Grejanje plastenika tokom zime je ulaganje koje donosi višestruke koristi. Ne samo da produžava sezonu uzgoja, već omogućava kvalitetniju i stabilniju proizvodnju.
Grejanje plastenika tokom zime ključno je za uspešan uzgoj povrća i voća u hladnijim mesecima. Pravilno održavanje temperature omogućava kontinuitet proizvodnje, sprečava oštećenja biljaka i povećava kvalitet i prinos. Ovo je posebno važno za osetljive kulture koje zahtevaju stabilne uslove rasta.
Zagrevanje plastenika važno je za očuvanje vegetacije jer niske temperature mogu da uspore rast biljaka, dok mraz i led mogu izazvati trajna oštećenja na listovima i plodovima. Ono takođe produžava sezonu uzgoja jer omogućava proizvodnju i u najhladnijim mesecima, čime se proširuje sezona svežeg povrća poput salate, spanaća i rotkvice.
Utiče i na prevenciju bolesti, naime, stabilna temperatura smanjuje pojavu gljivičnih oboljenja koja su česta u hladnom i vlažnom okruženju. Takođe, u optimalnim uslovima biljke rastu brže, proizvode kvalitetnije plodove i postižu veći prinos.
Postoji nekoliko načina za grejanje plastenika, a izbor zavisi od budžeta, veličine plastenika i uzgojnih ciljeva:
Za većinu povrtarskih kultura optimalna temperatura je 10 - 20°C, dok je za osetljivije vrste poput paradajza i krastavca potrebno osigurati minimum od 15°C. Noćne temperature treba održavati iznad 5°C, kako bi se sprečilo oštećenje biljaka.
Za efikasno grejanje potrebna je dobra izolacija plastenika, npr. upotreba dvostrukih slojeva folije ili agrila smanjuje gubitke toplote.
Postavljanje termičkih zavesa ili cevi sa toplom vodom dodatno povećava efikasnost zadržavanja toplote. Imajte na umu i da toplo zemljište bolje zadržava vlagu, ali izbegavajte prekomerno zalivanje kako biste sprečili razvoj gljivica.
Zagrevanje plastenika svakako ima smisla, ali njegova opravdanost zavisi od vrste kulture koja se uzgaja, budžeta i cilja proizvodnje. Ulaganje u grejanje donosi prednosti kao što su rani ili produženi prinosi, ali treba razmotriti troškove energije i povrat na uloženo.
Ono je posebno korisno kod uzgoja kultura koje ne podnose niske temperature, poput paradajza, paprike, krastavca ili nekih voćnih vrsta, kao što su jagode. Na primeru jagoda, možemo videti konkretne rezultate grejanja plastenika tokom kasne jeseni i zime.
Bez grejanja, maline u plasteniku ulaze u fazu mirovanja i odumiranja. To znači da rast biljaka stagnira, cvetovi i plodovi se ne razvijaju, a proizvodnja se prekida do proleća. Niske temperature uzrokuju stres biljci, a listovi mogu postati oštećeni zbog mraza.
Uz grejanje na optimalnih 15 - 20°C, osigurana je kontinuirana vegetacija, odnosno rast malina. Takođe, i rani prinosi jer biljke cjetaju i donose plodove i u zimskom periodu, što omogućava proizvodnju u vreme kada su cene na tržištu visoke.
Naime, maline uzgajane zimi postižu značajno višu cenu zbog nedostatka konkurencije na tržištu.
Dakle, ulaganjem u grejanje možete dobiti rane plodove, koji na tržištu dostižu nekoliko puta veću cenu od prolećne. Ako koristite efikasne metode grejanja, poput solarnih panela ili biomase, troškovi mogu biti prihvatljivi, posebno za manje plastenike.
Grejanje plastenika, bez obzira na nadmorsku visinu, predstavlja stratešku odluku koja omogućava produženje sezone uzgoja, povećanje prinosa i osiguranje visokokvalitetnih plodova. Kontrolisani unutrašnji uslovi smanjuju rizike koje donose ekstremne zimske temperature, osiguravajući stabilnost proizvodnje čak i u hladnijim krajevima.
Ova investicija nije samo prilika za veću zaradu, već i za postizanje konkurentske prednosti.
Tagovi
Autor
Claasova nova Cubix balirka sama brine o gustini bala i brzini rada bez zastoja
Rekordna prodaja u Australiji: Ko je kupio milion hektara i stado od 90 hiljada grla?
Zatišje na tržištu soje i ječma, pšenica najtraženija roba na Produktnoj berzi. A cene?
Cena goriva nastavlja da pada
