• Proizvodnja rasada
  • 12.12.2020. 14:00

Uskoro sledi setva rasada - na šta obratiti pažnju?

Setva rasada je zahtevan posao. Osvetljenost, prihrana, optimalna temperatura, samo su neki od faktora koji deluju na uspešnost uzgoja rasada povrća, ali i drugog bilja.

Foto: Depositphotos/Denisfilm
  • 212
  • 10
  • 0

Decembar je mesec kada se mnogi povrtari i baštovani pripremaju za setvu rasada ili već započinju sa sejanjem ranih presadnica. Profesionalni proizvođači koji imaju plastenike sa grejanjem, mogu krenuti i ranije sa ovom proizvodnjom.

Ukoliko ste baštovan amater ili imate plastenik bez grejanja, bolje je sačekati sa setvom. Bez obzira kada će se posejati i koliko se to prefesionalno radi, problemi u njegovom uzgoju su isti.

Kada krenuti?

Termin setve od izuzetne je važnosti. Nema nikakvog smisla sejati papriku ili paradajz krajem decembra ili u januaru ukoliko će se sadnja obaviti u aprilu ili u maju. Svaka biljka ima svoj ritam u rastu i razvoju i to treba poštovati. Suviše rana setva povlači mnogobrojne probleme.

Najčešće se izdužuje zbog nedostatka osvetljenja, a na mladim biljčicama pojavljuju se razna oboljenja. Kada se i uspe odnegovati, dobiće se star rasad koji nema rodni potencijal, kao onaj posejan u skladu sa biološkim ritmom vrste i sorte. Stariji se bolje ukorenjuje, ali zato slabo napreduje.

Nedostatak svetlosti

Period zime i ranog proleća karakteriše manjak osvetljenosti. Najčešće od nedostatka svetlosti pate biljke koje su suviše rano posađene. One na to reaguju i izdužuju se. Razmak između internodija postaje veći, a stablo izuzetno tanko.

Sve o uzgoju uspešnog rasada

Cela biljka postaje svetlija i podložnija pojavi oboljenja i napadu štetočina. Ovakav rasad teško se prilagođava promenama, a ako se naglo iznese napolje, strada od sunca.

Odgovarajuća gustina setve

Svaka biljna vrsta i sorta ima svoje zahteve u pogledu gustine setve. Tom prilikom treba imati na umu koliko će presadnica da naraste i koliki prostor će da zauzme. Biljke se međusobno bore za svetlost, vodu i hraniva. Posebno će biti opasno kada u pregustom usevu dođe do pojave takozvanog "topljenja rasada". Ovo oboljenje za kratko vreme može uništiti sve presadnice.

Vlažnost supstrata i vazduha od izuzetne je važnosti u uzgoju. Suviše vlažan supstrat može biti uzrok pojave truljenja. Mlade biljčice razviće slab koren koji nije u mogućnosti da se brzo ukoreni prilikom sadnje na stalno mesto. On kao takav ne može da se privikne na rast, u potrazi za vodom i hranivima.

Optimalna temperatura

Većina biljaka koje uzgajamo na ovakav način su toploljubive. Zbog toga moramo da im osiguramo optimalne temperaturne uslove. Idealna temperatura za klijanje i nicanje presadnica kreće se između 15 i 18°C. Pri tome treba znati da ona tokom noći treba biti za nekoliko stepeni manja od dnevne. Ako je suviše visoka, rezultiraće izduživanjem biljaka.

Paprika i patlidžan su najzahtevniji u pogledu temperature za rast i razvoj. Optimalna dnevna kreće se između 22 i 25°C dok je noćna malo ispod 20°C.

Kada započeti setvu rasada?

Paradajz je manje zahtevan od paprike i patlidžana. Idealna temperatura za njega kreće se od 18 do 23°C, u zavisnosti od drugih faktora koji utiču na njegov razvoj. Noćna treba da ima vrednost između 10 i 16°C.

Krastavac, tikvice i druge tikvenjače imaju manje zahteve, ali ni tokom noći ne treba da pada ispod 10°C. Niže će izazvati stres i negativno delovati na razvoj rasada.

Balansirana prihrana biljaka

Mnogi baštovani greše kada je u pitanju prihrana mladih biljaka i forsiraju azotna đubriva koja će izazvati njihovo izduživanje. Dobiće se visoke, ali slabe presadnice. U početnoj fazi razvoja, potreban im je supstrat bogat fosforom i kalijumom koji će obezbediti razvoj jakog korena.

Prevetivne mere brige o rasadu

Ukoliko primetite pojavu izduživanja, delujte odmah. Podesiti temperaturu vazduha u prostoriji gde se drže posude sa rasadom. Ako to nije moguće, tokom noći prebacite biljke u hodnik, lođu ili drugu prostoriju koja nema grejanje.

Pikiranje paprike - koje su najčešće greške?

Nedostatak osvetljenja može da se nadoknadi onim dodatnim, pomoću fluroscentne ili led lampe. Ukoliko nemate ništa od toga, može se uz pomoć aluminijumske folije i kartona napraviti reflektujuća površina. Potrebno je komad kartona visine 40 cm presvući aluminiskom folijom i postaviti u nivou sadnica, okrenutu prema prozoru. Na ovaj način poveća će se intenzitet osvetljenja.

Ukoliko je supstrat prevlažan, prestanite sa zalivanjem. Kupite onaj kvalitetan za rasad koji će vas poštediti brojnih problema. Loš supstrat brzo gubi vodu. Njegov gornji deo može biti suv, a donji prevlažan i dovesti do truljenja korena. Situacija može biti i obrnuta, a što opet zavisi od njega. Dobar treba da obezbedi pravilan raspored vode duž cele posude.


Tagovi

Setva rasada Baštovan amater Vreme setve Nedostatak osvetljenja Pregusta setva Vlažnost supstrata Kvalitetan supstrat Aluminijumske folije


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.