Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Štetočine leske
  • 24.09.2019. 16:00

Prekopavanjem suzbijte lešnikovog surlaša

Zbog skrivenog načina života larve je nemoguće hemijski suzbijati, međutim, obzirom da se larve preobražavaju u lutke u zemljištu i to na dubini od samo nekoliko centimetara, obradom zemljišta oko stabla, dubokim prekopavanjem ili sakupljanjem oštećenih plodova sa larvama, može se značajno smanjiti brojnost ove štetočine. 

Foto: Gordana Nastić/Bigstockphoto/SteveMcBill
  • 586
  • 78
  • 0

Lešnikov surlaš (Balaninus- Curculio nucum) tvrdokrilac je iz porodice pipa i najčešći je uzrok propadanja plodova leske. Ekonomski je najznačajnija i najpoznatija štetočina lešnika i najčešći uzrok nerodnosti leske.

Odrastao insekt je sa dugom tankom rilicom žuto smeđe boje, odnosno, boje lešnika. Larva je bela sa smeđom glavom. Lešnikov surlaš je isključivo štetočina leske i prouzrokuje oštećenje jezgra ploda. Prisutan je u svim našim krajevima gde se gaji ova voćna vrsta. 

Kako prepoznati prisustvo ove štetočine?

Odrasli insekti su svetlosmeđe boje, dužine šest do osam milimetara, sa izraženom tankom rilicom. Larve su bele boje, a razvijaju se u jezgru ploda hraneći se njegovim sadržajem. Štetočina prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu u blizini stabla leske. Odrasli insekt pojavljuje se tokom ranog proleća, hraneći se cvetovima, ne nanoseći značajnije štete. Odrasli insekti mogu da žive i do tri meseca. Tokom maja i juna počinju da se hrane mladim, tek zametnutim plodovima, koji ostaju sitni i dobijaju svetlomrku boju. Posle parenja, ženka rilicom oštećuje plod i polaže po jedno jaje na površinu ploda, obično kada se plodovi lešnika približe njegovoj normalnoj veličini. Larve prodiru u unutrašnjost ploda i oštećuju ga, hraneći se sadržajem jezgra. Napadnuti plodovi opadaju, ali se mogu razviti i do normalne veličine.

Štetočine leske i način suzbijanja

Larva buši izlazni otvor u plodu prečnika 1-1,5mm, nakon čega odlazi u zemljište, gde se pretvara u lutku i zadržava se do narednog proleća. Oštećeni plodovi podložni su sušenju i truljenju, prouzrokovani gljivama Monilinia sp. i Botrytis sp.

Skriveni način života, otežava suzbijanje

Suzbijanje se vrši od početka pojave odraslih jedinki, u periodu dopunske ishrane, primenom insekticida sa kontaktnim i digestivnim delovanjem (početak maja do kraja juna meseca). Zbog skrivenog načina života larve je nemoguće hemijski suzbijati, međutim, obzirom da se larve preobražavaju u lutke u zemljištu i to na dubini od samo nekoliko centimetara, obradom zemljišta oko stabla, dubokim prekopavanjem ili sakupljanjem oštećenih plodova sa larvama, može se značajno smanjiti brojnost ove štetočine. 

Suzbijaju se samo odrasle jedinke.

Preporuka je da se koriste insekticidi iz grupe piretroida i organofosfata, kao što su Karate, Vantex, Decis, Fastac, Talstar, Tonus. Uspešnom suzbijanju ove štetočine, osim primene insekticida, doprinosi i površinska obrada zemljišta u proleće čime se ometa normalan razvoj ove štetočine, objašnjavaju u PSSS Kraljevo.

Štete pričinjavaju i larve i odrasli insekti

Odrasli insekti oštećuju lišće i plodove, a larve unutrašnjost plodova. Odrasli insekti izgrizaju mlado lišće praveći male rupe, a ženke buše mlade tek zametnute plodove koji opadaju. Ubodna mesta na plodovima posebno su značajna jer oštećene plodove redovno naseljavaju fitopatogene gljive, koje su prouzrokovači truleži, naročito ako se tokom letnjih meseci jave učestali kišni periodi. U takvim uslovima, propada više od 50 odsto roda leske, zbog razvoja pojave truleži plodova leske.  


Tagovi

Štetočine leske Lešnikov surlaš Jezgro ploda Kontaktni insekticidi Digestivni insekticidi


Autor

Ivana Živanić

Više [+]

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li znate zašto je burjan lekovita biljka?