U Srbiji 'stidljivo' niču urbane bašte?

Baštovanstvo jedno je od najrasprostranjenijih grana poljoprivrede, pa zato ne treba da čudi što je i omiljen hobi većine ljudi koji imaju kuću u selu ili vikendicu u blizini grada. Kada govorimo o hobiju, ne mislim samo na te uređene parcele u selima, već mislim i na one u gradovima. U svetu je odavno praksa da se iskoristi svaki pedalj gradskog zemljišta, saksija ili kutija kako bi se zasadilo povrće.

Kod nas u Srbiji, takođe postoje pokušaji, ali čini se da sve to ide traljavo i skromno.

Gradske bašte - rešenje za napuštene prostore

Proizvodnja povrća se stidljivo vraća u sve veće gradove, a organski principi uzgoja sve su prisutniji. Po uzoru na zemlje sveta, i kod nas je sve više baštenskih zajednica, inicijativa i organizacija koje podstiču razvoj urbanog baštovanstva. 

Poljosvet za proizvodnju zdrave hrane

Jedna od nekolicine takvih zajednica je i Udruženje "Poljosvet" osnovana 2013. godine u Novm Sadu, a prvu Urbanu baštu napravili su samo godinu dana kasnije. U ovoj bašti ljubitelji baštovanstva i pobornici zdrave hrane kroz predavanja i organizovanje radionica, uče kako da proizvode zdravstveno bezbednu hranu. 

Za ljude koji nemaju svoju baštu, ali ni uslove da je zasade u blizini svoje zgrade ovo udruženje im je ponudilo članstvo u Urbanoj bašti koje podrazumeva dobijanje gradske parcelice za samostalnu proizvodnju zdrave hrane za svoju porodicu. U ovom udruženju navode, kako ceo projakat ima za cilj da okupi na jednom mestu ljude koji dele istu strast - ljubav prema baštovanstvu i zdravoj ishrani.

Urbane bašte - ništa lakše i lepše

Inače, novosadska Urbana bašta nalazi se na Vidovdanskom naselju odnosno šest kilometara od centra grada. Prostire se na površini od 13 ari, a sastoji se od 14 isparcelisanih baštica veličine 50 metara kvadratnih. Bašta je udaljena od glavnih saobraćajnica i većih zagađivača vazduha, na njoj nema ostataka pesticida i teških metala, te je čini idealnom za bavljenje organskim (bio) baštovanstvom. 

Bašta iz kvarta

Takođe u Novom Sadu godinama su poznate i bašte koje se nalaze u kvartu, a prostiru se između Novog naselja i Detelinare. Ovde uglavnom komšiluk seje i sadi, a kada je lepo vreme, organizuju 'straže', kako im ne bi krali plodove. 

Još jedna organizacija koja se bavi urbanim baštovanstvom u Srbiji je i Baštalište, a reč je o prvoj organizaciji ovog tipa na našim prostorima. 

Ideja za pokretanje urbane bašte poistekla je od nekoliko prijatelja, koji su rešili da uzgajaju zdravo povrće za sebe i to bez ikakvog prethodnog iskustva u poljoprivredi. Nakon godinu dana njihova ideja je prerasla u projekat neprofitnog udruženja građana koji danas okuplja 30 članova svake sezone.  

Bio bašta: Na zapuštenom gradskom zemljištu danas uzgajaju bio povrće

Baštalište se nalazi u peri-urbanoj zoni Beograda na ulazu u Slаnce na oko deset kilometara od centrа prestonice. Ovde se isključivo gaji povrće, a primenjuju se principi organske poljoprivrede i permakulture. Povrće koje proizvedemo je zа sopstvene potrebe, međusobnu razmenu i poklon prijateljima.

Urbano baštovanstvo u školama i vrtićima

Svojevremeno je u školi na Čeneju napravljena eko bašta u kojoj su đaci mogli da pojedu ono što su zasadili i tako sebi obezbeđuju zdravu užinu. I u vrtiću "Maslačak" u Novom Sadu vaspitačice su deo igrališta pretvorile u prelepu bašticu iz koje niče povrće.

Doduše, povrće iz bašte se ne koristi za jelo, ali ima za cilj edukaciju najmlađih.

Pretvorite balkone i verande u oaze domaće hrane

Inače, urbane naše nastaju na krovovima zgrada, na panelima, gljive rastu u džakovima na talogu od kafe, luk i šargarepa niču u žardinjerama, a pojavljuju se urbani pčelinjaci i voćnjaci. U saksijama možete da gajite gotovo sve vrste biljaka, jestive ili ukrasne, višegodišnje ili jednogodišnje.