• Plodored
  • 23.12.2018. 13:00

Promena prija biljkama, obogaćuje zemlju i osigurava visoke prinose

Kolika je korist i dobrobit od poštovanja prirodnih principa, bez rotacije useva se jednostavno ne može.

Foto: WikimediaCommons/Buddy431
  • 443
  • 22
  • 0

Svaki uzgajivač biljaka će primetiti da ako istu biljnu vrstu uzgaja na istom mestu iz godine u godinu, dolazi smanjenja roda, lošiji je kvalitet plodova, biljke se slabije razvijaju, češće ih napadaju biljne štetočine i češće se javljaju biljna oboljenja. Razlog tome je što biljke kada ih uzgajamo na istom mestu osiromašuju zemljište, a dolazi do nakupljanja štetnih materija, štetnih organizama i prouzrokovača oboljenja.

Promena godi biljkama

Od davnina ljudi su posmatrali prirodu. Primetili su da se biljke tokom vremena na istom mjestu smenjuju - rotiraju. To saznanje su primenili u svojim baštama, voćnjacima i livadama. Razlog toj prirodnoj rotaciji biljnog pokrivača je što jedna biljna vrsta iz zemlje uzima određena biljna hraniva i na taj način tokom vremena dolazi do osiromašenja zemljišta u sadržaju tih materija. Druga vrsta koja iskorištava različita hraniva će potisnuti prethodnu vrstu i naseliti to mesto. Sa razvojem konvencionalne poljoprivrede to znanje je bilo potisnuto, jer se smatralo da se sve može reštiti upotrebom hemijskih đubriva i drugih materija. Veoma brzo su shvatili da se bez rotacije useva ne može, kolika je korist i dobrobit od poštovanja prirodnih principa.

Kako planirati plodored u ratarstvu?

Krompir je veliki potrošač kalijuma. Stalnim uzgajanjem krompira na istom mestu, sadržaj kalijuma tokom vremena se smanjuje, što uzrokuje smanjenje prinosa. Istovremeno, dolazi i do nakupljanja spora plamenjače u zemljištu. Na krtolama koje ne pokupimo prezimljava micelijum prouzrokovača plamenjače. Biljke koje se razviju iz ovih prezimelih krtola biće izvor infekcije za narednu vegetacijsku godinu. Isti slučaj i sa drugim oboljenjima, poput krastavosti krompira. Dobro je poznato da krompirova zlatica prezimljava u zemljištu krompirišta. Višegodišnjim uzgojem na istom mesto, populacija krompirove zlatice enormno se povećava.

Iskoristite prednosti plodoreda u bašti i voćnjaku

Plodored je temelj poljoprivrede u skladu sa prirodom. Osiguraće vam da očuvate plodnost zemljišta, zdravlje biljaka, životinja i ljudi te da osigurate visoke prinose.

Plodored je prostorna i vremenska izmena useva. Smena useva na jednoj parceli tokom vremena naziva se plodosmena. Ovom aktivnošću delovaćemo na očuvanje plodnosti zemljišta, sprečićemo ispiranje hraniva, nakupljanje štetnih materija, koje luče biljke jedne vrste, smanjuje se brojnost štetočina, održava se biološka raznolikost, smanjuje se nakupljanje prouzrokovača oboljenja, sprečava se erozija, povećava se mikrobiološka aktivnost u zemljištu i obogaćuje organska materija koja je preduslov plodnosti zemljišta.

Značaj plodoreda u organskom povrtarstvu 

Voćnjak se nikada ne podiže na sveže iskrčenom prostoru, posebno ne ako je prethodno iskrčen voćnjak iste voćne vrste. Razlaganjem zaostalog korenja dolazi do pojave truljenja, što se prenosi na koren novih sadnica. Zemljište je puno materija koje su prethodni usevi izlučili, što može inhibirati rast i razvoj novih sadnica. U zemljištu se već nalaze štetočine i prouzrokovači oboljenja, što će negativno delovati na uspeh uzgajanja.

Mahunarke zemlju obogaćuju azotom

Mahunarke, kao što su pasulj i mahune, obogatiće zemljište azotom zahvaljujući procesu azotofiksacije, koji se odvija u kvržicama na korenu. Kvržice formiraju bakterije iz roda Rhizobium.

Lisnate biljke odlično reaguju kada se sade posle mahunarki, jer im treba azot za izgradnju lisne mase. Takođe, kukuruz će odlično uspevati posle mahunarki ili u združenoj setvi sa mahunarkama.

Mesto na kojem uzgajate mahunarke uvek menjajte, zbog nakupljanja bolesti, virusa. To će vam dati šansu da obogatite zemljište u celoj bašti pomerajući i sejući mahunarke, a uz dodatno dodavanje komposta i malčiranje imaćete plodno zemljište.

Čudne navike u poljoprivredi kojih se moramo odreći

Korenasto povrće, poput šargarepe, loše će reagovati ako se poseje nakon mahunarki. U zemljištu koje je bogato azotom, šargarepa će formirati račvast koren. Crveni luk posađen iza mahunarki neće se dobro čuvati tokom zime.

Važno je znati da kod planiranja setve u bašti, cvetnjaku, ratarskim usevima ili kod podizanja voćnjaka treba ispoštovati zahteve rotacije biljaka. Za povrće i ratarske kulture važi pravilo da tek posle tri do čestiri godine biljke iz iste porodice mogu doći na isto mesto.


Tagovi

Plodored Plodsmena Smena roda Obogaćivanje zemljišta Mahunarke Azot Bašta Voćnjak


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi