Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bezbednost hrane
  • 31.10.2020. 14:00

Greške u zamrzavanju namirnica, skidanju buđi i zašto konzervans nije najbolja opcija?

Šta može prouzrokovati preterana upotreba konzervansa, da li je maslinovo ulje poželjno koristiti u pripremi zimnice, da li baciti ceo proizvod ako ga zahvati buđ, da li već odmrznutu hranu smemo ponovo zamrznuti, saznajte više u tekstu ispod.

Foto: Depositphotos/BravissimoS
  • 1.471
  • 188
  • 0

Zimski meseci donose nam i jaču hranu i raznorazne primamljive gastronomske proizvode. Kako bismo u potpunosti mogli da uživamo u njima i dobijemo sve nutritivne vrednosti, trebalo bi da ih i pripremimo tako da sačuvaju sva svojstva i kvalitet.

Ohladite namirnice pre zamrzavanja

Zalihe mesa, svežeg voća i povrća se zamrzavaju. Time namirnice zadržavaju vitamine i postojeće supstance, ali bi taj proces trebalo obaviti na što efikasniji način. Preporuka diplomiranog inženjera prehrambene tehnologije Jelene Izljamović i nutricioniste Borjane Depalo je da hranu koju želimo da odložimo u zamrzivač prethodno ohladimo.

Sveže, zamrznute ili konzervisane namirnice: Koje su hranljivije?

"Tako, pre svega, ostvarujemo uštedu energije jer već ohlađenom proizvodu treba mnogo manje vremena da se zaledi. Osim toga, temperatura je prilagođena i time možemo da izbegnemo takve šokove", navodi Izljamovićeva.

Prilikom kupovine zamrznutog voća ili povrća, dodaje Depalo, treba obratiti pažnju na to da li kesa u sebi sadrži led.

"Ukoliko ga ima to znači da sadržaj nije dovoljno zamrznut i da je ispustio određena hranljiva svojstva. Svakako, zaleđena hrana, ukoliko je dobro zatvorena, čuva sve vitamine", objašnjava Depalo.

Ne zamrzavati više puta

Međutim, namirnica koju smo jednom zamrzli ne bi trebalo ponovo da prolazi kroz isti proces. Ponovljenim postupkom se gubi vitamin C upravo zbog naglih promena temperature.

Ponovljenim zamrzavanjem gubi se vitamin C (foto: Julijana El Omari)

"Meso nikako ne smemo ponovo da zamrzavamo zato što su tu brzi momenti kvarenja i sama mikrobiologija koja ga prati je opasna. Kada su u pitanju povrće i voće možemo da uzmemo šaku, lešnika na primer, i ostatak da vratimo. Ali, gube se ta senzorna svojstva. Bolje je možda sve to odvojiti u manje količine", savet je Izljamovićeve.

Važnost čiste ambalaže

Odmrzavanje, takođe, nije preporučljivo na sobnoj temperaturi.

"Prvo treba da prebacimo u frižider 24 sata, sve treba da se odmrzne na temperaturi od četiri do pet stepeni jer bi u suprotnom došlo do smanjenja vrednosti", napominje Depalo i dodaje da je ambalaža jedna od ključnih faktora za očuvanje kvaliteta i bezbednosti.

Za vitalnost povrća zimi najbolji je trap

"Bitno je da je čista i da nema bakterija u njoj. Plodovi moraju biti očišćeni i sređeni da ne bi dolazilo do određenih kontaminacija."

Konzervas i nije tako dobra opcija

Kako bi omogućile da zimnica što duže traje, mnoge domaćice dodaju konzervans. Iako sprečava pojavu bakterija, može imati i štetno dejstvo po naš organizam.

"Naučno je dokazano da su kancerogeni i ne bi trebalo da se koriste. U zavisnosti od količine ide određena doza, ali ponekad ljudi preteruju u domaćoj radinosti. Bolje je da prave manje količine bez njega i da ponovo naprave džem ili nešto drugo. Mogu da zamrznu šljive koje će u januaru ili februaru odmrznuti i napraviti svež džem", preporučuje Depalo.

Vinobran registrovan u ćevapima u tri trgovinska lanca u Sloveniji

Stava da je drugim metodama bolje zaštiti hranu od kvarenja je i Izljamovićeva jer su, između ostalog, kako navodi, konzervansi i alergeni pa mogu delovati loše na disajne puteve i osobe koje imaju astmu će to posebno osetiti. Najbolji način je, kaže, pasterizacija.

"To je temperatura od 80 do 90 stepeni i lako se postiže. Mogu se u lonac sa vodom poređati teglice sa zimnicom, sačekati oko pola sata da voda proključa i time je proizvod zaštićen dok se ne otvori. Kada se otvori, mora da se pojede u određenom roku zato što je došlo do kontakta sa kiseonikom", objašnjava stručnjak prehrambene tehnologije.

Ipak, napominje, do kvarenja može doći čak i ako se pasterizacija obavi bez greške. U tom slučaju uzročnici su drugi - ambalaža koja nije dobro oprana ili kontaminirana kašika kojom je punjena.

Prokuvati namirnicu kad se skine buđ

Čak i ako smo preduzeli sve mere da zaštitimo zimnicu, ponekad može doći do pojave buđi. Nikako ne bi trebalo bacati ceo sadržaj tegle, smatraju naše sagovornice, jer time stvaramo samo finansijski gubitak, a buđ, ukoliko se ukloni, ne može izazvati negativne posledice.

"Prvo je treba skinuti odnosno baciti deo koji je njom zahvaćen. Kako bismo bili sigurni da je ostatak i dalje jestiv i bezbedan, moja je preporuka da ga prokuvamo. Termičkom obradom se ubijaju gljvice koje su se tu stvorile, tako da je nakon toga namirnica u potpunosti čista i može da se konzumira", navodi nutricionista.

Kiseli kupus u tegli - kako ga pripremiti i čuvati

Pored toga, dodaje Izljamovićeva, po mirisu možemo takođe proveriti da li se buđ zadržala ili ne.

"Ti mikroorganizmi puštaju toksine koji imaju neprijatan miris. Ako to više ne osećamo, onda nema opasnosti."

Smanjite upotrebu ulja

Iako postoje mišljenja da je maslinovo ulje zdravije od suncokretovog, ne bi ga trebalo koristiti u spremanju ajvara ili drugih specijaliteta koje rado iznosimo na trpezu, navode Depalo i Izljamović.

"Hladno ceđeno odnosno ekstra devičansko nije dozvoljeno u zimnici, to ide isključivo u salate i ne bi trebalo da podleže bilo kakvim promenama temperature. Maslinovo ulje od komine može da podnosi termičku obradu, ne stvara slobodne kiseoničke radikale i samim tim nije kancerogeno. Naši ljudi ponekad preteruju sa tim i onda ima više procenata masti nego što bi trebalo, to jedu uveče i onda se gojimo. Međutim, zimnica je u redu, samo treba da smanjimo upotrebu ulja", ukazuje Depalo.

Prvo što se menja u zdravoj ishrani jeste ulje - povratak hladnoceđenih

Rafinisano, dodaje stručnjak prehrambene tehnologije, ima mnogo smola koje oslobodi prilikom prženja i nakon unošenja u organizam, deponuju se u krvnim sudovima što može dovesti i do zakrčenja istih. Zato je, od biljnih, prema njenom mišljenju, najbolje imati palmino.

"Ono se može koristiti više puta, a da ne promeni svojstva hrane koja se priprema. Ima i bolji odnos masnih kiselina. I kukurzno nije loše. Ono se, na primer, u Kanadi prvenstveno koristi i broj jedan je u prometu", navodi Izljamovićeva.

I kada kupujemo već pripremljene proizvode, obavezno bi trebalo da obratimo pažnju na ove detalje i da odaberemo one koji su najpribližniji ovim standardima, poručuju sagovornice Agrokluba.


Tagovi

Zimnica Zamrzavanje proizvoda Maslinovo ulje Buđ Konzervans Jelena Izljamović Pasterizacija Borjana Depalo Palmino ulje


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.