Registrovani uzgajivač japanskih prepelica, Stefan Milošev trenutno ima jato od oko 130 prepelica, koje dnevno daje oko 80 jaja. Njegovo jato se u sezoni povećava, tako da dnevna proizvodnja jaja tada dostiže oko 150 jaja. On napominje da su ova jaja višestruko korisna zato što su izuzetno bogata vitaminima, mineralima i aminokiselinama, dodajući da po hranljivim vrednostima jedno prepeličje jaje zamenjuje pet kokošijih.
Gajenje japanskih prepelica (Coturnix japonica), o kojima se u Srbiji i dalje nedovoljno zna, može da bude značajna dopuna kućnog budžeta. I dok se ove životinje u Japanu, Italiji, Britaniji i Francuskoj, koriste mnogo više u ishrani i gaje po industrijskim principima, farmerska proizvodnja jaja od japanskih prepelica u našoj zemlji nije zaživela.
Uzrok su potencijalni kupci, koji su nedovoljno obavešteni o lekovitim osobinama ovih jaja, zbog čega je i tražnja mala u poređenju sa razvijenijim zapadnoevropskim zemaljama.
Registrovani proizvođač, Stefan Milošev, iz Sombora, kako prenosi RTV, počeo je da prodaje prepeličja jaja 2013. godine. Prema njegovim rečima, tražnja je različita od sezone do sezone, ali je i dalje vrlo mala, jer kupci često osećaju odbojnost prema konzumaciji sirovih jaja japanske prepelice, zato što nisu upoznati s njihovim lekovitim dejstvima ili imaju predrasude da su veoma skupa.
Milošev smatra da u Srbiji postoji dobar potencijal da se japanske prepelice gaje masovnije, ali on nije iskorišćen. Jedan od razloga je i to što je svest naših ljudi drugačija nego u zemljama, u kojima se uveliko zna koliko su lekovita jaja od prepelice. Stefan kaže da kod nas ljudi počinju da konzumiraju prepeličija jaja samo onda kada imaju neki teži zdravstveni problem. On dodaje da se naši sunarodnici tek tada okreću prirodi i uzimaju altrenativne lekove ili antibiotike poput prepeličijih jaja.
Stefan Milošev trenutno ima jato od oko 130 prepelica, koje dnevno daje oko 80 jaja. Njegovo jato se u sezoni povećava, tako da dnevna proizvodnja jaja tada dostiže oko 150 jaja. On napominje da su ova jaja višestruko korisna, zato što su izuzetno bogata vitaminima, mineralima i aminokiselinama.
Po hranljivim vrednostima jedno prepeličje jaje zamenjuje pet kokošijih.
Milošev kaže da prosečan životni vek japanske prepelice traje oko dve godine, napominjući da jaja moraju biti oplođena da bi bila lekovita, pa u istim kavezima on drži i ženke i mužijake. Takva jaja su stvorena za život i u njima su aktivirani svi nephodni enzimi koji su najdelotvorniji za ljudski organizam u ishrani.
Milošev godinama prati tržište, a tvrdi da uzgajivač mora dobro da poznaje prepelice da bi mogao ih gaji. On podseća na to da se prepeličja jaja mogu konzumirati samo sveža ili najduže 60 dana ukoliko se čuvaju na propisanoj temperaturi. Stefan dodaje da velika jata proizvode veliku količinu prepeličijih jaja, pa ako tržište nije zahtevno, jaja mogu propasti.
Stručnjaci tvrde da su japanske prepelice vrlo otporne prema mnogim bolestima, pa su upravo iz tog razloga one izvanredne za jačanje ljudskog imuniteta. Meso japanske prepelice se zbog visokog sadržaja belančevina i vitamina posebno preporučuje trudnicama i deci. Na kraju treba reći to da, uprkos činjenici da u našoj zemlji postoji potencijal za gajenje, ozbiljnija proizvodnja japanskih prepelica ipak zavisi od tržišnih potreba, pa će to u budućnosti trasirati put kojim će se razvijati ova oblast živinarstva.
Foto: Marco Verch / Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
