U 2024. će padati globalne cene poljoprivrednih proizvoda?

Na globalnom se tržištu očekuje pad cena važnih osnovnih sirovina kao što su šećer, kukuruz, soja i kafa, pokazala je analiza holandske investicione banke Rabobank. To bi označilo prekid trenda u poslednje tri godine, kada su cene skočile zbog ratova, nepovoljnih vremenskih prilika i povećanja troškova energije i inputa, navodi nieuweoogst.

Potražnja i dalje slaba

Potrošači se i dalje bore s ekonomskim izazovima kao što su visoka inflacija i kamatne stope. Zbog toga je potražnja i dalje slaba, uprkos nižim cenama i većoj dostupnosti, smatraju u Rabobanku. 

Neizvesnost vredi ne samo za navedene proizvode, nego i za, na primer, pšenicu o kojoj jako zavise zemlje u razvoju. Ali, ta je žitarica i dalje pod uticajem vremenskih nepogoda i mogućih izvoznih ograničenja od strane Rusije, uprkos velikim količinama koju poljoprivrednici u ovoj zemlji proizvode i skladište.

Rabobank očekuje rekordnu žetvu od 163 miliona tona soje u Brazilu 2024., ali i oporavak proizvodnje u Argentini, najvećem svetskom izvozniku sojinih proizvoda, posle prošlogodišnjih loših prinosa. 

Tržište šećera ponovno će se stabilizovati 2024. godine, predviđaju. U ovoj, 2023. godini cene su porasle na najvišu tačku u 12 godina, zbog loše žetve šećerne trske u Tajlandu i Indiji. 

Nestašica pšenice

Što se pšenice tiče, analitičari peti put zaredom očekuju nestašicu na svetskom tržištu. Proizvodnja u Argentini i Australiji je ispod nivoa, a zbog "El Niña", australijska bi polja mogla da budu presuva uoči sezone setve 2024. godine.

Iako će ruska žetva za 2024. verovatno da premaši 87 miliona tona, neizvesni vremenski uslovi i izvozna ograničenja i dalje igraju ulogu. U međuvremenu, proizvodnja i izvoz ove žitarice su pod negativnim uticajem rata u Ukrajini.

Ruska pšenica preplavljuje tržišta i ruši globalne izvozne cene?

"Neće ići glatko, ali pozitivni izgledi za većinu roba trebali bi da uspore inflaciju cena hrane", kaže voditelj za poljoprivrednu robu u Rabobanku Karlos Mera te dodaje da cene hrane samo delimično zavise od kretanja cena sirovina te da značajnu ulogu igraju veći troškovi energije, radne snage, transporta, pakovanja i drugog. 

Prognozira da bi zbog ugovornih sporazuma i više rundi različitih pregovora, mogli proći i meseci pre nego što niže cene dođu do potrošača.

"Zato sada nije vreme za nazdravljanje oporavku. Ali, izgledi za inflaciju poljoprivrednih proizvoda su barem malo pozitivniji nego prethodnih godina", zaključio je.