Organsko povrtarstvo u našim uslovima: Kako početi, čime đubriti i na šta obratiti pažnju?

Kako bi se izbegla mogućnost zagađenja koje može da dospe sa susednih parcela, u organskom povrtarstvu najčešće se pristupa setvi ili sadnji zaštitnog pojasa. Za organsku proizvodnju širina zaštitnog pojasa bi trebalo da bude pet do 10 metara u zavisnosti od visine zaštitnog pojasa. Ako je visina zaštitnog pojasa više od 1,5 m onda je dovoljan izolacioni pojas širine pet metara. Ako je usev niži, onda bi izolacioni pojas trebalo da bude 10 metara.

Pri setvi ili sadnji zaštitnog pojasa neophodno je koristiti seme i sadni materijal dobijen metodama organske biljne proizvodnje ili uz odobrenje Ministarstva, netretirano seme i sadni materijal iz konvencionalne proizvodnje.

Zaštitni pojas daje mogućnost uzgajivačima da iskoriste ivične terene i oblasti niske produktivnosti za setvu ciljane smeše divljeg cveća, trava, leguminoza i drugih vrsta i na taj način unaprede i očuvaju biodiverzitet i poljoprivrednu proizvodnju, uključujući i oprašivanje, kontrolu štetočina i upravljanje zemljištem. Među mogućim rešenjima za zasnivanje višegodišnjeg zaštitnog pojasa izdvajaju se sledeće zeljaste vrste: komorač, čičoka, miskantus, beli slez. Od jednogodišnjih vrsta dobra rešenja su suncokret, konoplja, kukuruz (ako nema opasnosti od ptica i slično).

Period konverzije 

Pravilnim đubrenjem (stajnjak, zelenišno đubrivo, krečnjak, dolomit) i regulisanjem pH (6,5-7) reakcije zemljišta, smanjuje se opasnost od negativnog delovanja teških metala. Ove mere se preporučuju i za konvencionalnu proizvodnju. Postoje i izuzeci kada je u pitanju trajanje prelaznog perioda, odnosno perioda konverzije. U slučaju da je nekoliko godina pred prelazak na organski sistem gajenja parcela bila u tzv. "parlogu" ili na njoj nisu korišćeni nedozvoljeni pesticidi i veštačka mineralna đubriva postoji mogućnost skraćenja perioda konverzije koji za ratarsku i povrtarsku proizvodnju traje dve, a za voćarsku tri godine.

Uslov za ovo skraćenje je knjiga polja, proizvodnja koju je odgovarajući broj godina pratila nadležna Poljoprivredna savetodavna i stručna služba i zahtev koji se podnosi nadležnom Ministarstvu.

Položaj parcela sa nagibom od 1,5 odsto ili više bi trebalo izbegavati, kako bi se sprečila erozija. Najpogodniji je južni položaj uz odstupanje u pravcu jugoistoka ili jugozapada. Ovi tereni duže su izloženi sunčevoj svetlosti i brže se zagrevaju što omogućava raniju proizvodnju.

Kišnica najbolja za zalivanje

Zemljište je osnovni resurs za sve sisteme poljoprivredne proizvodnje. Iako se povrće gaji na različitim tipovima zemljišta, većina povrtarskih vrsta nije dobro prilagođena na teška, ilovasta zemljišta. Zemljišta ove vrste imaju slabo provetravanje, loše propuštaju vodu i najčešće se sporo zagrevaju, pa mogu da ograniče rast korena. Najuspešnija proizvodnja povrća postiže se na dobro isušenim zemljištima kao što je peskovita ilovača.

Voda kojom se zalivaju povrtarski usevi ne bi trebalo da ima više od 400 ppm rastvorljivih soli. Najbolja voda za zalivanje je kišnica koja u sebi sadrži manju količinu rastvorene ugljene kiseline kao i okside sumpora i azota (sumporasta, sumporna, azotasta i azotna kiselina). Slede površinske vode (rečni tokovi, jezera, bare, kanali), dok bunarske vode često sadrže veće količine mineralnih materija (najčešće karbonati) koje mogu štetno da utiču na sistem za navodnjavanje. U dužem periodu nestručnog zalivanja mogu i da izazovu zasoljavanje zemljišta i smanjenje njegove plodnosti.

Razmak od tri do četiri godine

Istu biljnu vrstu gajiti na istoj parceli tek nakon tri ili četiri godine (za neke biljne vrste planirati duži period odmora). Treba birati takve biljne vrste i sorte koje će omogućiti blagovremeno obavljanje ostalih agrotehničkih mera (dužina vegetacije, vreme setve, vreme žetve). U godini u kojoj se gaji ječam, posle žetve ječma, ima dovoljno vremena da se gaji i postrni usev (mrkva, cvekla, rotkva, boranija, grašak i slično), ali samo u uslovima navodnjavanja.

Dobar predusev za postrno gajenje su mladi krompir, grašak, niska boranija nakon kojih se mogu gajiti kupus, kelj, kelj pupčar ili karfiol. Dobri rezultati se mogu postići i združivanjem useva (kukuruz i boranija ili bundeva, luk i salata). Ako semena rasada i sadnog materijala proizvedenog metodama organske proizvodnje nema dostupnog na tržištu, Ministarstvo poljoprivrede odobrava upotrebu sortnog semena, rasada i sadnog materijala iz konvencionalne proizvodnje, pod uslovom da ovakvo seme ili sadni materijal nije tretiran nedozvoljenim pesticidima.

Čime đubriti?

U organskom sistemu gajenja biljaka primena mineralnih i organskih đubriva ograničena je samo na prirodna mineralna đubriva i organska đubriva koja bi trebalo da budu poreklom sa poljoprivrednog gazdinstva. U prirodna mineralna đubriva ubrajaju se čilska šalitra, hloridi i sulfati kalijuma, krečnjak, dolomit, sirovi fosfati i slično, odnosno svi oni materijali proizvedeni mehaničkom preradom (usitnjavanjem) ruda dobijenih iz prirodnih rudnih ležišta.

Nemamo više stajnjaka? Uz zelenišno đubrivo od graška i lucerke dobri rezultati i na teškoj zemlji

Organska đubriva bi trebalo da budu sa poljoprivrednog gazdinstva koje primenjuje metode organske proizvodnje ili da su poreklom od životinja gajenih u ekstenzivnom konvencionalnom sistemu (manji broj grla koja imaju izvesnu slobodu kretanja). Dostupna su i mikrobiološka đubriva koja u sebi sadrže kolonije bakterija ili spore gljiva koje imaju korisne osobine za poljoprivrednu proizvodnju. Najčešće su to vrste bakterija koje imaju sposobnost usvajanja azota iz vazduha ili sposobnost rastvaranja različitih jedinjenja fosfora, čineći ovaj element dostupan biljkama.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada može se obavljati ručno (riljanje) i mašinski (oranje, podrivanje). Osnovnu obradu, po pravilu, treba obavljati u toku jesenjih meseci. Posle osnovne obrade zemljišta, trebalo bi obaviti dopunsku obradu kako bi se zemljište pripremilo za setvu. Uobičajena je praksa da se nakon oranja obavi takozvano "zatvaranje brazde". Ovaj postupak se može izostaviti na ravnim terenima. Tamo gde postoji veći nagib zatvaranje brazde bi trebalo obaviti u suprotnom smeru od pada terena ili poprečno u odnosu na pravac oranja.

Da bi se izbegao problem neujednačenog rasada, bolje je obaviti setvu u redove ili još bolje u kontejnere namenjene proizvodnji rasada. Ručna setva u redove iziskuje više rada, ali su rezultati bolji. Ako se obavlja pikiranje ublažava se problem neujednačenog rasada. Postoje i specijalizovane mašine za rasadničku proizvodnju, od kojih neke imaju mogućnost da pune kontejnere supstratom i zatim obave usejavanje.

Ovakve mašine su veoma skupe, pa se mogu preporučiti samo specijalizovanim, profesionalnim proizvođačima. Na većim površinama se pretežno koriste specijalizovane povrtarske sejalice (pneumatske i mehaničke). Setveni aparati se moraju precizno podesiti, jer je seme većine povrtarskih vrsta relativno sitno. Za povrtarske vrste važi univerzalno pravilo da se sitnosemene vrste seju pliće, a one sa krupnijim semenom nešto dublje. Česta praksa baštovana je da se neke vrste seju po površini zemljišta, a zatim ih prekriju manjom količinom komposta ili peska (salata, mrkva, peršun, pastrnak, mirođija i slično).

Kompost i treset

U skladu sa organskim principima gajenja biljaka, ne bi trebalo koristiti supstrate sa više od 50 odsto treseta, kako bi se u što većoj meri zaštitila ležišta ove neobnovljive sirovine. U novije vreme sve više se koriste smeše komposta i treseta. Kupovni supstrati predstavljaju smeše različitih treseta i komposta uz neobavezni dodatak mineralnih hraniva i nekih drugih materijala, koji utiču na strukturu supstrata i njegove fizičke osobine (npr. perlit).

Kako se pravi kompost od treseta za uzgoj bilja?

Najčešće su pripremljeni za određene biljne vrste ili za deo (period) rasadničke proizvodnje. U kombinaciji sa kupovnim supstratima, takođe se mogu upotrebiti oplemenjeni zeoliti. Na ovaj način dobijaju se bolji rezultati, a cena zeolita je približna ceni supstrata. Kokosova vlakna predstavljaju još jedan organski materijal, koji uz dodatak treseta i odgovarajućih hraniva može biti dobro rešenje za proizvodnju rasada.

Najbolja kontrola proizvodnje rasada ostvaruje se upotrebom kontejnera sa otvorima različite veličine. Na ovaj način izolovan je i zaštićen korenov sistem svake pojedinačne biljke. Ubrzana je i pojednostavljena manipulacija tokom transporta i sadnje. Biljke koje su odgajene na ovaj način ne boluju nakon presađivanja, kao što je slučaj sa čupanim rasadom. Vrste iz familije tikava (krastavac, lubenica, dinja...) imaju veoma osetljiv korenov sistem pa se proizvodnja rasada u posebnim sudovima podrazumeva.