Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • 2023.
  • 31.12.2023. 15:00

Poljoprivreda 2023.: Pogled u rikverc

Izuzetno teška godina je iza poljoprivrednika i to na globalnom nivou. Godinu su obeležili prvenstveno vremenski ekstremi koji su se najviše odrazili na žitaricama. Evo preseka godine.

Foto: Depositphotos/budabar
  • 92
  • 16
  • 0

Počela je labavo, ta 2023. godina koju danas ispraćamo. Zima bez snega, zemljište bez vlage, natprosečne januarske temperature u skoro celoj Evropi, i dalje previsoke cene inputa kao i stopa inflacije, nastavak rata u Ukrajini. Već se po jutru dan poznao, ali malo ko je očekivao da će je obeležiti ekstremi. 

Već u martu kontinent je pogodila snežna oluja koja je prouzrokovala poplave koje su najviše naštetile trajnim zasadima. Puno padavina sa grmljavinskim nevremenima obeležilo je čitavo proleće. Obilne kiše i niske temperature omele su pšenicu u oplodnji što je na kraju dovelo do slabijeg kvaliteta.

Žetva je bila pri kraju, leto na vrhuncu, a u svakodnevni rečnik nam se uz izraz toplotni talas uvukla i toplotna kupola. Najviše je bila pogođena jugoistočna i jugozapadna Evropa, odnosno Kipar, Grčka, Italija i Španija, ali i SAD gde je suša naštetila pšenici u tolikoj meri da se u ponekim delovima odustajalo od žetve.

Vremenski ekstremi 2023. 

Iako svako zna da iza velike vrućine dolazi i velika salauka, niko se nije nadao superćelijskoj oluji, još jednom izrazu kojeg smo sve češće koristili. Zvana još i konvektivna oluja donela je razoran orkanski vetar koji je posebno pogodio naše krajeve, ali i Italiju, Sloveniju, Austriju. Nosio je krovove kuća, ali i štala, čupao stabla, povijao do zemlje vinovu lozu, slamao betonsku armaturu, nosio plastenike, lomio sabljike paradajza, paprike i drugog povrća, a kukuruz i suncokret isekao do patrljaka. Čovek je posle toga mogao samo da sedne i da plače, ali nije bilo vremena. Trebalo je smisliti čime nahraniti stoku i kako preživeti ovu godinu nakon tolike štete. 

Kao da sve ove nevolje nisu dovoljne, Evropu, a najviše našu regiju, pogodila je afrička kuga svinja. Da je EU svinjarstvo u ozbiljnim poteškoćama, znalo se još u januaru kada je osnovana grupa za rešavanje problema. Ali, ni u najgorim noćnim košmarima nismo mogli da zamislimo potresne slike koje su dolazile iz dvorišta seoskih domaćinstava.

Zapadom Evrope, ali i u drugim krajevima sveta harao je i ptičji grip, a u nekim se zemljama pojavila i bolest plavog jezika goveda. 

Evropsko stočarstvo beleži i druge negativne trendove u ovoj godini. U Irskoj je predloženo klanje 65.000 krava kako bi se u tri godine postigli klimatski ciljevi koje su sami postavili. U Holandiji, gde je stočarima ponuđena naknada ako u potpunosti prestanu da drže stoku, odazvao se veliki broj svinjara, više nego što je predviđeno finansijskih sredstava. Ali, od silnih zelenih politika, u toj su zemlji organizovani protesti, na pokrajnskim izborima veliku pobedu odneo Poljoprivredno građanski pokret, a na parlamantarnim u novembru krajnje desničarski političar Girt Vajlders. 

Niske otkupne cene

Za to vreme, izvoz žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine nailazio je na probleme jer su Bugarska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka odlučile da zabrane uvoz i prodaju četiri poljoprivredna proizvoda. Dozvoljen je bio tek transport. 

Sredinom jula Rusija je odlučila da prekine sporazum o transportu žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda Crnim morem, a Ukrajina se okrenula rečnim i drumskim putevima. Njeni poljoprivredni proizvodi i dalje dolaze na evropsko i globalno tržište, ali u manjem obimu nego ranije. 

Sve je ovo uticalo na cene. One za povrće i voće su porasle, dok su za žitarice pale, posebno za pšenicu. Ratari su, posle dobre 2022. bili iznenađeni. 

Trend se nastavio i u jesen pa i zimu. 

Iako manji nego prošlogodišnji, troškovi poljoprivrednih inputa i u jesen 2023. za mnoge su bili i dalje visoki, posebno đubriva.

S obzirom na klimatske promene koje se manifestuju i u ovoj blagoj zimi i dovode do velikog broja štetočina, posebno glodara, ali i insekata, troškovi uzgoja moglo bi samo da rastu. Možemo zaključiti parafrazirajući Preradovićeve stihove pa reći da "stalna na tom svetu samo klimatska promena jest". Na to moramo da budemo spremni i u 2024. 


Tagovi

Poljoprivreda 2023. Pogled na 2023. Afrička svinjska kuga Superćelijska oluja Ekstremno vreme Niska cena Otkupne cene


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.