Kao prvo, pazite šta sadite jer ako u proleće posadite jesenju sortu belog luka, imaćete beli luk osetljiv na bolesti i štetočine i na kraju loš prinos.
Beli luk je jedna od omiljenih povrtarskih kultura na našim prostorima pa bi trebalo odvojiti barem deo svoje bašte za ovaj luk koji, osim što je vrlo zdrav za konzumaciju, odbija i mnoge štetočine.
On vrlo dobro podnosi niske temperature, niče na tri do pet stepeni Celzijusa, a razvijena biljka podnosi temperaturu čak do -30°C. Za rast je optimalno od 17 do 20°C, a u fazi zrenja lukovice potrebne su temperature od 25 do 30°C.
Evo šest vrsta povrća za setvu i sadnju na otvorenom u februaru
Postoje jesenje i prolećne sorte, a razlikuju se po veličini lukovica i broju češnjeva u njima. Tako prolećni ima manju glavicu sa više sitnijih češnjeva za razliku od jesenjeg koji ima veću glavicu i manji broj krupnijih. Ali, prolećni traje duže, čvršći je i bogatiji eteričnim uljima. Jedan od pokazatelja je i to da prolećni nema centralnu stabljiku već su češnjevi stisnuti jedan uz drugi. Oba se uzgajaju na sličan način, a zajednička im je agrotehnika i to da ne vole kisela zemljišta.
Evo saveta na šta paziti kod sadnje:
U slučaju da nemate svoj prolećni beli luk, kupite ga na proverenim mestima, najbolje u specijalizovanim poljoprivrednim trgovinama. Ako u proleće posadite jesenji, on neće imati dovoljno vremena za razvoj lukovica jer te sorte obično zahtevaju duži period hladnog vremena kako bi se razvile. To će dovesti do manjeg prinosa, a čak se može dogoditi da se uopšte ne formiraju. Osim toga, biće osetljiviji na bolesti i štetočine.
Birajte zdrave, čvrste lukovice bez spoljnih oštećenja.
Beli luk kao i sve biljke iz porodice Alliaceae za koje se preporučuje da ne dođe na isto mesto u bašti najmanje pet godina jer će mu u tom slučaju nedostajati određenih hranljivih materija potrebnih za rast što može rezultirati smanjenim prinosom i kvalitetom. Takođe, biće podložniji određenim bolestima i štetočinama.
Najbolje pretkulture su one koje ne pripadaju istoj porodici, a neke od najboljih su mahunarke jer obogaćuju zemljište azotom, a onda kukuruz, krompir i kupusnjače.
Beli luk je poznat kao biljka koja odbija određene štetočine pa ga je dobro saditi uz šargarepu kako bi odbio šargarepina muvu, ali i voluharice koje će nagrizati njen koren. Dobro raste uz salatu jer ona neće ometati njegov rast niti imaju zajedničke štetočine. Ako raste uz jagode, odbraniće ih od lisnih vaši i mrava. Dobro se slaže i sa krastavcima, malinama, ružama, paradajzom, a nikako ga ne treba saditi u blizini mahunarki i kupusnjača.
Pre sadnje obradite zemljište tako da bude dobro drenirano i rahlo. Možete da dodate kompost ili zrelo stajsko đubrivo što će poboljšati strukturu zemljišta i dati potrebne hranljive materije u početku rasta. Koristiće mu i pepeo, ali imajte na umu da povećava pH reakciju i ne treba ga koristiti na blago kiselim, neutralnim i alkalnim zemljištima. Pepeo ne sadrži azot pa ga nemojte koristiti umesto osnovnog đubriva.
Lukovice treba posaditi na dubini od otprilike tri do pet centimetara. Dublje od toga može da rezultira sporijim rastom ili slabijim razvojem. Takođe, ostavite dovoljno prostora između lukovica kako bi se biljke mogle pravilno razviti. Razmak između njih trebao bi da bude otprilike 10-15 centimetara, a ako ćete brati mladi, možete i gušće pa ćete ga vremenom razređivati.
Razmak između redova neka bude dovoljan da ga možete okopati, dakle oko 30 cm.
Tagovi
Autorka
