• Mleko
  • 04.10.2020. 15:00

Proizvodnja mleka u stalnom porastu - više je i onog iz organske proizvodnje

Procenjuje se kako će u Evropskoj uniji, drugom najvećem proizvođaču, proizvodnja rasti sporije od ostatka sveta. Podaci pokazuju i pad broja mlečnih grla za oko 0,6 odsto godišnje, ali i porast mlečnosti za jedan odsto tokom sledećih decenija. 

Foto: Depositphotos/halfpoint
  • 87
  • 9
  • 0

Svetska proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda iz godine u godinu raste, a tokom idućih deset godina porašće za 1,6 odsto godišnje, odnosno na 997 miliona tona do 2029. godine, predviđanja su to Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO) za perspektivnu poljoprivredu 2020.-2029.

U 2019. proizvedeno je 522 miliona tona mleka, najvećim delom kravljeg, a kontinent koji prednjači s tom vrstom je Evropa, odnosno Evropska unija. Prošle godine proizvela je 155 miliona tona, a prema podacima statista držala je više od 23 miliona muznih krava.

U EU rast nešto sporiji

Prema izveštaju OECD i FAO-a, očekuje se kako će Indija i Pakistan doprineti sa više od polovine rasta pa da će činiti više od 30 odsto svetske proizvodnje do 2029. godine. 

Takođe, procenjuje se kako će u Evropskoj uniji ona rasti sporije od ostatka sveta. Podaci pokazuju i pad broja mlečnih grla za oko 0,6 odsto godišnje, ali i porast mlečnosti za jedan odsto tokom sledećih decenija. 

Smatra se kako će biti i većih količina onog organskog. Trenutno je više od 10 odsto mlečnih krava u organskim sistemima smeštenim u Austriji, Švedskoj, Letoniji, Grčkoj i Danskoj. S obzirom na to da oko tri odsto proizvodnje u EU dolazi s tih farmi koje imaju relativno niske prinose, stočari imaju na raspolaganju značajne premije na cenu.

Uopšteno, očekuje se da će potražnja za sirom, maslacem i drugim rasti tek neznatno, a višak je namenjen izvozu.

Slabi izgledi za premiranje mleka po kvalitetu ove godine?

Najveći prosečni prinos po kravi zabeležen je u Severnoj Americi jer je udeo ishrane na bazi trave nizak, a usredsređeni su na visoke prinose iz specijalizovanih mlečnih stada. I Novi Zeland beleži vrlo spor rast ove namirnice, a procena govori kako će buduća proizvodnja najviše biti orijentisana na izvoz koji se trenutno suočava s većim neizvesnostima zbog pandemije. 

Sa druge strane, stručnjaci tvrde kako je Afrika na putu ka snažnom rastu ovoga sektora, a to je uglavnom rezultat povećanih stada u poslednjih nekoliko godina. Smatraju kako će se oko trećina globalne populacije nalaziti upravo na tom kontinentu, što će činiti oko pet odsto svetske proizvodnje.

Nemačka prva izvoznica u EU

Samo osam odsto svetskog mleka učestvuje u trgovinskoj razmeni, a razlog tako malog postotka je njegova pokvarljivosti i visok sadržaj vode. Međutim, izvoz iz EU, Novog Zelanda i Kine u poslednjih par godina znatno se povećao. 

Trenutno tri najveća izvoznika ove namirnice su Evropska unija, Novi Zeland i Sjedinjene Države. Predviđa se kako će one do 2029. zajedno izvesti oko 65 odsto sira od ukupne proizvodnje, 76 maslaca, 68 punomasnog i 77 odsto obranog mleka u prahu. 

U 2019. godini izvoz je iznosio 245 milijardi evra, što je povećanje od 12 odsto u odnosu na 2015. godinu, navodi worldstopexports.

Kampanja pomogla u promociji i prodaji britanskog mleka - stabilizovali tržište

Evropa je trgovala sa najvećim udelom, čak 53,8 odsto svetskog izvoza. Predvođene Novim Zelandom, zemlje Okeanije zauzele su drugo mesto s 25 odsto, a na trećem mestu bila je Azija sa 9,2 odsto. Severna Amerika učestvovala je sa 7,5 odsto, Južna sa 4,1 odsto, a Afrika se našla na poslednjem mestu sa udelom od 0,5 odsto. 

Što se tiče Evropske unije, najveći izvoz zabeležila je Nemačka (24,85 milijarde evra), Holandija (20,57 mlrd. €) i Belgija (15,42 mlrd €).

Ako posmatramo podatke iz čitavog sveta, zemlje sa najbržim rastom izvoza od 2015. godine bile su Hong Kong (porast za 133,4 odsto), Irska (132,3 odsto), Poljska (40 odsto) i Belgija (36,4 odsto).

Četiri vodeća dobavljača zabeležila su pad, najveći Belorusija (16,3 odsto) zatim Danska (4,8 odsto), Australija (2,8 odsto) i Francuska (1,7 odsto).

Najveće cene u Norveškoj, a najmanje u Poljskoj

Kada govorimo o ceni po litri, najveća je u Norveškoj 1,71 evra. Na drugom mestu nalazi se Švajcarska 1,45 evra, a na trećem Danska 1,23 evra/l. S druge strane, najnižu imaju Poljska i Belorusija 0,57 evra. 

Gazdinstvo Aleksić ratarske useve naplaćuje kroz prodaju mleka?

Prema podacima numbeo, u Srbiji je cena mleka 0,76 evra ( oko 90 dinara), a kada je reč o susednim zemljama, niže je u Mađarskoj 0,66, u BiH je 0,69, dok je viša cena u Crnoj Gori - 0,82, u Rumuniji 0,94, u Hrvatskoj 1,01 evra, Bugarskoj 1,05 evra za litar.

Ako posmatramo na svetskom nivou, stanovnici Tajvana spremni su da plate najviše, čak 3,14 evra dok je u Tunisu cena najniža, 0,37 evra za litar. 


Tagovi

OECD FAO Mleko Proizvodnja Izvoz Cene Mlečni proizvodi


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.