Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Organsko vinogradarstvo
  • 14.12.2023. 16:30

Kako održavati organski vinograd i koje sorte izabrati?

Smanjenjem primene pesticida, veštačkih mineralnih đubriva i drugih agrohemikalija, te ekološkim zbrinjavanjem otpada iz poljoprivrede možemo Zemlju sačuvati za buduće naraštaje i konzumirati nadziran i označen proizvod.

Foto: Bojan Kecman
  • 348
  • 33
  • 0

Organska poljoprivredna proizvodnja je zakonski definisana kao "Poseban sistem održive poljoprivrede", koji obuhvata uzgoj bilja uključujući sve ekološke, na gazdinstvu i društveno opravdane proizvodno-tehnološke metode, zahvate i sisteme, koji su najpovoljniji, koristeći plodnost zemljišta i raspoloživu vodu, prirodna svojstva biljaka, povećanje prinosa i otpornost biljaka pomoću prirodnih uticaja i zakona, uz propisanu upotrebu đubriva i sredstava za zaštitu bilja, u skladu sa međunarodno usvojenim normama i načelima.

Upravo hemijska sredstva u vinogradarstvu koja se koriste za borbu protiv bolesti, štetočina i upotreba mineralnih đubriva u konvencionalnoj proizvodnji su najveća smetnja održivom korišćenju prirodnih resursa. Smanjenjem primene pesticida, veštačkih mineralnih đubriva i drugih agrohemikalija, te ekološkim zbrinjavanjem otpada iz poljoprivrede možemo Zemlju sačuvati za buduće naraštaje i konzumirati nadziran i označen proizvod.

Prelazni period do organske proizvodnje

Sva poljoprivredna gazdinstva koja su ušla u sistem organske proizvodnje upisom u Registar organskih proizvođača u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vlade RS morala su provesti tri godine u tzv. "prelaznoj (konverzionoj) organskoj proizvodnji".

Kako nastaje organsko vino i koje su razlike u odnosu na konvencionalno?

Prelazni period se određuje radi "čišćenja" zemljišta, odnosno otklanjanja ostataka pesticida u zemljištu do pravilnikom određene prihvatljive visine i usvajanja agrotehnike organskog vinogradarstva, jer samo u zdravom zemljištu raste zdrava biljka.

Stoga je kod organske proizvodnje nužno iz primene prvenstveno isključiti ili eventualno staviti pod nadzor:

  • mineralna đubriva i pesticide (hlorovani ugljovodonici, organski fosfati i karbamati, polihlorirane bifenile, eventualno atrazinske herbicide, koji nisu registrovani u našoj zemlji);
  • teške metale i potencijalno toksične elemente (kadmijum, živa, olovo, molibden, kobalt, nikal, bakar, hrom i cink, ali i molibden, arsen, aluminijum i dr.);
  • biostimulatore (hormonski i slični preparati);
  • lekove (antibiotici, sulfonamidi i druga sintetička sredstva);
  • nitrate i nitrite;
  • semenski, odnosno sadni materijal proizveden na "konvencionalan" način;
  • genetski modifikovane organizme (uključujući sorte ili hibride vinove loze).

Đubrenje organskih vinograda

Đubrenje u organskom vinogradarstvu nema samo ulogu da obezbedi vinovoj lozi hraniva, nego i da poboljša plodnost zemljišta podsticanjem aktivnosti živih organizama u zemljištu na aktivnost. Osim zelenišnog đubrenja leguminozama (mahunarkama), u organskom vinogradarstvu primenjuje se đubrenje stajskim đubrivom, glistenjakom, kompostom, kominom, slamom, komercijalnim organskim đubrivima (uz saglasnost nadzorne organizacije), morskim algama i proizvodima od algi, biodinamičkim (na organskoj osnovi) i homeopatskim (čajevi od kamilice, hrasta, maslačka, koprive, rastavića i dr.) preparatima.

Projektovanje đubrenja vinograda pomoću onlajn kalkulatora

Količina biljkama dostupnog azota u zemljištu ne sme da bude veća od 70 kg/ha godišnje, odnosno 150 kg/ha u trogodišnjem periodu. Praktično, đubrenjem organskim đubrivima u zemljištu vinograda ne sme se uneti više od 70 kg/ha čistog azota. Kada je reč o periodu, posle konverzionog ili prelaznog perioda, u višegodišnjim zasadima dozvoljena je upotreba zgorelog stajnjaka maksimalno do 40 t/ha godišnje ili do 170 kg azota po hektaru godišnje iz stajnjaka.

Mogu da se koriste materije prirodno mineralnog porekla (Foto: Jelena Lukić)

Mineralna đubriva, dopuštena za dopunsko đubrenje su kameno brašno poznatog sastava, kalijum-magnezijum, ali uz prethodnu analizu i preporuku nadzorne organizacije, te koloidni i sirovi fosfati poznatog porekla i sastava sa dopuštenim sadržajem teških metala, granitna prašina, sporo razgradivi krečnjaci (kalcijumov karbonat, dolomitni krečnjak, krečnjaci od školjki, algi i sl.) i magnezijumski dodaci, zatim mineralni kalijum niskog sadržaja hlora, prirodni izvori natrijum-nitrata, magnezijumska nesintetička đubriva i mikroelementi (elementi u tragovima).

Praktično, ne mogu da se koriste hemijsko-sintetička sredstva u zaštiti, te tako i u đubrenju, ali mogu materije prirodno mineralnog porekla. Od aktivatora kompostiranja dopušteni su mikrobiološki aktivatori, biodinamička i biljna sredstva - čajevi, ekstrakti i slično.

Ne znači da nema nikakvog "prskanja"

U organskom vinogradarstvu iako je zabranjena upotreba hemijsko-sintetičkih sredstava ne znači da nije dopušteno nikakvo "prskanje". Loza se može tretirati sredstvima koja jačaju nespecifičnu otpornost biljaka i agroekološkog sistema, a nisu direktno usmerene protiv prouzrokovača bolesti i organizama životinjskog porekla: biljni preparati (čajevi, ekstrakti i sl.), preparati od algi, propolisa, mleka, proizvodi od surutke, homeopatski i biološko-dinamički preparati.

Dozvoljena su spravljena sredstva, koja sadrže bakar i kreč, u ovom slučaju bordovska čorba, kao i prirodni sumpor za prskanje i zaprašivanje vinove loze i drugi prirodni elementi sa kojima je moguće zaštiti vinovu lozu od štetnih organizama.

Vinograd na organski način daje vino sa velikom perspektivom

Jedna od najznačajnijih mera u regulaciji razvoja prouzrokovača bolesti i štetočina u vinogradu, s obzirom na izraziti monokulturni karakter, je povećanje broja i raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta, pri čemu zatravljivanju vinograda pripada jedno od značajnih mesta. Međutim, pri izboru zaštitnih sredstava bitno je odabrati ona koja ne narušavaju prirodnu ravnotežu u agroekološkom sistemu i ne opterećuju okolinu opasnim sintetičko-hemijskim materijama.

Sorte

Sortiment je jako bitan u organskoj proizvodnji, te navodim neke naše sorte koje se mogu gajiti u organskoj proizvodnji grožđa:

Lasta

Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa. Za preporuku je uzgojni oblik gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima.

Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blagomuskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može da se čuva na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje. Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu. Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa, obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.

Karmen 

Stona sorta, od kardinala nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična moldovi. Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamnoplave boje, neutralnog ukusa. Velike je rodnosti i daje izuzetno veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa.

Osetljiva je na plamenjaču (Foto: Depositphotos/rsedlacek)

Za preporuku je uzgojni oblik rojatska kordunica i kratka rezidba na kondire pri čemu kondiri treba da imaju po dva okca. Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču.

Petra

Bela vinska sorta. Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu. Nekih godina se slabije oplodi. Nakuplja preko 20 odsto šećera. Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve. Za preporuku je uzgojni oblik gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima.

Vina od novostvorenih sorti imaju kupca

Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu. Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina. Rakija od grožđa petre takođe ima izraženu aromu.

Petka

Bela vinska sorta, bujna i velike rodnosti. Redovno nakuplja preko 20 odsto šećera u širi uz umeren sadržaj kiselina. Daje harmonična, kvalitetna bela vina. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima.

Petka je otporna na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamenjaču i pepelnicu. Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti ili uz redukovanu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj patogena.

Rubinka

Vinska sorta, umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Formira redak, uredan špalir. Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina. Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. 

Proizvesti grožđe bez upotrebe pesticida

Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje. Pogodna je za organsku proizvodnju vina.

Bačka

Vinska sorta, bujna, velike i redovne rodnosti. Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra). Nakuplja oko 20 odsto šećera, uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima.  Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima. Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva, čak i u reonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.

Panonka

Vinska sorta, umerene bujnosti, sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje. Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa. Za preporuku je uzgojni oblik gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. 

Panonka je otporna na plamenjaču i pepelnicu (Foto: Branislav Anđelić)

Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga. Dobre je rodnosti. Redovno nakuplja preko 20 odsto šećera u širi, uz visok sadržaj kiselina. Daje visokokvalitetna vina. Panonka se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.

Morava

Vinska sorta, umerene bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne. Vegetaciju započinje malo ranije od rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim. Za preporuku je uzgojni oblik Gijov jednogubi i mešovita rezidba. Luk treba da ima osam do 12 rodnih okaca, ali voditi računa sa opterećenjem čokota rodnim elementima. Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke. Nakuplja oko 20 odsto šećera uz visok sadržaj kiselina u širi (od 10 - 20 g/l).

Vino je vrhunskog kvaliteta sa karakterističnim mirisom, koji podseća na sovinjon. Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu. Sa nekoliko tretmana sumporom, ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.

Morava i dionis - perspektivne sorte grožđa?

Sigurnost i kvalitet hrane je osnovni preduslov za osvajanje ne samo domaćeg nego i stranog, odnosno globalnog tržišta, te stoga pred nama stoji veliki izazov da krenemo od prijave postojeće ili nove proizvodnje nadzornoj organizaciji, a pritom će uslediti edukacija i savladavanje svih prepreka, baš kao što to čine naši vinogradari, mada u ograničenom ili retko malom broju.


Tagovi

Zasnivanje organske proizvodnje grožđa Dozvoljena organska sredstva i đubriva Zatravljivanje zemljišta Sorte za organsku proizvodnju Prelazni konverzioni period


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.