Za odgajivače goveda, proizvođače mleka, mesa i rasplodne stoke u narednih 40-ak dana preklapaju se dva izrazito važna posla, a to su spremanje kukuruzne silaže i setva trava i detelina. O tome koliko budu uspešni u tim poslovima, zavisiće naredna godina proizvodnje.
Pola hektara kvalitetne krme i 0,3 ha kukuruzne silaže po kravi neophodno je osigurati godišnje kao osnovu održive proizvodnje mleka. Uz kvalitet uzgoja krava i solidne, funkcionalne stajske objekte, dovoljna količina i visok kvalitet krme preduslov su isplative govedarske proizvodnje. Kontinuirani stručni rad u saradnji sa terenskim inženjerima, savetodavcima za proizvodnju krme i ishranu osigurao je brojnim našim uspešnim govedarima stabilnost i dugoročnu održivost proizvodnje.
Ipak, ima i onih drugih, koji nikako ne uspevaju poštovati osnovni standard ishrane krava, a to je voluminozna krma po volji. Iskustvo pokazuje da iskorak poljoprivrede u tom smeru znači po pravilu prekretnicu prema bržem razvoju i mogućnostima za ulaganja u modernije tehnologije koje su neophodne.
Za odgajivače goveda, proizvođače mleka, mesa i rasplodne stoke u narednih 40-ak dana preklapaju se dva izrazito važna posla, a to su spremanje kukuruzne silaže i setva trava i detelina. O tome koliko budu uspešni u tim poslovima, zavisiće naredna godina proizvodnje. Tu je izuzetno bitna dobra organizovanost, pravovremenost, računanje i naravno odgovarajuća, efikasna mehanizacija - hronično nam nedostaje sistem efikasnijeg korišćenja mašina.
Deteline dolaze prve - njih bi trebalo sejati čim to uslovi vlažnosti zemljišta dozvole, ali svakako pre kraja prve dekade septembra. Pod detelinama u širem smislu podrazumevamo naravno i kraljicu krmnih useva lucerku, koja je u povoljnim uslovima u mnogim delovima zemlje svakako prvi izbor za glavnu krmnu biljku.
Šta tačno sejati na kojoj parceli, koje sorte i mešavine izabrati i na šta sve treba obratiti pažnju, razboriti stočari uvek će se konsultovati sa svojim stručnim savetodavcima - lokalno na svom području.
Stajsko đubrivo ima u proizvodnji krme presudnu važnost. Deteline, trave i detelinsko travne smese uglavnom se seju po strništu nakon letnje i rano - jesenje temeljne pripreme zemljišta, koja podrazumeva i hemijsku analizu, eventualno podrivanje, kalcizaciju i svakako zaoravanje što veće količine stajskog đubriva (u različitim oblicima).
Tu je izrazito važna optimalna razmera broja stoke i površine zemljišta koje se obrađuje. U govedarstvu je optimalni odnos stoke i zemljišta 2-2,5 uslovna grla po hektaru (1-1,5 krava/ha + podmladak). Ako je to tako, onda je govedarskoj proizvodnji na raspolaganju svake godine, po svakom hektaru 40-50 tona visokovrednog organskog đubriva! To je pravo bogatstvo! Gledajući samo na tri glavna makro hraniva, za većinu glavnih useva koje stočari seju, stajskim đubrivom podmiri se više od 70% potreba u N:P:K hranivima. O organskoj materiji i svim drugim vrednostima stajnjaka i koliku dugoročnu dobrobit gazdinstvu znači, raspravite svakako sa svojim terenskim savetodavcem.
Pravilan, široki plodored stočarskim gazdinstvima ne bi trebao biti problem, ipak, na nekim područjima, u težim uslovima gazdinstva, neophodno je pomno planirati i uložiti dodatni napor i sredstva da bi se bar deo parcela "osposobio" za setvu zahtevnijih useva, a to su deteline, lucerka, soja, ječam… Vrlo često tek nakon dosta vremena, odgajivači sagledaju dobrobit koju im je donelo ulaganje u poboljšanje parcela na kojima kontinuirano mogu sejati te uslove, posebno leguminoze, koje višestruko vraćaju uloženo.
Dakle, bez obzira o kojim se krmnim biljkama radi, nepisano je pravilo za orijentaciju da treba imati na proleće za košnju 0,5 ha dobre krme po kravi. Ako ne posejete, nećete ni kositi!
Silaža čitave biljke kukuruza u našim kontinentalnim, nizijskim područjima je nezamenjivo, super isplativo energetsko voluminozno krmivo u govedarskoj proizvodnji. Stvarno je neshvatljivo da još uvek dobar deo proizvođača mleka ostaje bez silaže u obroku krava već početkom proleća !? Pa "kukuruzna smo zemlja", silaže mora biti u obroku muznih krava 366 dana u godini!
Kukuruzna silaža koja se počinje spremati ovih dana mora "dočekati Božić 2020." Klimatske promene su sve izraženije i nikada ne znamo što nas čeka iduće vegetacijske sezone. Krmu treba u povoljnim sezonama proizvoditi i za zalihe, a to je upravo slučaj i sa kukuruznom silažom. Ako ostvarujete solidne prinose kukuruzne silaže od 40-50 tona po hektaru (14-18 tona suve materije po hektaru), za celogodišnju ishranu biće vam dovoljno 0,25-0,30 ha po kravi kukuruza za silažu. Naravno, neophodni su dobri skladišni kapaciteti, pravilno čuvanje, konzerviranje (sigurno pokrivanje sa opterećenjem).
Često se najvažniji parametar u planiranju spremanja i korišćenja kukuruzne silaže smetne s uma - to je brzina izuzimanja iz silosa, koja je presudna za stabilnost silaže, sprečavanje kvarenja i gubitaka. Ukupna dužina silosnih prostora za celogodišnju ishranu silažom mora biti najmanje 100 metara?! Jer izuzimati se mora najmanje 30 cm dnevno ili dva metra nedeljno, inače bi vazduh brže prodirao u dubinu silosa, što ne smemo dozvoliti. Dakle, tom najvažnijem parametru moraju se prilagoditi dimenzije silosa s obzirom na broj stoke i količinu silaže koju treba spremiti. I tu je važno računanje gde je poželjno svakako da potražite pomoć svojega savetodavca.
Autor: Damir Pejaković, diplomirani agronom., Ministarstvo poljoprivrede
Tagovi
Vakcina protiv ptičjeg gripa nije dovoljna zaštita - šta je još potrebno uraditi?
Telad u Mačvi do 820 din/kg, cena prasića do 650 din/kg
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
Jovana Cvetković
pre 3 nedelje
U profesorkinom kabinetu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nema čega nema 😁
