• Organsko vino
  • 20.03.2019. 14:00
  • Grad Beograd, Grocka

Ekonomista pravi organska vina za probirljive kupce

U vinogradu, od 1,25 hektara koji se nalazi blizu Dunava, Branislav Anđelić gaji dve sorte grožđa, domaću panoniju i nemački regent. Po profesiji ekonomista finansijer, bavi se ocenjivanjem projekata u Evropskoj komisiji, a sve o gajenju vinove loze i proizvodnji vina je naučio iz knjiga.

Foto: Jelena Lukić
  • 233
  • 188
  • 0

Vinar i vinogradar Branislav Anđelić, vlasnik organske vinarije, Plavinci u selu Zaklopača u Grockoj kod Beograda, počeo je da pravi organska vina jer je, kako kaže, bio prilično razočaran količinom hemije koja se u poslednje vreme koristi u srpskim vinima.

"Iako ima bar desetak proizvođača koji prave prirodna vina bez hemije, u većini vina ima toliko hemije da ja to nisam želeo da pijem. Takođe nisam hteo da pijem uvozna vina u zemlji koja ima divno grožđe. Prvo sam počeo da pravim vino za sebe i prijatelje ali onda kada je počelo ozbiljno da rađa, shvatio sam da je to količina koju ne možemo da popijemo. Onda sam registrovao vinariju," rekao je Branislav Anđelić koji je vinograd podigao 2008. godine, a vinariju, Plavinci osnovao je 2014. godine.

WineOs: Budućnost vinarstva je u prirodnim vinima?

U vinogradu, od 1,25 hektara gaji dve sorte grožđa

Sertifikat za organsku proizvodnju je dobio 2016. godine od sertifikacione kuce ,"Ecocert", a pre toga je tri godine proizvodio u organskom režimu ali se tada to zvalo konverzija.

"U organskoj proizvodnji ne možete da koristite nikakve pesticide, veštačko đubrivo, herbicide, već može da se đubri isključivo prirodnim, odnosno stajskim đubrivom ili zelenišnim đubrivom", objašnjava Anđelić. U vinogradu, od 1,25 hektara koji se nalazi blizu Dunava, gaji dve sorte grožđa.

"Imam domaću sortu panonija, koja je nastala u Institutu u Sremskim Karlovcima ukrštanjem, rajnskog rizlinga i divljih sorti. Vino je po karakteru slično ,rajnskom rizlingu ali je potpuno otporno na sve bolesti zato što mu te divlje sorte daju otpornost tako da ne moram ni sa čim da prskam", kaže Anđelić. 

Od njega kako kaže pravi belo vino Ćilibar. To je moderno i osvežavajuće vino. Miriše na dunju, kajsiju i jabuku. U ustima je puno, na nepcu kremasto sa naglašenom mineralnošću. U grlu dugo ostaju arome citrusa.

Nega organskog vinograda

Jedini koji gaji regent južno od Nemačke 

Druga sorta grožđa koju gaji je regent. To je nemačka sorta i on je kako kaže jedini koji tu sortu gaji južno od Nemačke. "Ja sam je uvezao i stavio na sortnu listu. To je novostvorena sorta. Nemci su ukrštali razne sorte sa idejom da naprave grožđe koje može da daje mediteranski stil vina u njihovoj hladnoj klimi. U toku tog ukrštanja ostvarili su i otpornost jer su dodavali divlje sorte. Tako da ni ,regent ne mora da se prska. On jeste malo osetljiv na botritis ali pošto ga ja berem u avgustu, a predviđen je da se bere u oktobru u Nemačkoj, ja nemam problem sa botritisom. Od regenta pravim  crveno vino Indigo  i roze vino Ramonda", kazao je Anđelić.

Indigo je jako obojeno, tamno vino kod koga preovlađuju mirisi višnje i nara. U ustima je srednje puno, pitko, blago trpko. Ima dugu završnicu. Ramonda je vino nesvakidašnje boje, zahvaljujući jako obojenom grožđu sorte regent. Cvetni i voćni mirisi, visoke kiseline i malo zaostalog šećera čine Ramondu neobično osvežavajućom, posebno u toplim letnjim danima.

 Branislav Anđelić gaji dve sorte grožđa, domaću panoniju i nemački regent (Foto: Jelena Lukić) 

Kapacitet vinarije ,"Plavinci" je oko 2.500 flaša godišnje. Ove godine bi trebalo da stasa novi vinograd tako da Anđelić očekuje proizvodnju od 3.500 flaša.

"Plan nam je da dođemo do 5.000 boca, jer su naša ciljna grupa ljudi koji jedu organsku hranu i koji brinu o zdravlju. To je specifično tržište. Mi ne distribuiramo po vinotekama nego prodajemo u prodavnicama organske hrane, a može se naći i u veganskim i vegetarijanskim restoranima u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu i Kragujevcu", kazao je Anđelić.

Sorte grožđa panonia i regent za organska vina

Čak 40 odsto prodaje ide stranim firmama 

Naš sagovornik navodi da čak 40 odsto prodaje ide stranim firmama koje rade u Srbiji i ambasadama u Beogradu, jer oni cene organsko vino.

"I imamo 20-ak stalnih mušterija koje kupuju direktno od nas. Oni su nekad probali naša vina na vinskim manifestacijama u Srbiji, svidelo im se pa tako sada jednom mesečno naruče po karton vina koji im šaljemo brzom poštom. Inače, u maloprodaji crveno vino je od 1.600 do 1.700 dinara, belo od 1.300 do 1.400, a roze od 1.000 do 1.200 dinara", kaže Anđelić.

Branislav Anđelić je po profesiji ekonomista finansijer i bavi se ocenjivanjem projekata u Evropskoj komisiji, a sve o gajenju vinove loze i proizvodnji vina je naučio iz knjiga.

"Sve poslove u vinogradu ja obavljam, jer posao ekonomiste kojim se bavim mogu da radim od kuće. Prodao sam stan u Beogradu i preselio sam se u vinograd. Ja orezujem, okopavam, kosim, sve ja radim, a jedino za berbu angažujem radnike. Sam pravim i vina jer u Srbiji nema školovanog enologa za organsku proizvodnju. Sve što mi treba o proizvodnji vina nalazim u knjigama. Tajna dobrog vina je odavno poznata, postoje knjige u kojima sve piše. Potrebno je pažljivo sve pratiti i ne praviti prečice. Ako hoćete da imate dobro vino morate ceo proces da ispratite od početka do kraja na vreme, poručuje na kraju razgovora Anđelić.

Iako je organska proizvodnja vina zahtevna i skupa, Branislav Anđelić kaže da mu predstavlja veliko zadovoljstvo zbog čega mu se i potpuno posvetio.


Tagovi

Vino Organsko vino Branislav Anđelić Evropska komisija Organska proizvodnja Regent Rajnski rizling


Autorka

Jelena Lukić

Jelena Lukić

Diplomirani novinar. Novinarstvom se bavi od 2001.godine. Cilj joj je da predstavi uspešne ljude koji se bave poljoprivredom.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi