• Analiza mleka
  • 13.10.2018. 10:30

Nepravilna ishrana utiče na pojavu oboljenja kod krava

Hemiјskom analizom mleka dobijaju se parametri mlečne masti, proteina i uree, koji mogu da ukažu na kvalitet ishrane mlečnog grla, mogućnost pojave oboljenja i na nutritivni, metabolički i energetski status mlečnog grla.

Foto: Pixabay / neelam279
  • 1.727
  • 129
  • 0

Posledica povećane proizvodnje mleka kod krava je povećana učestalost metaboličkih oboljenja, sa 19% na 53%. То dovodi do prevremenog isključivanja krava iz proizvodnje. Najčešći razlog ovih oboljenja su greške u tehnološkom procesu, prvenstveno u ishrani. Visoka proizvodnja mleka zahteva sistem ishrane koji se značajno razlikuje od tradicionalnog načina ishrane, koji je primenjivan kod rasa krava koje nemaju genetsku predispoziciju za visoku proizvodnju mleka.

Ukoliko ishrana ne prati fiziološke procese, dolazi do poremećaja

Visoko mleečna grla imaju pojačane neuro-endokrine regulacije metaboličkih funkcija. Ukoliko ishrana (nutritivni status) ne prati fiziološke procese, kod ovih grla, dolazi do značajnih poremećaja u metabolizmu, produkciji mleka, reproduktivnim sposobnostima, a dovodi i do pojave većeg broja oboljenja.

Utvrđivanje sastava sirovog mleka koristi se u kontroli nutritivne vrednosti mleka. Na osnovu naučnih istraživanja, rezultati dobijeni u tim kontrolama mleka mogu da se iskoristite u dijagnostičke svrhe u sklopu programa praćenja i kontrole ishrane i zdravlja grla koja su u laktaciji, nisu u periodu zasušenja.

Zasušivanje vimena muznih krava

Analizom do zaključaka

Hemijskom analizom pojedinačnih ili zbirnih uzoraka mleka krava, dobijaju se podaci o koncentraciji masti, proteina i uree, kao i njihov međusobni odnos. Ovi podaci ukazuju na izbalansiranost hraniva koja se koriste u ishrani krava i daju mogućnost procene nutritivnog, metaboličkog i energetskog statusa mlečnog grla u svakoj fazi laktacije. Na osnovu procene nutritivnog, metaboličkog i energetskog statusa mlečnog grla, mogu se izvesti zaključci zašto je došlo do opadanja produkcije mleka ili pojave nekog oboljenja.

Nakon telenja koncentracija masti je najviša

Procenat mlečne masti u mleku zavisi od rasne pripadnosti grla. Kod krava holštajn rase iznosi 3,2% do 3,6%, dok je kod krava simentalske rase u intervalu od 3,6% do 4,0%. U okviru iste rase koncentracija masti u mleku krava varira zavisno od ishrane krava, njihove starosti, faze laktacije kao i godišenjeg doba u kome se uzima uzorak mleka za analizu. Starije krave imaju nižu koncentraciju masti u mleku. Odmah nakon telenja koncentracija masti je najviša, zatim opada od 25. do 50. dana laktacije, a onda se opet povećava do 250. dana laktacije. Tokom toplih letnjih meseci u kojima je visoka relativna vlažnost vazduha, koncentracija masti u mleku opada.

Krava
Procenat mlečne masti u mleku kod krava simentalske rase iznosi od 3,6% do 4,0% (Foto: V.P. Luković)

Ishrana bogata sirovim vlaknima dovodi do porasta koncentracije masti 

Ishrana bogata sirovim vlaknima dovodi do porasta koncentracije masti u mleku, dok je ishrana koncentrovanim hranivima praćena smanjenjem koncentracije masti u mleku. U slučajevima kada su vrednosti masti u mleku veće od očekivanih za posmatranu rasu kojoj pripada mlečno grlo i kada je masnoća na visokom nivou tokom cele laktacije, u ishrani prevladava kabasta hrana sa dosta celuloze, koja povećava masnoću mleka.

Ishrana bogata proteinima povećava sadržaj proteina u mleku

Kod holštajn rase koncentracija proteina u mleku iznosi prosečno 3,06%, dok je kod simentalske rase oko 3,4%. Fiziološke varijacije koncentracije proteina u mleku zavise od gotovo istih faktora od kojih zavisi i variranje koncentracije masti u mleku, a isti uticaj ima i faza laktacije, starost krava i godišnjeg doba. Ishrana bogata proteinima, pogotovo nerazgradivim u buragu, povećava sadržaj proteina u mleku. Niskoproteinska ishrana dovodi do smanjenja koncentracije proteina u mleku krava. Smanjenje koncentracije proteina u mleku ispod donje fiziološke granice najčešće je povezano sa unosom hraniva koja su siromašna u proteinima,  dok je porast koncentracije proteina u mleku posledica ishrane bogate proteinima. Visok procenat proteina mleka može biti i posledica oboljenja mlečne žlezde odnosno pojave mastitisa.

Mastitis - najčešće infektivno oboljenje krava

Opšte prihvaćen parametar za kvalitet mleka je broj somatskih ćelija i on ukazuje na postojanje upale vimena (mastitis). 

Koncentracija uree i proteina u mleku - procena snabdevenosti krava energijom i proteinima

Fiziološka koncentracija uree u mleku krava varira od 2 mmol/l do 6 mmol/l i varijacije su izrazite, a zavise od nutritivnih faktora, sezone, starosti krava, stadijuma laktacije i telesne mase. Koncentracija uree varira i tokom dana. Najviša je četiri do šest sati nakon hranjenja, a najniža neposredno pre hranjenja. Od nutritivnih faktora najznačajniji je odnos energije i belančevina u obroku krava.

Na osnovu koncentracije uree i proteina u mleku može se izvršiti procena snabdevenosti krava energijom i proteinima.  Krave su optimalno snabdevene proteinima i energijom u obroku ako je koncentracija proteina veća od 3,2%, a uree manja od 4 mmol/l. Povećanje koncentracije uree u mleku iznad 4 mmol/l uz povećanje koncentracije proteina ukazuje na višak proteina u obroku. Smanjenje koncentracije proteina u mleku ispod 3,2%, uz povećanje koncentracije uree ukazuje na manjak proteina u obroku krava. U slučajevima kada je smanjena koncentracija uree i proteina u odnosu na referentne vrednosti, mlečna grla nemaju dobro izbalansiranu ishranu, imaju loš energetski i proteinski status.

Manje masti i proteina - krave nisu pravilno hranjene

Na osnovu koncentracije proteina i masti u mleku i njihovog međusobnog odnosa dobija se potpunija slika energetskog statusa mlečnog grla.  Krava se nalazi u stanju uravnoteženog energetskog bilansa ako je koncentracija proteina u mleku viša od 3,2% a koncentracija masti između 3,5  4,5%. U slučaju povećanja koncentracije masti u mleku, a smanjenja koncentracije proteina, krave ulaze u stanje negativnog energetskog bilansa. Pojavom negativnog energetskog bilansa, krave da bi održale svoju proizvodnost i nadoknadile manjak energije, pokreću sopstvene rezerve masti.  Ovakvo stanje krava dovodi do povećanja sadržaja masnih kiselina u krvi i direktno utiče na procese u mlečnoj žlezdi i može dovesti do obolenja jetre krava. Ako su koncentracije masti i proteina u mleku manje od referentnih vrednosti znači da krave nisu hranjene u skladu sa svojim potrebama.  

Kod krava na početku laktacije izraženiji je negativni energetski bilans

U većem broju slučajeva kod krava na početku laktacije izraženiji je negativni energetski bilans, u odnosu na krave tokom pune laktacije. Ovakvo stanje je posledica fiziološke, nutritivne i metaboličke adaptacije mlečnih krava na visoku proizvodnju mleka, jer usled fizioloških procesa dolazi do mobilizacije masti, belančevina i ugljenih hidrata iz telesnih depoa.

Pored ovih parametara u mleku se može utvrditi i sadržaj mikroelemenata (kalcijuma, neorganskog fosfora i magnezijuma) tokom različitih proizvodnih perioda. Neuravnoteženi sadržaj ovih elemenata u mleku ukazuju na mogućnost pojave mlečne groznice.

Mlečna groznica - bolest koju izaziva nedostatak kalcijuma

Česta pojava ketoza, masne jetre, mlečne groznice kao i drugih oboljenja mlečnih grla ukazuje na nezadovoljavajući nutritivni, energetski i metabolički status tih grla i da je neophodna korekcija hraniva koja se koriste u ishrani.


Tagovi

Mleko Sastav mleka Krave Holštaj Simental Energetski balans Oboljenja goveda Somatske ćelije Urea Mlečne masti Ishrana krava


Autorka

Violeta Petrović Luković

Violeta Petrović Luković

Magistar biotehničkih nauka i savetodavac u poljoprivredi u oblasti voćarstva, vinogradarstva i stočarstva. U poslednje četiri godine bavi se i pisanjem.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi