• Nakon vanrednog stanja
  • 14.05.2020. 12:00
  • Podrinje

Šta je vanredno stanje promenilo ili poremetilo u poljoprivredi?

'Fabrika pod otvorenim nebom' nailazi na puno izazova; od vremenskih prilika, tačnije neprilika, preko mnogobrojnih bolesti i štetočina koje uvek vrebaju, pa, šta je za nju jedno vanredno stanje? Poslovi u polju i štali moraju da se završe na vreme. Kako? To samo poljoprivrednici znaju.

Foto: Julijana El Omari
  • 180
  • 9
  • 0

Vest o jednokratnoj pomoći poljoprivrednim proizvođačima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled pojave virusa COVID-19, odjeknula je među podrinjskim farmerima, ali oni uglavnom kažu da poljoprivredna proizvodnja ne sme da stane ni pod kakvim okolnostima i da je većini njih to jedini izvor prihoda. Ako ne poseju, ne posade, ne pomuzu kravu, nema ni prinosa ni profita.

Za vreme vanrednog stanja, oni su svoje poslove obavljali kao i pre toga uz poštovanje svih propisanih mera. Milan Isaković iz Donjeg Dobrića, koji se bavi tovom junadi rečenicu "stoka ne zna da li je praznik, crevno slovo, da li si umoran ili je loše vreme" u ovom periodu izgovarao je više nego obično.

Anđelko Mišković: Poljoprivredna proizvodnja ne sme da stane, ali nosite radne naloge

"To je činjenica, kravama moram da spremim hranu i odnesem na vreme, pogotovo mojim koje sam razmazio i navikao da obrok dobijaju tačno u sedam izjutra i u pet poslepodne. Da nije tako, to bi bilo zanemarivanje životinja, i zato smo mi sve naše poslove obavljali kao i do sada bez mnogo izmene. Nismo se družili sa komšijama kao nekada, ali ovo je inače period u godini kada svi u selu imamo pune ruke posla, od pripreme zemljišta, preko setve, spremanje hrane za životinje, sređivanje mašina i tako dalje, pa je s proleća uvek više posla, a manje druženja", kaže Milan i dodaje da korona ništa specijalno nije promenila u našim životima, a 'srećom svi su zdravi izašli iz ovoga'.

Ovaj poljoprivrednik planira u narednom periodu još da završi zaštitu posejanih useva na svojim parcelama.

I bez korone, higijena branja je obavezna

Slična situacija je i kod Branka Matića iz Loznice, proizvođača jagoda koji ističe da je ovo proleće prvo posle dugog niza godina prijalo zasadima jagoda i da je zbog toga manje koristio zaštitna sredstva.

"Ove godine, proleće je išlo na ruku proizvođačima jagoda, najbitnije je da nema truleži na plodovima sa kojom uvek muku mučimo. Sada sam imao sreće, trenutno smo u jeku berbe, kvalitet plodova je odličan kao i prinosi, a ni cena nije loša iako tu uvek može bolje. Mi smo svoje poslove morali da obavljamo bez obzira na situaciju, jedino je sve u zasadu moralo biti završeno do pet sati pre policijskog časa kada su radnici morali da idu kući", kaže Branko i dodaje da su vreme policijskog časa koristili da malo više nego inače odmore.

Na šta treba obratiti pažnju prlikom berbe i higijene plodova jagode?

"Za proizvođače jagoda mart, april i maj su udarni meseci, nema stajanja. Što zaradimo sad, zaradili smo tako da nas vanredno stanje nije smelo iznenaditi i poremetiti, a i nije", priča Branko, koji jagodu gaji na dva hektara, a s obzirom da je sada period berbe ističe da i bez korone, njegovi radnici vode računa o higijeni prilikom branja plodova i da su rukavice i pranje ruku obavezne mere koje i inače praktikuje.

Bagrem slabije medi?

Problema su možda najviše imali pčelari stariji od 65 godina, kojih je mnogo, jer nisu mogli svoje pčelinjake da posećuju i da poslove obave na vreme, pa su se snalazili kako su znali. Vladan Jakovljević, pčelari sa 400 košnica i u šali kaže da je svake godine kada krene pčelarska sezona u karantinu i izolaciji na svom pčelinjaku u selu Stupnici, nedaleko od Loznice gde se preseli i ostaje sve do kasnog leta. 

Priprema pčelinjih društava za bagremovu pašu

"Ja nisam imao problema, ali jesu stariji pčelari. Čak moj kolega Budo, živi u Loznici, a pčelinjak mu je preko Drine u Bosni i još uvek ne može do njega. Velike će štete biti. Nama ostalima trenutno je problem samo što bagrem slabije medi, slab je unos meda u košnice iako je on lepo cvetao i vreme je odlično ali mislim da je mraz napravio štetu u ovom našem delu Srbije, jer se kolege iz drugih krajeva ne žale", priča Vladan. 

Setva uspešno završena

I pored vanrednog stanja u Loznici je i setva okopavina, kukuruza i soje, na nešto više od 17.000 hektara uspešno završena i to u optimalnim rokovima, jer su vremenske prilike bile odlične. Nedostatak zimske vlage u zemljištu, nadoknađen je padavima koje su pale u aprilu i maju u pravo vreme i što kažu ratari, "bitna je kiša, ali je bitnije i značajnije za sve useve da količine budu ravnomerno rasporođene"

Zašto je proizvodnja hrane najbolji odgovor na svaku krizu?

Vanredno stanje i celokupna trenutna situacija u našoj zemlji, ali i u svetu govori nam da sve može stati i da možemo bez mnogo stvari u životu, ali bez hrane i zdravlja nikako.


Tagovi

Poljoprivreda u Srbiji Virus korona Proizvodnja jagoda Mlečno govedarstvo Setva Bagremova paša Milan Isaković Vladan Jakovljević Branko Mitić


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Više [+]

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upozna svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće Današnje lepo vreme smo iskoristili da rasadimo salatu i kupus. Da su vremenske prilike dozvolile sadnja je mogla da se izvrši još početkom nedelje, međutim biljke nisu puno prerasle. Zemlja je peskovitija, što će pogodovati vre... Više [+]