• Govedarstvo
  • 16.11.2020. 16:00
  • Srednjobanatski okrug, Vojvodina, Orlovat, Zrenjanin

Mlečno govedarstvo u Banatu: Voditi knjige, ulagati u proizvodnju i imati zaradu svakog meseca

Ovo je naporan posao koji zahteva svakodnevno angažovanje bez mogućnosti odmora jer životinje svakodnevno treba hraniti, kaže Tanja Prohaska iz Orlovata i dodaje da za razliku od ratarstva, gde se novac dobija tri puta godišnje, stočarstvo zaradu donosi svakog meseca.

Foto: Bigstock/dolgachov
  • 696
  • 584
  • 0

Jedna porodica iz Orlovata kod Zrenjanina poljoprivredom se bavi više od 70 godina, pretežno stočarstvom i ratarstvom. Jedna od specifičnijih stvari u vezi sa ovim gazdinstvom jeste to što ga vodi žena - Tanja Prohaska. O njoj i njenom obrazovanju i nemogućnosti da nađe posao se dosta pisalo po medijima. Zaista je začuđujuće što je Prohaska kao magistar tehničkih nauka imala poteškoća sa zaposlenjem. Međutim, tok života odveo ju je na sasvim drugu stranu.

Tek svaka šesta žena na selu - vlasnica nekretnine

"Nikada nisam mislila da ću se baviti poslom koji danas radim. Težila sam da 'skupim' što više diploma, verovala sam da će mi to pomoći da nađem posao. Dogodilo se suprotno - upravo diplome bile su mi kamen spoticanja kada je reč o poslu u struci. Ipak, sve što se dogodilo u stvari me je motivisalo da se dokažem u poslu u kom sam sada, odnosno, u vođenju poljoprivrednog gazdinstva", uvela nas je Prohaska u svoju poslovnu i životnu priču.

Sa dolaskom snajke i tanjirača i traktor

Orlovatsko gazdinstvo nastavlja se tradicionalno: otac Tanjinog svekra takođe se bavio poljoprivredom, svekar i svekrva isto, pa su Tanjin suprug i ona odlučili da ostanu na selu i nastave porodični posao. Njen dolazak, međutim, doneo je novitete.

"Kada sam, pre 10 godina, stigla u Orlovat, nisam imala previše posla. Moj zadatak bio je da pratim konkurse i subvencije - tako smo odmah po mom dolasku dobili subvencije od 60 odsto za kupovinu vučne tanjirače. Ubrzo smo konkurisali i za dobijanje državne zemlje pravom prečeg zakupa za stočare. Te godine kupili smo i veći traktor."

Poljoprivreda je i vođenje knjiga i plaćanje poreza

Broj grla je, od kada je Tanja tu, udvostručen - muznih krava kojih je nekada bilo 23, sada je 45, dok je ukupan broj grla na farmi 58. Ovi podaci, između svih drugih koje sagovornica revnosno prati, potvrđuju da porodica Prohaska odlično napreduje u poslu.

"Gazdinstvo se bavi stočarstvom i ratarstvom, a od ratarskih kultura zastupljeni su: pšenica, kukuruz i suncokret. Pratimo plodored i svake četvrte godine nosimo zemlju na analizu da bismo imali uvid koje je đubrivo i u kojoj meri potrebno zemljištu", saznali smo od naše sagovornice.

Da je poljoprivreda posao koji pretežno obavljaju muškarci, potvrđuje i sagovornica. Njen muž obrađuje zemlju i zajedno sa svojim ocem muze krave i hrani ih, dok je Tanja zadužena za računovodstvo, plaćanje poreza i računa, a takođe i vođenje knjiga koje se tiču umatičenih grla stoke. Ipak, šta god treba da se radi, učestvuje čitava porodica.

Šta se dobija vođenjem knjigovodstva na poljoprivrednom gazdinstvu?

"Dokumentacija je obimna, a država svake godine uvede neku promenu ili novinu. Na primer, svaka krava ima svoj karton u koji se uredno beleži datum osemenjavanja, bik, teljenje, povađanje. Potrebno je čuvati širetu od bika i imati potvrdu od veterinara kada je krava osemenjena. Uz to, nepohodno je veterinarskoj stanici prijaviti svaku promenu, tu spadaju prijava i odjava krava, prijava teleta i njegova odjava prilikom prodaje. Dvaput godišnje dolaze veterinari da vade krv životinjama i da utvrde njihovo zdravstveno stanje", kaže naša sagovornica i dodaje da u svim ostalim poslovima pomažu i svekar i svekrva.

Četvoro rade oko krava, a peti - pastir ih čuva (foto:Tanja Prohaska)

"Oni rade koliko i mi mlađi i uvek su nam veliki oslonac. Kada je reč o štali i kravama, kada je potrebno radim sve osim muže. Nas četvoro radimo oko krava, a pastir koji ih čuva je peti. Svekrva i ja vučemo mleko do laktofriza i spremamo obroke, a svekar i suprug muzu krave i hrane ih. Oko čišćenja smo angažovani svi, a ponekad imamo i sezonskog radnika koji čisti štalu. Ali je sezonskog radnika teže naći - malo ko hoće da radi u štali, svi radije beru paprike, jagode, maline."

Precizni obroci za svako grlo

U orlovatskom gazdinstvu sva su grla umatičena, a reč je rasama o crveni i crni holštajn i imaju nekoliko simentalki.

"Naše krave su u vezanom sistemu. Početkom proleća, tokom leta i jeseni one su u polju na ispaši. Kada se vrate, čeka ih koncentrovani deo hrane koja obuhvata prekrupu, koncentrat vitamina, suncokretovu sačmu, kvasac i sodu bikarbonu - za bolje varenje hrane i stočno brašno. Svako grlo se tretira kao jedinka i obroke dobijaju u zavisnosti od fiziološkog stanja, faze laktacije, količine mleka i reproduktivnog statusa", kaže Prohaska i dodaje da krave koje su na početku laktacije dobijaju više hrane, kako koncentrovane tako i kabaste.

Kako hraniti i paziti na kondiciju junica prvotelki?

"Vodimo računa da se veći deo krava teli tokom jeseni i zime jer su tada na vezu i njihova produkcija je tada maksimalna."

Na dnevnom nivou ovo gazdinstvo trenutno predaje 320 litara mleka dnevno, dok se u zimskom periodu, kada je većina krava u fazi laktacije, preda i 550 litara. Sve količine mleka već tri godine otkupljuje Pančevačka Mlekara, i porodica Prohaska zadovoljna je tom saradnjom.

"Prošle godine smo predali 119.000 litara mleka, za ovu godinu ćemo u litru tek znati na kraju godine. Zadovoljni smo razvojem, ali nova ulaganja tek predstoje. Želja nam je da izgradimo novu štalu i izmuzište. To bi nam mnogo olakšalo posao, jer bismo čišćenje štale obavljali kašikom i traktorom, a ne ručno kao sada. Naravno, planiramo kupovinu novog traktora i kupovinu zemlje i krava", kaže naša sagovornica.

Naporan posao, ali zarada sigurna

Problem sa kojim se suočavaju jesu subvencije, ali zbog drugog razloga od uobičajnog.

"Jako smo veliki za državne subvencije - na prmer, država daje subvencije gazdinstvima koja imaju do 19 umatičenih grla, a mi imamo skoro troduplo više, a nismo dovoljno stasali za korišćenje sredstava iz IPARD fondova. Tako da ulažemo iz sopstvenih izvora onoliko koliko imamo, što je malo da bi se ispunile želje za opstanak u poslu i za napredak."

Do sada za IPARD investicije žena na selu isplaćeno 165,5 miliona dinara

Tanja Prohaska se za kraj osvrnula na bavljenje govedarstvom i otežavajuće okolnosti.

"Ovo je naporan posao koji zahteva svakodnevno angažovanje bez mogućnosti odmora jer životinje svakodnevno treba hraniti. Ustaje se veoma rano, oko četiri ujutro, a jutarnji poslovi traju sve do osam časova. Popodnevne obaveze počinju oko 14 časova i završavaju se s mužom oko 19h. Mladi i drugi koji razmišljaju da počnu da se bave ovim poslom moraju prihvatiti činjenicu da nema odmora, slava, vikenda, ali se najveća prednost ogleda u zaradi", ističe naša sagovornica i dodaje da za razliku od ratarstva, gde se novac dobija tri puta godišnje, stočarstvo zaradu donosi svakog meseca.


Tagovi

Mlečno govedarstvo Tanja Prohaska Krave Prinos mleka Vođenje knjiga Subvencije u stočarstvu Nabavka traktora Veštaćko osemenjavanje


Autorka

Aleksandra Idvorjan

Više [+]

Zaljubljenik u književnost, zelenilo proleća, vrelinu letnjeg sunca i reku Tisu.