Tikvice je najbolje uzgajati iz rasada zbog ranije berbe, a osetljive su na niske temperature pa je dobro pripremiti ih bar dve nedelje pre rasađivanja.
Tikvice se mogu uzgajati u zaštićenim prostorima, ali i na otvorenim površinama i to iz rasada ili direktnom setvom. Ipak, najbolje ih je uzgajati iz rasada, jer se tako dobije ranija berba.
Osetljive su na niske temperature i vrlo često stradaju, čak i ako je slabiji mraz. Zbog toga je dobro pripremiti rasad bar dve nedelje pre rasađivanja jer tako dobijamo na vremenu.
Biljke iz rasada se uzgajaju od aprila u kontejnerima ili saksijama na prozorskoj dasci ili drugim zaštićenim prostorima ili sredinom maja ako se obavlja setva na otvorenom.
Kod presađivanja na otvoreno biljke treba postupno izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti kako bi se izbegle opekotine na listovima. U početku ih iznesite na otvoreno, ali u hladovinu, pa tek onda pomalo na sunce. Na stalno mesto ih presadite kada se razvije čvrsti koren pazeći da ga ne oštetite.
Prilikom setve na otvorenom u svaki se odžak stavlja od dve do četiri semenke, a na otvorenom se sade na razmak oko 150 cm red od reda i 60 do 80 od biljke do biljke, što zavisi od bujnosti kultivara. Kako bi semenke pre nikle mogu se dan ranije potopiti u toplu vodi.
Minimalna temperatura za klijanje je 15°C, a optimalne su od 22°do 24°C pri kojima niknu za tri do četiri dana. Rast biljke se zaustavlja pri 12°C, a cvetovi otpadaju pri temperaturi nižoj od 15°C. Optimalne temperature za cvetanje i razvoj plodova su od 25 do 28°C.
Uzgoj tikvica na otvorenom - od pripreme zemljišta do pakovanja
Uzgoj može početi i kasnije, jer one rastu brzo, a dovoljne su im dve nedelje da razviju nekoliko krupnih listova, pa čak i pokoji cvetni pupoljak. Direktnom setvom u južnim krajevima mogu da se seju od početka aprila, a u kontintentalnim područjima krajem aprila i početkom maja.
Biljke iz porodice tikvenjača najbolje uspevaju na neutralnim zemljištima, a najbolja su propusna i humusna tla. Zemljište, takođe, treba da bude prozračno, propusno, bogato hranjivim materijama i vlažno, ali ne natopljeno vodom, a to se postiže odgovarajućom pripremom i đubrenjem.
Dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Nađubrena biljka će brzo rasti i stvoriti mnogo tamnozelenih krupnih listova, a ako su listovi žuti, to može biti znak nedostatka hraniva, posebno azota.
Tikvice vole puno topline i mesta zaštićena od vetra i hladnoće. Takođe vole sunce i potrebno im je najmanje 12 sati osvetljenja dnevno. Ukoliko se posade na senovito mesto izdužiće se i neće razviti dovoljno plodova, a biće i podložnije bolestima.
Na istim mestima se mogu saditi svake četvrte do pete godine. Između toga se na parceli ne smeju saditi druge biljke iz porodice tikvenjača, a dobar predusev je povrće kratke vegetacije poput salate, spanaća i slično. Dobri susedi za tikvice su dragoljub, cvekla, pasulj i kukuruz.
Tikvicama za rast treba mnogo vode, pogotovo u vreme rasta plodova. Trebalo bi ih zalivati rano ujutru ili nakon zalaska sunca i to samo na mesta oko stabljike. Ne preporučuje se zalivanje listova i plodova kako biljka ne bi postala podložnija oboljenju od gljivičnih i bakterijskih bolesti. Za dobar rast i razvoj traže od 75 do 85 odsto poljskog vodnog kapaciteta i relativnu vlagu vazduha oko 75 odsto.
U fazi rasta treba obaviti azotno đubrenje, a kod stvaranja cvetova i plodova pomažu fosfor i kalijum. Biljke je poželjno prihranjivati svake dve nedelje, a pozitivno deluju đubriva od komposta i lekovitog bilja poput gaveza i koprive.
Zasad treba da okopate čim tikvice razviju prvi stalni list, a kasnije to izbegavajte, jer lako možete da oštetite biljku pa radije malčirajte. Na taj će način zemlja biti propusna i bolje će zadržavati vlagu, a plodovi i listovi neće ležati na tlu i biće manje skloni bolestima.
Tagovi
Autorka