Godina rata u Ukrajini: Gubici u agraru mere se milijardama dolara

Navršila se godina dana otkako je, 24. februara 2022. godine počeo rat u Ukrajini. Sukob, kojem se kraj ne nazire, ostavlja razorne posledice daleko izvan granica te regije i stvara najveću krizu troškova života u ovom veku.

Prema procenama Agrocentra kijevske škole ekonomije (KSE) samo tokom prvih osam meseci rata direktni gubici ukrajinskog agrobiznisa iznosili su 6,6 milijardi dolara ili 23 odsto ukupne vrednosti ukrajinske poljoprivredne imovine. Indirektni gubici su daleko veći, oko 40 milijardi dolara u 2022. godini.

Štete u milijardama

Kako prenosi Farmers Weekly, najviše štete pretrpela je poljoprivredna mehanizacija. Procenjuje se da je potpuno ili delimično oštećeno 82.400 komada, a troškovi zamene dosežu 2,9 milijardi dolara. U međuvremenu, skladišta žitarica, hrane i poljoprivrednih proizvoda pretrpela su štetu od tri milijarde dolara.

Oko 2,8 miliona tona žitarica i 1,2 miliona tona uljarica uništile su ili oduzele, ruske snage prema saopštenju NASE. Ukrajinski uzgajivači stoke izgubili su 95.000 ovaca i koza, 212.000 goveda, 507.000 svinja i gotovo 11,7 miliona živine, bilo zbog bombardovanja, pucnjave ili smrti od bolesti ili gladi. 

Oleg Nivievski, docent na KSE-u koji se specijalizovao za poljoprivrednu ekonomiju, kaže da vladini i industrijski podaci pokazuju kako se očekivana proizvodnja useva u Ukrajini za ovu godinu vratila na nivo iz 2012. Ukrajinska poljoprivredna preduzeća takođe se bore s izazovima likvidnosti.

"Uglavnom, cene su preniske jer su logistički troškovi previsoki. Poljoprivrednici jedva mogu ostvariti profit, a većina proglašava gubitke", navodi Nivievski i dodaje kako je više od pet miliona ha ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta oštećeno. Ogromna područja treba da se razminiraju i rekultivišu.

Velika rekonstrukcija

Čak i da rat danas prestane, profesor Nivievski veruje kako bi Ukrajini trebalo 10 godina da obnovi svoju poljoprivredu i prehrambenu industriju. Nepostojanje dugoročnog plana oporavka takođe je zabrinjavajuće, kaže. Dostupnost kvalifikovanih poljoprivrednih radnika bila je retka i pre rata, ali sada je još gore.

Ukrajinsko poljoprivredno veće kaže da su ukrajinski farmeri, posebno na okupiranim područjima, pretrpeli "godinu pakla". Neke su farme uništene bombama i artiljerijom, opljačkana skladišta žitarica, ukradene mašine i oprema, što je sprečilo njihove napore da pripreme polja i setvu useva.

Poljoprivrednik i čelnik Ukrajinskog poljoprivrednog vijeća, Andriy Dikun, kaže kako ruske snage teraju ukrajinske poljoprivrednike da registruju svoje farme prema ruskim zakonima, dobiju rusko državljanstvo, plaćaju poreze u ruski budžet i podnose izveštaje kolaboracionistima. Onima koji to odbiju preti se fizičkim nasiljem i uništavanjem farmi, dodaje.

"Poljoprivrednici na okupiranim područjima ne mogu pravilno da rade, nedostaju im rezervni delovi, seme i đubriva. Logistički lanci su pokidani, a letinu je gotovo nemoguće prodati. Na putevima su punktovi, stalne pretrage i pretnje. Uslovi u kojima sada žive ukrajinski farmeri su strašni", opisuje Dikun.

Prolećna setva

Ukrajinski poljoprivrednici pripremaju se za ovogodišnju prolećnu setvu, koja obično počinje krajem februara ili marta. Glavni prolećni usevi kukuruza, suncokreta i soje seju se u aprilu i maju. Ali ovogodišnju setvu uveliko će poremetiti polja prepuna neeksplodiranih granata i mina.

Poljoprivredno zemljište pokriva oko 70 odsto teritorija Ukrajine, a njena vlada procenjuje da je otprilike jedna trećina polja neadekvatna za sadnju. Shodno tome, ukrajinsko Ministarstvo agrarne politike predvidelo je pad prolećne setve za najmanje 20 odsto u poređenju sa 2021. godinom.

Situacija je najkritičnija u istočnoj i južnoj Ukrajini, posebno u teritorijima kao što su Kharkiv, Kherson i Mykolaiv, gde su Rusi u povlačenju ostavili poljoprivredna polja potpuno minirana i uništili poljoprivrednu opremu i zgrade. Značajan pad prolećne sadnje mogao bi imati nesagledive posledice na globalnu sigurnost hrane, jer se 400 miliona ljudi, posebno u afričkim zemljama, oslanja na ukrajinske zalihe hrane. Aktivna neprijateljstva sada se odvijaju u regijama gde se uzgaja većina pšenice - Harkovu, Odesi i Zaporožju. Sve zajedno, to će dovesti do smanjenja prinosa useva, žetve i izvoza žitarica.

Ukrajina će 2023. požnjeti upola manje žitarica nego pre rata?

Zemlje EU-a izveštavaju o značajnom porastu uvoza žitarica iz Ukrajine - 2,85 miliona tona u 2022. u poređenju sa 287.000 t u 2021. Ukrajinsko veće za poljoprivredu pozvalo je čelnike EU da sačuvaju i neograničeno produže povlašćeni trgovinski režim Ukrajine, opisujući ga kao "slamku spasa" za njene poljoprivrednike.

UN i Turska su posredovali u dogovoru sa Rusijom i Ukrajinom o žitnom koridoru koji bi omogućio ograničeni izvoz ukrajinskog žita kroz Crno more. U januaru je Ukrajina isporučila 5,5 miliona tona žitarica, uljarica i njihovih proizvoda - 1,3 miliona tona manje nego u decembru 2022. Ukrajinska vlada je za ovaj silazni trend okrivila veštačko blokiranje žitnog koridora od strane ruskih inspektora, što je Moskva demantovala.

Inicijativa za crnomorsko žito ističe sredinom marta, a poljoprivrednici ne znaju hoće li i za koliko biti produžena.