U selu Sipić kod Rače Kragujevačke na sedam hektara su zasadi lešnika stari oko 40 godina. Vlasnik jedne od tih parcela govori u kakvom su stanju sada zasadi, koliko on može da traje i kako ga spašavaju od 'loših' godina.
Sipić kod Rače Kragujevačke mogao bi u dogledno vreme da postane poznat po proizvodnji lešnika. Zasadi se prostiru na ukupno sedam hektara, ali najzanimljivije je to što je većina zasada stara skoro 40 godina. Samo jedan hektar je zasađen novim sadnicama. Ivica Blagojević već devet godina gaji lešnike. Tada je kupio dva hektara zemlje pod žbunastim lešnikom. Bio je potpuno zapušten i godinama neobrađivan.
"Za žbunasti lešnik kažu da može da traje i čitav vek. Ovaj stari zasad je u punom rodu i u proseku po žbunu daje četiri kilograma lešnika. Ako se održava i orezuje redovno može da potraje sto godina. Kod žbunastog lešnika specifično je što uvek možete da ga podmlađujete, jer se ostavljaju mladari koji izlaze iz korena i ta grana menja onu koja je već istrošena. Ovaj zasad godinama nije bio održavan. Upustio sam se u taj poduhvat, dosta uložio i uspeo sam", kaže Ivica Blagojević iz Sipića.
I ostali zasadi u Sipiću broje decenije iza sebe. Uglavnom su stariji preko 30 godina i malo ko je do pre neku godinu i znao da u selu postoje tako stari zasadi, osim samih meštana.
"Samo jedan hektar je naš meštanin odavde posadio, a ovih šest hektara su zasadili ljudi iz Beograda koji su tada koristili novac iz nekog programa, Zeleni plan. Kupovali su ovde zemlju i sadili lešnike. Zašto su oni iz Beograda došli ovde, nikom nije jasno, jer su im ipak bili bliži Mladenovac ili Smederevo. Možda su tada procenjivali da je ovo naše područje idealno za lešnike."
Lešnik je zahvalan, jer ne mora odmah da se prodaje. U Srbiji se proizvodi tek pet odsto od domaće potražnje, te se Blagojević nada da plasman neće biti problem ni u budućnosti.
"Uglavnom ga traže firme koje prave torte i kolače. Što se cene tiče, nju nam određuju uglavnom Turci, jer su oni i najveći proizvođači lešnika. Kreće se od 600 dinara, mada se pre nekoliko godina prodavao kilogram i za 2.000 dinara. Mi u selima imamo sve više zemlje koja se ne obrađuje, ali opet iza svega bi trebalo da stane i država kako bi dala mladim ljudima vetar u leđa da krenu da se bave ovim poslom", kaže Ivica.
Ovom domaćinu kupovina starog zasada lešnika i njegovo vraćanje u život pomalo liči na 'dualno' voćarstvo. Pored lešnika gaji i šljive na skoro pet hektara. Sa proizvodnjom šljiva počeo je pre osam godina i gaji čačanske sorte, ranu, lepoticu i rodnu. Međutim, iskusni voćari znaju da je to poslednjih godina klizav teren.
"Situacija sa šljivom je sve gora i gora. Čačanka rana je konzumna i stiže prva, pa bi zbog toga trebalo da ima bolju cenu. U normalnim godinama kreće sa 100 dinara po kilogramu za prvu klasu i onda se spusti na 80. Međutim, prošle godine otkup je krenuo sa 60 dinara i stao posle dva-tri dana. Davali su ljudi, kako se ko snašao za 10 do 16 dinara. Čačanska lepotica je bila planirana za Rusiju, ali zbog početne cene od 30 dinara nije bilo isplativo ni da se bere. Rashod za gajbice je bio šest dinara po kilogramu, a radnik sedam do osam dinara", priseća se Ivica i dodaje da je tako rod uglavnom otišao za džemove i rakiju.
"Posao gajenja šljiva je trenutno neizvestan, pogotovu za početnike, jer dok one stignu u rod, situacija na tržištu se promeni. Šljiva nije jednogodišnja biljka, pa da možete na pola da odustanete. Dok čekate pun rod morate konstantno da ulažete. Da bi se ljudi bavili voćarstvom mora da postoji neka priča, da bi uspeli i usudili se da rizikuju i dođu do krajnjeg rezultata."
Zato su mu, kaže, lešnici došli kao neka vrsta spasa. Kad je loša godina sa šljivama, 'čupa' se sa lešnicima. U međuvremenu, dok se tržište za šljivu ne stabilizuje, jer je poslednja dobra godina bila 2018, odlučio je da pravi čokoladirane suve šljive, koje su na lokalnom tržištu imale dobru potražnju.
Tagovi
Autorka
