Prinosi pšenice će biti manji za 30 odsto? Žetva počela, ratari se ne nadaju dobroj ceni

Žetva pšenice ove godine počela je ranije. Kao i prethodnih, tako i ove, proizvođači se suočavaju sa istim problemom - koliki će biti rod, koja će biti cena i da li će pokriti troškove? I dok su jedni zbog dugovanja primorani da pšenicu prodaju, drugi će je samo "predati" u nadi da će cena uskoro biti veća.

Suva zima bez kiše i snega, ali i visoke junske temperature obeležile su ovogodišnju proizvodnju ove žitarice, pa žetva zbog toga počinje ranije. Od same setve, ratare muče i visoka ulaganja zbog primene potpune agrotehnike, a sa približavanjem žetve tu su pitanja i razmišljanja o ceni. Mnogim iskusnim ratarima dovoljno je da bace pogled niz žitno polje ili uberu par klasova kako bi znali kakav će rod biti.

Ipak, u svakom slučaju treba sačekati da mašine uđu u njive i vaga pokaže tačne prinose. Osim što pripremaju mehanizaciju, ratari pomno prate i dešavanja na berzama i strahuju da će i ove godine proći kao i prethodne kada su zbog niske cene bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.

Krajem maja trgovalo se po ceni od 23 dinara za kilogram pšenice starog roda. Takođe, imamo rekordne zalihe u silosima i čeka nas treća godina zaredom sa istorijski rekordnim zalihama. Tokom proteklih mesec dana cene žitarica i uljarica na svetskom tržištu imale su uzlazni trend kretanja.

Zaključen prvi ugovor za stočni ječam ovogodišnjeg roda - 17,80 din/kg bez PDV-a

Stručnjaci napominju da su usevi šarenoliki i razlikuju se od njive do njive, u zavisnosti od toga kada su posejani i primenjenih mera agrotehnike. Pšenica je klasala dvadeset dana ranije, u aprilu umesto u maju, a ratari strahuju da će prinos biti manji za oko 30 odsto.

Proizvodnja skupa, cena neizvesna

Poljoprivrednik iz Bačke Palanke Milan Jovicki ovih dana kosi ječam i priprema se za žetvu pšenice. Kako kaže, cena je nepoznata, a dodatna nevolja je to što mu je nedavno na parceli od 10 hektara led napravio stoprocentnu štetu. U odnosu na prethodnu godinu, zbog niske cene i nerentabilnosti, znatno je smanjio zasejane površine.

Štete na usevima posle nevremena u Bačkoj Palanci: Pao je takav led, da se ne vidi šta je bilo posejano

"Ne očekujem dobar rod, zima je bila suva, a prva značajnija kiša pala je krajem aprila. To je bilo kasno za usev. Primenio sam svu agrotehniku, uložio sam, računam tako se mora. Hektar zemljišta koje sam uzeo u arendu plaćao sam 500 evra, toliko su koštala i ulaganja, znači ukupno 1.000 evra", priča naš sagovornik.

Troškovi se tu nikako ne završavaju.

"Sada računam da će mi za košenje i prevoz trebati oko 25 do 30 litara goriva po hektaru".

Napominje da bi kilogram pšenice trebalo da košta najmanje 30 dinara plus PDV da bi mogli da se pokriju troškovi i to samo u slučaju da su dobri prinosi. Veći deo će odmah prodati da isplati arendu. To je i jedini razlog zašto seje pšenicu, jer novcem od ovog useva ratari prvo plaćaju dugove.

Jovicki kaže da je situacija pred žetvu godinama unazad uvek ista: neizvesnost, cena nepoznata i na kraju niska, ulaganja su sve veća. Zato će naredne godine dodatno smanjiti površine pod pšenicom.

Pšenica zbog slame i plodoreda 

Na parcelama porodice Feđver iz Tovariševa žetva ranih sorti pšenice je počela.

"Pali su prvi otkosi, na prvim uzorcima vlaga je 13, a hektolitar 80. Teško je pre merenja reći koliki je rod, ali očekujemo oko 4,5 tone po jutru", priča nam Zora Feđver, dodajući da ove godine imaju 90 jutara pod pšenicom.

Seju je najviše zbog plodoreda i slame, jer se bave stočarstvom. Imaju sopstveno podno skladište i neće je sad prodavati. Čekaće, kako kaže, malo bolju cenu, ali kao i uvek - niti će puno dobiti niti će izgubiti, za razliku od drugih proizvožača koji su sad prisiljeni da prodaju rod po niskoj ceni zbog čega će biti u ozbiljnom gubitku.

"Svake godine je sve isto. Cena se ne zna, otkupljivači taktiziraju, a mi proizvođači znamo da je proizvodnja veoma ozbiljan posao koji košta. Uradili smo jesenju pripremu zemljišta i tretiranje protiv štetočina, čak tri puta smo suzbijali miševe i voluharice, štitili usev od bolesti. Da ne govorim koliko košta deklarisano seme, mineralno đubrivo, gorivo, zakup. Ni jedna agrotehnička mera se ne sme propustiti."

Manje zasejanih površina pod ratarskim kulturama, rekordi se ove godine ne očekuju

Ratari koji su aktivni na društvenim mrežama gde razmenjuju svoja iskustva uglavnom tvrde da bi prinos od šest tona po hektaru, sa cenom od 35 dinara mogao pokriti troškove. Cene bi trebalo da budu određene jasnom računicom - odnosom ulaganja i prinosa. Ali, u praksi je uvek drugačije. Zato ratari pomno prate dešavanja na berzama u nadi da će se cene na našoj približiti i usaglasiti sa cenama na svetskim berzama.

Neko prodaje, a neko predaje

Kako prenose mediji, Zadružni savez Vojvodine izračunao je da proizvodnja ovogodišnjeg žita od 5,5 tona po hektaru ratara košta oko 163 hiljade dinara. To znači da trenutna cena pšenice od 21 do 23 dinara, kako kažu, nikako ne bi mogla da pokrije troškove proizvodnje.

Mnogi poljoprivrednici vuku dugove iz prethodne godine, a ukoliko sada budu imali niže prinose, situacija će biti dodatno otežana. Zbog dugogodišnje nesigurnosti neće imati razloga za ponovnu setvu. U svakom slučaju, biće primorani da odmah nakon žetve prodaju dobar deo roda, dok će drugi svoju pšenicu "predati" u nadi da će za mesec ili dva cena biti prihvatljivija.