Preporuka je da se koševi sa kukuruzom odignu malo od poda, kako bi bili zaštićeni od uticaja drugih atmosferskih pojava. Kada se sušenja odvija ovim putem, potrebno je češće kontrolisati zdravstvenu ispravnost zrna.
Posle završetka žetve i berbe kukuruza, sledeći korak jeste pravilno skladištenje i čuvanje ubranog roda, u cilju zadržavanja njegovog kvaliteta, pri čemu gubitke treba svesti na najmanju moguću meru.
Prema rečima Jovane Todorović, iz PSSRS, otkupna cena kukuruza najveću vrednost dostiže nakon žetve, kada je slabija ponuda na tržištu dok je za vreme žetve ona najniža. Iz tog razloga, velika većina poljoprivrednika odluči da ga skladišti, sve dok se ne steknu odgovarajući uslovi i bolja prodajna ponuda.
Prilikom čuvanja, mogu se javiti i znatni gubici koji ne mogu biti zanemarljivi. Zbog toga se skladišni prostor mora odgovarajuće pripremiti, za prijem zdravstveno bezbednog zrna (ili klipa), ali i kontrolu u toku čuvanja, odnosno, skladištenja.
Objekti gde se lageruje kukuruz uslovljeni su intenzitetom i obimom proizvodnje i najčešće su to razni tipovi silosa, tavana, ambara ili nekih drugih skladišnih prostorija.
Pre nego što se dopremi kukuruz, potrebno ga je mehanički i hemijski očistiti. Prostorije je neophodno isprazniti i ukloniti sve ostatke od prošlogodišnjeg roda ili nekih drugih mehaničkih frakcija. Nakon što se ovaj deo posla odradi, pristupa se dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji (DDD). Ovo predstavlja skup tehnika i mera za suzbijanje štetnih organizama, koji su prenosioci raznih oboljenja ili su njihovi rezervoari. Takođe, mogu toksično da deluju na žito i direktno utiču na zdravstvenu ispravnost robe.
Kada se primenjuju sredstva za DDD, obavezno je pridržavati se uptstva za upotrebu, uz mere zaštite ljudskog zdravlja, živtne i radne sredine.
Kako bi se održao kvalitet i bezbednost uskladištenog žita, potrebno je pridržavati se i preventivnih mera. Ovo se pre svega odnosi na plodored, izbor hibrida, zatim pravilan odabir vremena setve, adekvatna zaštita tokom vegetacije i skladištenje isključivo zdravog zrna/klipa kukuruza.
Najveći udeo vlage u zrnu je poslije berbe (u proseku oko 30 odsto) i zato bi ga trebalo u što kraćem roku osušiti na optimalni nivo za čuvanje, oko 15 odsto. Obično se sušenje obavlja u sušarama koje rade na prinicipu strujanja toplog vazduha.
Kukuruz: Važnost mesta čuvanja i temperaturnog režima sušenja
Proces se izvodi u dve faze. Prva je sušenje na višoj temperaturi, 120-130⁰C gde se sadržaj vlage snižava na 18-20 odsto, a druga faza protiče na 80⁰C, do snižavanja na 14-15 odsto. U periodu između dve faze, ugrejano zrno mora da odleži šest sati kako bi se ujednačila vlažnost.
Ako je reč o zrnu za semensku proizvodnju, proces sušenja obavlja se na nižim temperaturama, oko 45⁰C, 120 sati, da se izbegne oštećenje klice i eventualno smanjenje klijavosti.
Mali proizvođači, koji nemaju objekte za regulisanje temperature, zrno prosušuju prirodnim putem. Koš sa neokrunjenim klipovima ostavljaju na promajnim mestima, kako bi zimski vetrovi odradili svoj posao. Preporuka je da se koševi sa kukuruzom odignu malo od poda, kako bi bili zaštićeni od uticaja drugih atmosferskih pojava. Kada se sušenja odvija ovim putem, potrebno je češće kontrolisati zdravstvenu ispravnost zrna.
Pre nego što se kukuruz uskladišti, obavezno je odstraniti sve one klipove koji su promenili boju, sa ispucalim ili isklijalim zrnima. Takođe, ukloniti i sve koji su zahvaćeni infekcijom, mehanički oštećene ili koji su na drugi način zagađeni.
Naročito treba ukloniti načete od štetočina jer će unošenje ovakvog kukuruza u prostorije, omogućiti njihovo dalje razmnožavanje, što indirektno dovodi do gubitka tržišne vrednosti.
Podsetimo, žižak i moljac uglavnom prave najveće štete u skladištima, a preporuka je da se oni suzbijaju primenom ekstremnih temperatura koje su za 25 do 33 stepena izvan optimalnih, a ukoliko je potrebno mogu se upotrebiti i kontaktni insekticidi.
Tagovi
Autor
Počela žetva ječma, "pala" prva trgovanja novim rodom. Po kojoj ceni?
Vera je prva agroinfluenserka u Srbiji: "Prva ustajem, poslednja legnem"
Miodrag Stanković: Svaki proizvođač imaće svog KWS savetnika
Počela žetva pšenice: Da li će biti zaslužene zarade ili će ratari ostati "kratkih rukava"?
Ušteda danas, šteta sutra: Paljenjem strništa spaljujemo i budući prinos
Izostalo trgovanje novim rodom pšenice, cena ječma beleži rast
Šećerna repa u stresu zbog suše, opasnost od napada štetočina
Vera je prva agroinfluenserka u Srbiji: "Prva ustajem, poslednja legnem"
Damir Senjan
pre 2 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
