Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Izvoz
  • 17.03.2022. 17:00

Cena pšenice nikad viša, prolećna setva nikad skuplja, a izvoz brašna zabranjen?

Zamislite sada jednog proizvođača koji ima disperziju proizvodnje i na zalihama robe, čija je cena na berzi nikada bolja i umesto da je proda, on za setvu mora da se zaduži, kaže predsednik "Žitounije" Zdravko Šajatović.

Foto: Depositphotos/lacheev
  • 544
  • 219
  • 0

Vlada Srbije uvela je zabranu izvoza pšenice, kukuruza, pšeničnog brašna i suncokretovog ulja, da bi kasnije dozvolila izvoz rafinisanog ulja u bocama. Međutim, ovom zabranom i dalje su jako ugroženi sami proizvođači, ali i mlinari. Protiv zabrane izvoza je Udruženje mlinara i proizvođača testenina Žitounija. U razgovoru za Hrvatsku riječ predsednik ovog udruženja Zdravko Šajatović kaže da su mlinovi puni brašna i da je zabrana izvoza udarac na mlinare, a posredno i na proizvođače pšenice.

"U mlinovima trenutno ima zaliha brašna toliko da ne znamo šta ćemo s njim. Sada je bila prilika sve viškove brašna prodamo po cenama koje nisu nikad više. Popravili bi mlinovi malo svoj bilans, budući da već rade sa gubicima, jer je cena malih pakovanja brašna ograničena", kaže Šajatović.

Konstantni gubici

Ekonomske 2016./17. godine Srbija je izvezla 252.000 tona brašna, što je bilo najviše u istoriji i to u proizvodnoj godini u kojoj je pšenice bilo manje za 500.000 tona. Domaće tržište zbog tog izvoza nije bilo ni na koji način oštećeno, ističe predsednik "Žitounije".

"Ove proizvodne godine izvezli smo svega 84.000 tona brašna, što je samo nastavak petogodišnjeg pada izvoza brašna."

Kaže i da se smanjuje tražnja na ino-tržištu.

Naše tržište snabdeveno - krenuo izvoz brašna na KiM, a kvasac u Republiku Srpsku

"Isto tako, mi pune tri godine ne prodajemo brašno na Kosovu, jer su oni uveli posebnu taksu za uvoz brašna iz Srbije koja je 40 evra po toni. Uz tu taksu mi nismo konkurentni njihovom velikom proizvođaču koji uvozi pšenicu iz Srbije i prodaje svoje brašno. Za tri godine zbog toga što je stao izvoz na Kosovo manje smo kumulativno izvezli 100.000 tona brašna.

To je bio najveći gubitak tržišta. Manja je potražnja bila i kod drugih kupaca. I šta se onda dešava? Zbog trenutne međunarodne situacije skočila je tražnja i cene berzanskih roba", objašnjava Šajatović i dodaje da svi hoće da obezbede prehrambenu sigurnost.

"Na naše mlinove bila je strahovita navala i kupci su davali avans od 100 odsto samo kako bi osigurali kupovinu. I sada je to presečeno."

Domaće tržište nikada nije bilo ugroženo

Upitan za komentar na to što je Vlada uvela zabranu da bi zaštitila svoje tržište i obezbedila količine za domaće kupce, Šajatović kaže da domaće tržište nikada nije bilo ugroženo.

"Srbija je na CEFTA tržištu najveći proizvođač pšenice i izvoznik brašna. Znači, nikakav problem nije proizvesti toliko brašna da se zadovolje i potrebe domaćeg tržišta i inostrani kupci."

Ne treba zabraniti izvoz brašna - imamo ga i previše! Uvesti kvote na izvoz žitarica

Dodaje da će sada domaći proizvođači pšenice biti očajni, zbog prolećne setva koja će biti skupa.

"Samo da podsetim: cena mineralnih đubriva otišla je gore za 300 odsto, a neće moći da se nabaviti, gorivo je poskupelo. Zamislite sada jednog proizvođača koji ima disperziju proizvodnje i na zalihama robe, čija je cena na berzi nikada bolja i sada umesto da svoju robu proda po dobrim cenama i narednu proizvodnju finansira svojim novcem on za setvu mora da se zaduži", ističe Šajatović i pita zašto bi mlinovi sada kupovali pšenicu po 36 dinara kad ne mogu da prodaju brašno?


Tagovi

Izvoz brašna Izvoz pšenice Zabrana izvoza Zdravko Šajatović Domaće tržište Mlinovi Cena pšenice


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Ruska dzanarika. O njenoj otpornosti, otkupnoj ceni u topličkom okrugu i značaju u kalemljenju, čitajte uskoro na agroklubu.