• Prepeličija jaja
  • 23.07.2020. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Mnoge koristi od japanskih prepelica - jaja za zdravlje, ljuske za đubrivo

Zbog svih ovih blagodeti koje se dobijaju iz samo jedno malog jajeta, Igor Šarović (43) iz Veternika, prigradskog naselja pokraj Novog Sada rešio je pre osam godina da uzgaja prepelice. 

Foto: WikimediaCommons/Thennicke
  • 148
  • 36
  • 0

Mnogi se slažu kako su jaja japanskih prepelica odličan dodatak u lečenju mnogih bolesti, a spisak u kom one pomažu je 'podugačak'. Odlična su u borbi proziv visokog krvnog pritiska, koriste se kod osoba koje imaju bronhijalnu astmu, migrenu, povišeni holesterol, dijabetes. Ova sućušna šarena jaja preporučuju se deci u razvoju i onoj koja imaju slabiji apetit.

Jedno malo prepeličje jaje ima mnogo više hranjivih sastojaka u odnosu na kokošija, jer u sebi sadrže čak 13 odsto belančevina i 11 odsto masti. Bogata su mineralima, vitaminima i esencijalnim aminokiselinama.

Jaja japanske prepelice lek budućnosti?

Reč je o dijetalnoj hrani koja sadrži biološki aktivne materije, a verovali ili u odnosu na jaja domaćih koka sadrže čak pet puta više fosfora, osam puta više gvožđa, šest puta više vitamina B1 i 15 puta više vitamina B2.

Krenuo sa pet prepelica, danas broji 300

Zbog svih ovih blagodeti koje se dobijaju iz samo jedno malog jajeta, Igor Šarović (43) iz Veternika, prigradskog naselja pokraj Novog Sada rešio je pre osam godina da uzgaja prepelice. Ovo je još jedna potvrda kako se mladi ljudi sve više okreću poljoprivredi i na svu sreću, u svom poslu su veoma uspešni. Vole ono što radi, a još lepše je kad od svog posla mogu i da zarade. 

Iako nije završio poljoprivrednu školu, već gimnaziju "Svetozar Marković" u Novom Sadu, Igor se na svojoj farmi prepelica veoma uspešno bavi kako izvođenjem prepelica iz inkubatora, tako i proizvodnjom prepeličjih jaja. 

Japanske prepelice - neiskorišćen potencijal

"Uzgojem pepelica počeo sam da se bavim pre osam godina. Tada sam kupio jato od pet prepelica i to je bio početak. Međutim taj broj se linearno povećavao, tako da ih trenutno imam oko 300, od čega su 220 nosilje, a ostalo mužjaci. Odnos u jatu je 1:3 (mužjak-ženka), što je važno za procenat oplođenosti jaja", priča Šarović. 

Prema njegovim rečima, prepelice nisu preterano zahtevne ptice kada je reč o njihovim uslovima držanja. Kako i kokoškama, potrebno joj je svetlo 24 sata dnevno, da bi imala pristup hrani i vodi. Pošto je po prirodi plašljiva životinja, umeju da se pojave problemi usled nagle promene osvetljenja u prostoriji, zvukova prirodnih neprijatelja.

Sveža voda i čišćenje kaveza obavezni

Naš sagovornik navodi da su najveći prirodni neprijatelji ove živine; sova i mačka, a uznemirava ih u manjoj meri i lavež pasa. Međutim, oni nešto opasniji predatori jesu tvor, lasica i kuna, te je veoma bitno dobro obezbediti prostoriju kako se neka od ovih grabljivica ne bi ušunjala i napravila veliku štetu.

Prepelicama je potrebno obezbediti prostor u kom će biti zaštićene od predatora (foto: Ljiljana Milovanović)

"Mi naše prepelice hranimo hranom za koke nosilje uz dodatak energetskih hraniva radi povećanja procenta proteina i minerala. Moje jato od 300 prepelica se hrani dva puta dnevno što je uslovljeno veličinom posude za hranu. Potrebno je da uvek imaju pristup svežoj vodu. Čišćenje kaveza se sprovodi jednom nedeljno, što je uslovljeno veličinom kaveza. U odnosu na kokoške, prepelice su mnogo otpornije ptice, što se tiče bolesti kao i dužine životnog veka kao ptice nosilje."

Prepeličija jaja za svakog ko se izlaže naporu

Takođe njihov metabolizam je veoma brz, tako da počinju da nose jaja već između 5. i 6. nedelje života. Jaja koja se koriste kao pomoćno lekovito sredstvo su od nosilja starosti dva meseca.

Samo oplođena jaja japanskih prepelica su i lekovita

"Prepeličije jaje u odnosu na kokošije ima najmanje sedam puta više magnezijuma, a ostalih vitamina i minerala i desetostruko više. Tako da jedno prepeličije jaje po sadržaju vitamina i minerala zamenjuje pet kokošijih. Pored toga sadrže i esencijalne aminokiseline koje ulaze u sastav naših gredivnih ćelija. Pri tom ne sadrže loš holesterol. Mogu ih koristiti deca, osobe sa oslabljenim imunitetom, sportisti, osobe koje se oporavljaju nakon operacija, hronični bolesnici i svi koji se izlažu naporima u svakodnevnom životu", priča ovaj Veterničanin i dodaje da dva puta godišnje nosi jaja na analizu zdravstvene ispravnosti jaja na Naučni institut za veterinu u Novom Sadu.

Prodaju i piliće za dalji uzgoj

Objašnjava da se jaja piju živa na prazan stomak ko ih pije kao terapiju. Mogu se pripremati kao i kokošija jaja u svim jelima. U tom slučaju, pet prepeličijih jaja zamenjuje jedno kokošije. Šarović navodi kako su zatvorili ceo krug, te osim jaja i mesa, prodaju i piliće za dalji uzgoj. Cela ova njegova priča je ekološka i zato se ništa ne baca.

Sagovornik navodi da i ljuske od prepeličjih jaja mogu da se iskoriste. Njih suše i ručno melju, te ih koriste kao đubrivo na tek posađenim paprikama, jer su kako kaže prepune kalcijuma. Takođe i kada se čiste, sve što ostane iza njih koristi se kao organsko stajsko đubrivo. Pojedinci čak kupuju ove ptice kao ljubimce, jer je reč o ukrasnoj živi. 

Ali, to nije sve vredna porodica Šarović od viška jaja pravi ručno rađenu testeninu, a reč je o rezancima za supu, širokim rezancima za razna jela. Igor  s porodicom planira da u dogledno vreme prepelice preseli na plac u Srem, gde bi pored njih gajio koke, jarebice i morke. Prepeličja jaja dostavlja lično na teritoriji Novog Sada i Beograda, a jedno jaje već osam godina košta 10 dinara


Tagovi

Uzgoj prepelica Prepeličija jaja Meso prepelice Ljuska jaja Lekovitost jaja Igor Šarović Prirodni neprijatelji Plašljiva životinja


Autorka

Ljiljana Milovanović

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.