosat i ostali herbicidi ostaju dugo u zemljištu, naročito na težim zemljištima glinovitim tipovima, aktivne materije herbicida mogu da ostanu i više od šest meseci. Ako nema dovoljno kiša duže će ostati u zemljištu dok erozija, u slučaju čestih kiša, odnosno, poplava, može da dovede do njegovog ispiranja u podzemne vode i zagađenja.

Ne sme da se koristi u voćnjacima mlađim od tri godine

U povrtarskim kulturama, poznato je, da se ostaci, na primer glifosata, mogu naći i nakon godinu dana u salati i šargarepi. Ne sme da se koristi u voćnjacima mlađim od tri godine. Interesantno je da se čak i pojedini proizvođači borovnica bore herbicidima protiv korova, a pošto se uglavnom ne radi o većim površinama na kojima uzgajaju ovo bobičasto voće, borba protiv korova ne bi trebalo da bude veliki problem.

Začarani krug

Konkretno, herbicidi vežu za sebe mikroelemente iz zemljišta i onemogućavaju biljkama da usvajaju hraniva iz zemljišta. I tu se ulazi u začarani krug. Biljke ne mogu potpuno da koriste ono što im zemljište nudi i zavise od hraniva koje otpuštaju mineralna đubriva koja su takođe zagađivači zemljišta. Kombinacija herbicid-mineralno đubrivo, nakon nekoliko godina dovodi do odumiranja kompletne korisne flore i faune u zemljištu, kao i mineralnih materija, makro i mikroelemenata i dolazi se do toga da biljke zavise od mineralnih đubriva koja se, često daju za na primer NPK đubrivo u višegodišnjim zasadima, u minimalnim količinama od 500 kilograma po hektaru.

Mineralna đubriva, pogotovo ona sa mnogo azota, razgrađuju humus koji najviše odlazi u atmosferu u vidu azot oksida, te dolazi do smanjenja mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. Problem se može rešiti korišćenjem đubriva koja u sebi sadrže azotofiksatore ili setvom kultura kao što su soja i leguminoze koje vezuju za svoj koren atmosferski azot.

Šta određuje vrednost poljoprivrednog zemljišta?

Osim herbicida i teški metali kao što su kadmijum, olovo, živa, molibden, hrom i drugi, zagađuju zemljište. Dokazano je da u mineralnim đubrivima postoje teški metali, najviše kadmijum. Proces čišćenja zemljišta od teških metala nije lak i dugotrajan je. Najbolje je sejati biljke koje vežu za sebe teške metale kao što su kukuruz, industrijska konoplja, leguminoze, pečurke, a poslednjih godina koriste se zeolit i aktivni ugalj koji takođe, ne uklanjaju već vezuju za sebe teške metale.

Nema ni znanja ni želje

Dakle, višegodišnjom upotrebom herbicida i mineralnih đubriva, sigurno dolazi do zagađenja zemljišta, ali još ne postoje ozbiljne studije koje bi pokazale koliko su zemljišta u našoj zemlji zagađena. Prvo, za to su potrebna značajna sredstva, a drugo, ni naši farmeri, realno gledajući, u velikom broju nemaju znanje, a ni želju da se na druge načine bore protiv korova.

Takođe bi trebalo više pažnje da se obrati i na to da li su podzemne vode zagađene aktivnim materijama iz herbicida jer poslednjih godina se često dešava da se herbicidi koji se koriste pre i posle setve ispiraju zbog obilnih kiša pa je potrebno vršiti presejavanje, a time i ponovo upotrebiti herbicide.


Tagovi

Herbicidi Glifosat NPK đubriva Azotofiksatori Zeolit Aktivni ugalj Uskolisni korovi Širokolisni korovi


Autor

Bojan Kecman

Više [+]

Dipl.inž.poljoprivrede Bojan Kecman specijalizovan je za integralnu i organsku proizvodnju i zaštitu voća i povrća. Takođe se bavi voćarstvom, uzgaja kruške, šljive i crvenu ribizlu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Poljoprivrednici se sastaju sa ministarkom 12. februara. O čemu će pričati?

Na zahtev 15 udruženja poljoprivrednika koji su u subotu (3.2.) doneli odluku da zatraže sastanak sa ministarkom poljoprivrede, juče (6.2.) su dobili i pozitivan odgovor....

Više [+]