Ptičiji grip se širi - šta činiti ako se pojavi i u srpskim živinarnicima?

U izveštaju Svetske organizacije za zdravlje životinja, u periodu od 1. januara do decembra 2020. godine, ptičji grip je registrovan u 20 evropskih zemalja, među kojima su susedne Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i nedaleka Slovenija.

Zbog zabeleženog uzorka u Koprivničko-Križevačkoj županiji 17. novembra izdata je Naredba o merama za sprečavanje pojave i širenja influence ptica na području Republike Hrvatske kojom su određene dužnosti o sprečavanju kontakta "domaće peradi i ptica u zatočeništvu sa divljim pticama, posebno vodaricama koje su najčešće rezervoari virusa".

Potencijalna opasnost zbog migracija

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je globalno od januara 2003. godine do 12. novembra 2020. u 17 zemalja prijavljeno 862 slučaja u kojima su ljudi inficirani ptičijim gripom A (H5N1). Od navedenih 862 slučaja, fatalnih je bilo 455 (53 odsto). Ipak, kako saznajemo iz izveštaja SZO, iako virus može da se prenese na ljude, kroz kontakt sa mrtvim pticama ili kontaminiranom sredinom, među ljudima je, ipak, redak.

Ptičji grip potvrđen u Hrvatskoj, pod nadzor stavljena farma ćuraka

To potvrđuje i vladina agencija Public Health England iz Velike Britanije iz koje su nadležni istakli krajem novembra da će pre Božića biti ubijeno preko 10.000 ćuraka zbog ptičijeg gripa, a 4. decembra su registrovali još 26 nova slučaja na svom području. Defra (Department for Environment, Food and Rural Affairs) objavilo je da se bolest može proširiti na živinu i druge vrste u zatočeništvu kada divlje ptice tokom zimskog perioda migriraju iz kontinentalne Evrope.

Pregršt porudžbina za domaća jaja

Pored toga što je Agroklub često obaveštavao o pojavi ptičjeg gripa u svetu, ali i u zemljama regiona, uzgajivač pilića i koka nosilja, Đorđe Zekonjić iz Batajnice, smatra da mediji u Srbiji nisu adekvatno informisali javnost o pojavi ove bolesti i da ne postoji saznanje da se kod nekog od uzgajivača u jatu pojavio neki vid zaraze.

Ptičji grip ne jenjava: U Poljskoj eutanazirano više od 900.000 koka nosilja

Uprkos novoj pretnji prodaja domaćih jaja ne jenjava, saznajemo od Zekonjića koji je tog dana imao pregršt porudžbina.

"Postoji određeni period davanje AD kapi, odnosno vitamina za jačanje imuniteta pilića, ali još uvek ne bih počeo da im dajem. Koliko bude rasla ozbiljnost situacije, paralelno s tim će i da se postupa. Jer da bi u jatu od 350 kokošaka svaka imala svoj kavez i na dovoljnoj udaljenosti jedne od druge, potrebno je mnogo prostora, vremena i para. I, bar za mene, to je neizvodljivo. Najviše što mogu da uradim je da kokoške stavim u dvadesetak boksova, tako ih izolujem i barem malo smanjim verovatnoću da se svi zaraze", kaže za Agroklub mladi uzgajivač.

Za sada bezbedni u adekvatnim uslovima

Plac gde gaji piliće, objašnjava sagovornik, prilično je izolovan od naseljenog mesta i nema mnogo divljih ptica.

"Zatvorene su tako da ne može da im priđe miš, mačka ili neka druga životinja. Određeni deo dana su na livadi, a noću su 'začepljene' u svojim jedinicama. Pazimo na higijenu, samo otac i ja imamo kontakt sa jatom. Vodu im dopremamo iz našeg bunara i stalno je menjamo. Kukuruza imamo baš mnogo u zalihama. Kupus kupujemo od lokalaca, detelinu naberemo. Ne verujem da tu postoji neki rizik za sada", zaključuje Zekonjić razmatrajući opciju da se, u slučaju širenja epidemije na teritoriju Republike Srbije, u tom periodu koncentriše na proizvodnju pilića.

"Ali još ne znam. Razmotrićemo sve, ali najverovatnije ćemo da prestanemo neko vreme sa prodajom jaja."

Primenjivati opšte biosigurnosne mere na farmama

Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, u cilju sprečavanja unošenja i širenja zarazne bolesti Avijarna influence, takođe je preventivno donelo Naredbu kojom se zabranjuje ili ograničava unos pošiljki živine, ptica i proizvoda živinskog porekla iz zemalja i regiona koji su zahvaćeni ovom bolešću. U slučaju pojave HPAI u zemlji propisane su mere koje se primenjuju na zaraženom gazdinstvu, kao i u zaraženom i ugroženom području čije se granice određuju posebnim Rešenjem.

Ptičji grip hara u 15 država, a najviše pogođena Mađarska

Kako se navodi, nakon prijave sumnje, potrebno je dekontaminirati radnike, odeću, obuću i opremu u živinarniku, napustiti živinarnik i ne posećivati druge farme sa živinom i pticama, ne premeštati, prodavati, niti jesti meso i jaja od živine sa farme i voditi evidenciju o bolesnim i mrtvim jedinkama.

Radi sprečavanja pojave avijarne influence i zaraznih bolesti uopšte potrebno je primenjivati opšte biosigurnosne mere na farmama i principe izolacije, kontrole i higijene - držanje živine u objektima u kojima je živina zaštićena od kontakta sa prenosiocima bolesti, odnosno druge živine, divljih ptica i životinja i ljudi, kontaminirane hrane i vode, kontrola kretanja, ulaska i izlaska ljudi, životinja, opreme i vozila, nedozvoljavanje pristupa farmi neovlašćenim osobama i trgovcima živinom, redovno čišćenje, pranje i dezinfekcija objekata, opreme, vozila i ljudi, korišćenje posebnih radnih odela i obuće za radnike za svaki proizvodni objekat, čišćenje, pranje i dezinfekcija praznih živinarnika i kaveza, kontrola i uništavanje glodara i štetočina i drugo.

Detaljnije o Rešenju Uprave za veterinu možete pročitati u tekstu ispod.