Tržište i poljoprivreda: Početak kraja ili kraj početka

Euforija prazničnih dana čije su poruke pretežno usmerene na dobro zdravlje, sreću u privatnom životu, želju za poslovnim uspehom... bar za trenutak realnost ostavlja po strani. Ako bismo te želje preformulisali u očekivanje da nam bude bolje nego prošle godine, mislim da je to za naše poljoprivredne proizvođače jedno potpuno realno očekivanje.

Razlog je jednostavan.

Gore od protekle godine ne može biti. Šta se sve dešavalo u godini za nama defnitivno će ostati zabeleženo u analima hroničara kao godina snažno uzdrmane privredne grane koja je najodgovornija za ishranu planete. Dovoljno je samo da konstatujemo statistički podatak da je u eri velikih poskupljenja, hrana imala najveći međugodišnji rast cena uz istovremeno ekstremno niske cene roba iz sektora primarnog agrara.

U 2024. će padati globalne cene poljoprivrednih proizvoda?

Prevedeno na nivo ličnih novčanika to znači da su potrošači značajno ugroženi rastom cena hrane kao najzastupljenijeg troška u strukturi ukupne potrošačke korpe, a u isto vreme poljoprivrednici dovedeni do nivoa nemogućnosti elementarnog "zatvaranja" proizvodne kalkulacije. U analizi ovog neverovatnog apsurda, možemo samo da se čudimo kako jedan tržišni mehanizam u ekonomijama tržišno-kapitalističkog sistema može u tolikoj meri da ignoriše kalkulativnu sledljivost na tržištu hrane.

Nešto tu nije u redu. Neko je zakazao. Nešto u sistemu ne funkcioniše.

Breme prethodnih godina

Analizu protekle godine u agraru, čovek jednostavno ne zna odakle da počne. Od prvog januara 2023. svakako ne. Možda od početka kovid pandemije, ili od rusko-ukrajinskog sukoba, ili od svetskih proizvodno-potrošnih bilansa... Nema dileme. Počećemo od konstatacije da smo u 2023. godinu ušli sa teškim teretom prethodne ili preciznije prethodnih godina. Breme tih problema neke razvijene ekonomije su možda i mogle da ponesu, ali manje razvijene i zašto ne reći siromašnije zemlje, ušle su u ozbiljan problem. Paradigma takvih zemalja su upravo zemlje našeg regiona koje su svaka na svoj specifičan način pokušavale taj problem da reše.

Dakle, ako pođemo od te osnovne pretpostavke da su naši poljoprivrednici proteklu godinu počeli sa jednim značajnim finansijskim minusom, kao krajnjim efektom svih loših dešavanja već navedenih prethodnih godina, tada i ova analiza dobija jednu sasvim drugu dimenziju, jer sve loše što se dešavalo u 2023. godini samo je još više usložilo postojeće probleme. Konačno, pođimo hronološkim redom.

Dominacija Rusije

Početak godine, sa aspekta dešavanja na tržištu primarnog agrara, obeležile su cene koje su po inerciji dešavanja iz prethodne godine bile relativno dobre. Na organizovanom berzanskom tržištu u Srbiji cena kukuruza je bila oko 31,00 din/kg bez PDV, cena pšenice oko 34,00 din/kg, a soje oko 65,00 din/kg. Početak proleća prolazi u znaku preraspodele aktera na tržištu hrane. U tom kontekstu dešava se vrlo vidljivo zauzimanje dominantne pozicije Rusije na svetskom tržištu pšenice. Dešavanja na ovom tržištu, konsekventno povlači cene i ostalih berzanskih roba. Dakle, u periodu kada se već relativno precizno procenjuje novi rod hlebnog zrna, Rusija se sa procenama od 50 miliona tona izvoznog viška etablira kao apsolutni lider na tržištu pšenice.

Kako "zauzeti" najveći deo izvoznog kolača, je problem koji je Rusija rešila ponudama na tržištu sa značajno nižim cenama, koje imaju karakter pravih damping cena. Sa druge strane, Ukrajina se i dalje (uglavnom bezuspešno) rešava svojih nagomilanih zaliha pšenice relativno lošeg kvaliteta po cenama koje jednostvano moraju konkurisati ponudama njihovog najvećeg tržišnog konkurenta i velikog državnog neprijatelja.

Dok Rusija proizvodno raste, Kina drži više od 50 odsto svetskih zaliha žitarica

Sunovrat cena na globalnom tržištu žitarica i uljarica, neposredno se odrazio i na tržište zemalja u našem regionu. Dodatno zaoštravanje situacije usledilo je posle uvođenja mera zabrane uvoza pšenice i još nekih drugih prehrambenih proizvoda iz Ukrajine od strane Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske. Logične posledice posle agresivnih prodaja pšenice iz Ukrajine, ugrozile su ekonomski status ratara u ovim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom. Inertnost Svetske trgovinske organizacije, kao i blaga reakcija Evropske unije na ove drastične mere zabrane uvoza, samo su dolile ulje na vatru i ovako devastiranog i značajno urušenog jedinstvenog tržišta i to ne samo tržišta EU, već i šireg, globalnog tržišta.

U takvim okolnostima tržište je prepušteno snažnim uticajima geopolitičkih dešavanja koji su postali najuticajniji faktor na svetskom tržištu žitarica i uljarica. Uticaj političkih ili bolje rečeno vojnih odluka zaraćenih strana najviše se reflektovao na funkcionisanje logistike. Rat nemilosrdno postavlja svoje ciljeve, a jedan od tih ciljeva jeste kontrola važnih komunikacijskih tačaka, što su svakako ukrajinske crnomorske luke. Fizičkim uništavanjem i blokadom crnomorskih luka i kontrola crnomorskog koridora je učinila ovaj značajan sabirni izvozni centar za rasute terete žitarica i uljarica potpuno disfunkcionalnim.

Aprilski nagli pad cena

Zbog toga su napori svetske zajednice na sačinjavanju tzv "crnomorskog sporazuma" bili veoma značajni za ponovno uspostavljanje redovnog saobraćaja na ovom značajnom koridoru. Avgusta 2022. godine je potpisan ovaj sporazum, što je delimično relaksiralo problem dostavljanja robe širom sveta.

Međutim, dalje zaoštravanje ratnih sukoba i političkih odnosa Rusije sa zemljama zapadne provenijencije, doveli su do suspenzije ovog ugovora jula meseca 2023. godine.
Dakle, problem funkcionalnosti crnomorskog koridora ponovo je otvoren. Sve napred navedene okolnosti dovele su najpre do naglog pada cena u aprilu mesecu, pa potom stabilno održavanje niskih cena praktično do samog kraja godine.

Realtivno stabilna bilansna situacija

Pomenimo svakako i svetske bilanse tih bazičnih primarnih proizvoda. Za ekonomsku 2023./2024. godinu predviđa se realtivno stabilna bilansna situacija, gde sve primarne kulture izuzev pšenice imaju značajan rast proizvodnje koji premašuje projektovanu potrošnju, što za posledicu ima rast zaliha. Suprotno ovakvoj bilansnoj slici, na tržištu pšenice se očekuje manja projektovana svetska proizvodnja od potrošnje za oko 10 miliona tona, što je ovu robu dovelo do desetogodišnjeg minimuma zaliha, pa eto i jednog mogućeg signala za rast cene u nastupajućoj godini.

Da li će iz perspektive tržišnih dešavanja problemi logističke prirode i aktuelna ratna žarišta na neki način ignorisati situaciju na nivou svetskih proizvodno potrošnih bilansa videćemo vrlo brzo. Svaki poremećaj na globalnom tržištu, neposredno i direktno utiče i na regionalna i lokalna tržišta.

Šta je sa nama?

Srpski ratari prvi u regionu stavljaju na znanje republičkoj Vladi da su nezadovoljni kako država upravlja krizom u sektoru poljoprivrede i u maju mesecu pokreću proteste koji su i ranije bili metod pritiska na državu da koriguje svoju agrarnu politiku. Učinilo se da je dogovor posle majskih pregovora zadovoljio "apetite" poljoprivrednika, jer je država nizom "ad hoc" mera od kojih su najznačajnije povećanje subvencija po grlu mlečne krave i povećanje premije za mleko, bar trenutno ugasila akutni požar u sektoru stočarstva.

Međutim, ratari se osećaju zapostavljenim i obnavljaju proteste sa širom lepezom zahteva i to najpre u maju mesecu, a potom u još oštrijoj formi u novembru. Dogovoreno je mnogo toga, ali da li će sve biti i implementirano u Uredbu o raspodeli podsticaja ostaje da se vidi.

Sastanak udruženja poljoprivrednika u Palati Srbije: Predstavljen program - nema korekcija?

Protestuju i uzgajivači svinja u Hrvatskoj i poljoprivrednici u BiH.

Najzad, da se osvrenemo i na proizvodne rezultate srpskih ratara u protekloj godini. Ratari su možemo slobodno reći bili na nivou višegodišnjeg proseka. Prinos od oko 3,5 miliona tona pšenice, oko 6,6 miliona tona kukuruza, oko 600.000 tona soje, odnosno oko 690.000 tona suncokreta, možemo smatrati dobrim proizvodnim rezultatom. Dakle, ratari su solidno obavili svoj posao uz sve nedaće koje su ih pratile tokom godine. Nažalost, po ko zna koji put konsatujemo da proizvodni rezultat nije pratio finansijski rezultat koji je ispod svakog nivoa. Stočarstvo se dugi niz godina nalazi u krizi, što je rezultiralo kontinuiranim padom proizvodnje u manje više svim granama stočarske delatnosti.

Ipak deficit

Po prvi put posle dužeg niza godina izgledna je mogućnost da će srpska poljoprivreda imati deficit u spoljnotrgovinskom bilansu. Na to indicira podatak da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvih devet meseci izvozno - uvozni deficit poljoprivrede na nivou od 38,1 milion evra. Dugogdišnji "čuvar" spoljnotrgovinske pozicije Srbije, očigledno posustaje i krajnje je vreme za efikasnu terapiju od strane države da obezbedi pre svega prehrambenu nezavisnost zemlje i da na adekvatan način valorizuje svoje nesumnjivo velike potencijale.

Budimo realni, država je u protekloj godini vidljivo podigla nivo odgovornosti prema poljoprivredi.

Da li je kasno? Vreme će pokazati.

Da li je dovoljno? Poljoprivrednici će reći.

Koji vrednosni sud će pobediti daće nam odgovor na pitanje da li je ovo početak kraja posrtanja našeg agrara ili će protekla godina biti samo jedan kraj početka definitivnog propadanja naše poljoprivrede. Nadamo se i verujemo u ostvarenje prvog scenarija.

_{Naslovna fotografija: Julijana Kuzmić}