Vladimir Hunjadi: Sve teže godine za pčele i manje profitabline za pčelare

Situacija u pčelarstvu iz godine u godinu je sve teža, izdašnost paša je manja, pčelari, zbog pomora, ponekad ostaju i bez čitavih pčelinjih društava, problema je mnogo. Svoj staž od 67 godina u pčelarstvu, iskustvo, lepe, ali i loše strane ove poljoprivredne grane sa nama je podelio pčelar Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina.

Pčelarstvom je počeo da se bavi uz dedu i oca. Kao dete, sa 10 godina, skidao je dedine rojeve po bašti i to je, kaže, njegovo prvo druženje sa pčelom.

"Imam i dug bračni staž, 55 godina sam u braku i 67 godina u pčelarstvu, moja supruga i ja zajedno radimo na pčelinjaku sve, pčele nam dođu kao još jedan član porodice, tako ih i tretiramo i vodimo računa o njima", navodi Hunjadi.

U Pocerinu za bagremov med

Još 60-ih godina prošlog veka imao je pčelinjak prilagođen za selidbu. Sada u kamionu za selidbu ima 75 košnica, tu je uvek i 10 košnica sa pomoćnim rojevima i maticama kako bi društvo za pašu moglo da bude jako, kvalitetno i dobro pripremljeno, a pre 30 godina oko 100 društava stacionirao je u planini između Ljubovije i Krupnja.

"To je bio jedan izdašan teren koji je imao divan livadski med, ali je sada iščezao, kako je nestala u selima stoka, tako je nestala i pčelinja paša. Biljni svet se promenio i nestale su biljke koje su davale aromatičan i divan med. Tu i dalje dobro medi bagremov med tako da kada je bagremova paša prvo idem u Pocerinu na raniji bagrem i onda se vraćam na taj pčelinjak na drugu bagremovu pašu, a dešava se da bude i treća u višim planinskim predelima. Međutim, ove godine je kiša skinula, pa smo ostali na nekoj nuli, generalno, nismo zadovoljni bagremom ove sezone."

Poslednje tri godine izuzetno loše

Kako kaže naš sagovornik, po pitanju prinosa, svaka godina je sve teža za pčele i sve je manje profitablina za pčelare. Kao najbolje godine proizvodnje pamti one pre 50, 60 godina, a poslednje tri su izuzetno loše. Ove je prema njegovim i procenama drugih pčelara, 80 odsto meda manje nego 2019.

"Kada sam imao 20 košnica, tamo između '60-ih i '70-ih godina, umeli smo da izvrcamo i po dve tone meda, dok je sada od 200 košnica bilo 500 kilograma bagrema i 700 kilograma lipe i kraj", objašnjava ovaj pčelar.

Suncokretova paša podbacila ove godine - med je ređi?

Njegove pčele ove godine nisu ni bile na suncokretu jer je, napominje, procenio da ta paša neće dobro proći. Pravih livadskih paša više nema, dodaje.

"Još uvek imam meda sa livadskih paša koje su bile izdašne, kada je kvalitet bio na visokom nivou. To je med da kada otvorite teglu zamiriše prostorija, toga nema više. Srbija se zakorovila, seoska domaćinstva su se zakorovila bagremom i divljom kupinom, vi ne možete da prođete kroz šumu više i kroz neke predele."

Tokom zabrane kretanja živeo pored pčela

Na ovogodišnju lošu situaciju uticao je i virus korona, napominje naš sagovornik. S obzirom na to da ima više od 65 godina morao je da bude u izolaciji, ali je i u tom slučaju bio u društvu pčela.

"U martu i aprilu nisam mogao nigde da idem, što je katastrofa za pčelare i pčele, u to vreme je pčelar njima i leva i desna ruka. I ja sam onda, u periodu kada su penzioneri u ranim jutarnjim časovima mogli u kupovinu, seo u kamion i otišao 200 kilometara dalje na pčelinjak, nastanio se tu sa pčelama, tu spavao, jeo, živeo i bio sa njima", navodi Hunjadi.

Zbog zabrane kretanja za starije, SPOS traži pomoć mlađih pčelara

Osim što je meda sve manje, problem predstavlja i činjenica da pčele ne mogu u prirodi da pronađu dovoljno hrane ni za sebe i svoje potrebe.

"Stari pčelari su znali da kažu svaka peta paša je naša, ja ne znam sada da li je svaka deseta izdašna naša. Pčele sve slabije posećuju biljni svet. Sada sam došao da ih hranim, jer nisu pripremile dovoljno za zimnicu. Dodajem im veštačku hranu, ali ne mogu da žive samo na šećeru. Međutim, minus je stalno prisutan. Pet i po kilograma su pojele, a nisu donele ništa."

Pčelama ostavlja od 15 do 20 kg meda tokom zime

Iako u toku zime znatno manje hrane potroše, neophodno je da budu dobro pripremljene, ukazuje on. U proseku im ostavlja između 15 i 20 kilograma meda kako bi na proleće izašle jake i spremne za predstojeće paše.

"Ja mogu da budem gladan, ali moje pčele ne smeju da budu gladne. U drugoj polovini novembra, u decembru, januaru i u prvoj polovini februara troše jedan kilogram hrane mesečno, dok sada troše 10 do 20 kilograma u mesec dana. Zimski gubici mogu da budu minimum osam, 10, 15 kilograma. Međutim, mogu da budu i loše i zime i proleća, da im treba i do 20 kilograma. Sada nijedan februar ne prođe da pčelar ne da pčelama šećerno medno testo za brži razvoj", navodi sagovornik Agrokluba.

Pčelar sa mnogo zanata

Pčelarstvo, zaključuje, nije lagan već rudarski posao. Pčelar, prema njegovim rečima, mora da bude i fizički i zdravstveno spreman, da zna nekoliko zanata, da bude stolar, veterinar, mehaničar, automehaničar.

"Mora da zna da popravi kvar u kamionu zato što ne može da ostane na putu sa pčelama, one se sele noću i do jutra morate da ih odvezete tamo gde je to potrebno da budu na paši."

Đorđe Mrkić: Proizvodnja matice je teška poput rada u plasteniku

Ovaj pčelar specifičan je i po tome što nikada nije koristio pčelarsku kapu i zaštitnu opremu.

"Pčele iritiraju tamne boje, ja sam uvek u belom, ne vole losione, mora im se na ispravan način prići sa dimom i koristiti ga samo kada se one uznemire i ako se sve to ispoštuje uopšte nije potrebna zaštita. One osećaju pozitivnu energiju i ljubav", zaključuje naš sagovornik.