Ko, šta i koliko čini na protivgradnoj zaštiti Srbije?

Nakon što je grad oštetio useve u župskom vinogorju, ostavio velike štete na ariljskim malinjacima, topolskim voćnjacima i opustošio veći deo Srbije, ispitali smo kakav je, zapravo, kvalitet ali i kvantitet protivgradne zaštite u našoj zemlji.

Prema Zakonu o odbrani od grada usvojen 2015. godine, 'sistem odbrane od grada obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno-gradonosnih oblaka, utvrđivanje stepena gradoopasnosti i zasejavanje gradoopasnih oblaka hemijskim reagensima u cilju zaštite poljoprivrednih useva i drugih materijalnih dobara, utvrđivanje efikasnosti sprovedene metodologije i razvojno-istraživačke poslove u oblasti modifikacije vremena'.

Oluja i grad pogodili veći deo Srbije - očekuje se nastavak padavina

Sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada najvećim delom obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, pa je ove godine za tu namenu obezbeđeno nešto više od 616.000.000 dinara.

Aktivirano preko 1200 lansirnih stanica sa 18.000 raketa

U izjavi za Agroklub, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, koji je nadležan organ i za poslove odbrane od grada, naveo je da će se 'u sezoni 2020. godine, odbrana od grada sprovoditi u Republici Srbiji na ukupnoj površini od 7.758.900 hektara, od čega je poljoprivredno zemljište 5.109.177 hektara. Aktivirano je funkcionisanje svih 13 radarskih centara na uspostavljenoj mreži od 1213 lansirnih stanica. Osim Pokrajine Kosovo i Metohija, odbrana od grada sprovodiće se na čitavoj teritoriji Republike Srbije'.

Aktivirano je 1213 lansirnih stanica. Na svakoj stanici anagažovana su po dva strelca, a na 104 stanice je postavljena automatska oprema. Obezbeđen je dovoljan broj protivgradnih raketa, sa raspoloživom količinom od 18.000 raketa, dodaju iz RHMZ.

U planinskim krajevima bez protivgradne zaštite?

Koliko je protivgradna zaštita 'ranjiva tema' u Srbiji, uprkos brojkama, donekle dokazuje i izveštaj Državne revizorske institucije iz 2018. godine u kom se navodi da 'zbog oslanjanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave, RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada'.

Protivgradne stanice u planinskim selima nemaju strelce?

Na primer, kako smo ranije pisali, u sedam opština čijom se protivgradnom odbranom komanduje iz Radarskog centra u Sjenici, ovog leta neće raditi čak 16 lansirnih stanica, jer u opustelim selima nema mladih koji bi mogli da rade kao strelci, i to za mesečnu naknadu u iznosu od 4.000 dinara koja se nije menjala godinama.

Ministarstvo nudi subvencije za osiguranje useva

Međutim, ne smemo zaboraviti ni Ministarstvo poljoprivrede, koje za protivgradnu zaštitu takođe ima određenu odgovornost.

Kako je navedeno u izveštaju Državne revizorske institucije, 'Ministarstvo poljoprivrede obavlja delimičan nadzor nad pripremom isprovođenjem odbrane od grada, ograničavajući se na proveru blagovremenosti i ispunjenosti propisane forme izveštaja koje dostavlja RHMZ...Iako Ministarstvo poljoprivrede obavlja promociju pasivne odbrane od grada (osiguranje i mreže), ne prati efekte podsticaja za postavljanje protivgradnih mreža'.

Od prošle godine omogućen regres za Zapadnu Srbiju i Šumadiju

Međutim, u odgovoru našem portalu resorno ministarstvo podseća da u kontinuitetu sprovodi meru podsticaja za premiju osiguranja i to od 2006. godine do danas. Podsticaji koji obuhvataju premiju osiguranja na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje odnose se na premiju za osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

Osiguranjem poljoprivrede preduprediti gubitke

"Subvencioniše se, odnosno regresira 40-45 odsto od plaćene premije osiguranja, umanjene za iznos poreza. Novina je da je od prošle godine za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama omogućen regres u iznosu od 70 odsto za Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region", navodi resorno ministarstvo.

Takođe u cilju unapređenja protivgradne zaštite, poljoprivredno gazdinstvo može da ostvari podsticaj za nabavku protivgradnih mreža i stubova u iznosu od 50 odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Maksimalni iznos podsticaja je 1,5 miliona dinara.

Zbrajanje štete i rezultata odbrane

Kako je gore navedeno u tekstu, grad veličine oraha potukao je veći deo Srbije, a štete se još uvek zbrajaju, ali proizvođači, kao ni stručnjaci nisu opštimistični za prinos i kvalitet roda voća ove godine. Da li su napori u obezbeđivanju adekvatne odbrane od grada dovoljni od strane odgovornih institucija (među kojima su i jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine), kao i da li se na pravi način promoviše i podstiče osiguranje useva i da li su i sami proizvođači osvešćeni o primeni istih, postavljamo isto pitanje kao i Revizorska institucija pre dve godine.

Najgore prošlo župsko vinogorje - upozorava se na porast vodostaja

"Cilj revizije je da se ispita da li se efikasnijim sprovođenjem mera protivgradne zaštite i kombinovanjem aktivne (odbrana od grada) i pasivne (osiguranje) zaštite, može smanjiti šteta od grada i postići bolja zaštita poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača. U fokusu revizije je efikasnost, kao odnos između postignutih rezultata i iskorišćenih resursa za konkretnu aktivnost", navodi se u izveštaju.

Iz ministarstva poljoprivrede pak napominju da 'nigde u svetu ne postoji 100 odsto zaštita od grada, i da protivgradni sistem koliko god bio savremen, ne može da spreči grad u potpunosti, ali može da ga redukuje'.

Ovu temu ispitivaćemo dalje, nakon konkretnijih rezultata komisija za procenu štete od ovogodišnjeg grada.